VEOMA SKUPE I NEEFIKASNE MERE: Fiskalni savet PROTIV davanja novca građanima, budžet oštećen za MILIJARDU EVRA!

Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima ili svim penzionerima loša je mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti, jer je neefikasna i veoma skupa, smatra Fiskalni savet.

To telo podseća u "Fiskalnoj i ekonomskoj analizi neselektivnih novčanih isplata građanima" da se nedavno usvojenim rebalansom predviđa i u 2021.kako tvrde, neselektivna isplata od 60 evra svim punoletnim građanima (u dve jednake rate u maju i novembru) i još dodatnih 50 evra za sve penzionere (u septembru).

"Svrha ovih mera u 2020. i 2021. je (po obrazloženju vlade) fiskalni podsticaj povećanju domaće tražnje. Međutim, ovakve mere su neefikasne i veoma skupe - isplata 100 evra koštala je u 2020. godini 72 mlrd dinara (610 mln evra), a mere iz 2021. koštaće preko 50 mlrd dinara (440 mln evra)", navodi se u analizi i dodaje da budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za njihovo sprovođenje, pa se ovi rashodi finansiraju zaduživanjem države od preko milijardu evra.

Prvi problem s neselektivnom isplatom novčanih sredstava svim punoletnim stanovnicima (uz dodatak za penzionere), kako navode, odnosi se na veličinu potrebnih sredstava za njenu realizaciju, s obzirom da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. koštala 610 mln evra, a sad se planira dodatnih 440 mln evra za slične namene i u ovoj godini.

Tako će, navodi se - jednokratne isplate stanovništvu u ove dve ukupno koštati budžet više od milijardu evra.

"Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruju podaci da izgradnja čitavog Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 mln evra, a da je izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštalo oko 50 mln evra", konstatuje Fiskalni savet.

Takođe, ističe da ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza.

Fiskalni savet navodi da bi trebalo imati u vidu i to da je javni dug Srbije koji trenutno iznosi skoro 60 odsto BDP-a preveliki, uzimajući u obzir ekonomsku razvijenost zemlje.

" Ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza", navodi Fiskalni savet.

To telo navodi da analiza pokazuje da je isplata 100 evra punoletnim građanima uticala na ubrzanje BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2 odsto, da je koštala budžet oko 1,3 odsto BDP-a), dok će efekti isplate 60 evra i dodatka od 50 evra za penzionere na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga.

Konkretnije, od preko 600 mln evra koji su potrošeni za isplatu 100 evra u 2020. u budžet se vratilo kroz povećanje PDV-a i akciza svega oko 60 mln evra, a od oko 450 mln evra koji se planiraju u 2021. u budžet će se vratiti tek oko 45 mln evra.

To telo tvrdi da to nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike, jer se jednokratnim isplatama ne mogu trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva koji su po svojoj prirodi strukturni (trajni), a pri tome, smatraju da pomoć nije dobro ni dizajnirana jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim građanima, a Srbija je, kažu, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere.

Fisklani savet napominje da je potpuno neuoprediva sa Srbijom isplata targetirane novčane pomoći u SAD koje su u okviru prvog paketa pomoći privredi i građanima jednokratno isplatile po 1.200 dolara svim građanima koji zarađuju do 75.000 dolara godišnje (plus 500 dodatnih dolara po detetu).

"Ekonomije SAD i Srbije teško da se u bilo kom segmentu mogu porediti. SAD je velika i razvijena ekonomija (najveća ekonomija na svetu) koja se zadužuje u sopstvenoj valuti i može i da štampa novac. Zbog veličine ekonomije fiskalne mere usmerene na povećanja privatne potrošnje u SAD mogu u uslovima recesije imati opipljiv efekat na podsticanje privrednog rasta. Ovo, međutim, ne važi za male i otvorene ekonomije poput Srbije u kojima se veliki deo tražnje preliva na uvoz i ne podstiče u dovoljnoj meri domaći privredni rast", naveo je između ostalog Fiskalni savet u analizi.

(Espreso/Tanjug)