U SRBIJI ZARAĐUJU I DO 7.500 EVRA MESEČNO: Ceo SEKTOR važi za najplaćeniji, početnicima više od 700 EVRA!

Programeri u Srbiji zarađuju i do 7.500 evra mesečno, a prosečna plata naših IT stručnjaka ide i iznad 1.200 evra, pokazuje zvanična statistika.

Prema podacima RZS, zaposleni u oblasti računarskog programiranja i IT sektora, godinama su u vrhu liste po visini plata koje u proseku iznose oko 150.000 dinara mesečno.

Istovremeno, podaci vodećeg sajta za zapošljavanje IT stručnjaka helloworld.rs govore da programeri u Srbiji zarađuju u proseku oko 1.225 evra. Njihove analize pokazale su i da najplaćeniji programer u našoj zemlji mesečno inkasira više od 7.500 evra!

Pitate se šta on to radi. Odgovor je da se bavi razvojem i održavanjem pouzdanih i efikasnih softverskih sistema, odnosno softverskim inženjerstvom. Gde to toliko zarađuje, nije objavljeno, ali je očigledno u firmi koja zna zašto ga toliko plaća.

Plate u IT sektoru u Srbiji generalno jesu visoke bez obzira na vrstu posla. One se kreću od 736 evra koliko zarađuju radnici bez iskustva, preko 1.144 za mediore, do 1.724 evra kolika je prosečna plata seniora programera.

Posmatrano po sektorima najviše zarađuje vođa tima, čovek koji nadgleda rad tehničkog osoblja u kompaniji, njegova zarada prosečno iznosi 2.520 evra, druga je pozicija deliveri menadžera, čoveka koji uklanja sve što usporava ili blokira tim u isporuci proizvoda, sa 2.300 evra.

Slede idejni arhitekta, onaj koji upravlja rešenjima u odnosu na poslovne probleme, sa zaradom od 2.258 i softverski inženjer sa 2.244 evra, dok je na poslednjem mestu po prosečnoj zaradi sa 2.029 evra generalni tehnički direktor - najviša tehnološka izvršna pozicija unutar kompanije koja vodi tehnološki odsek ili odsek za inženjering.

Posmatrajući gradove najveće plate u IT sektoru su u Beogradu - 1.664 evra u proseku, slede Niš sa 1.229 i Kragujevac sa 1.196 evra. Na četvrtom mestu je Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosečna zarada 831 evra.

Programeri

Programiranje bi u najjednostavnijem objašnjenju podrazumevalo davanje uputstava mašini kako bi radila. Danas mnoge poslove obavljaju mašine, ili su barem sastavni deo mnogih kompanija, te je za svaku od njih potrebno napraviti posebne programe rada i naravno održavati ih.

Posao programera jeste da stvaraju te programe, odnosno da ih kreiraju, ali i stalno ažuriraju, tačnije dodaju nove mogućnosti. Takođe, neophodno je da ih stalno testiraju kako bi otkrivali potencijalne greške i prepreke u radu.

Veb diveloperi i veb dizajneri

Razlika među njima je ta što prvi, veb diveloperi, prave sajtove i održavaju njihov rad, dok drugi dizajniraju sajt, odnosno kreiraju njegov izgled.

Te dve vrste digitalnih radnika moraju da sarađuju međusobno kako bi sve funkcionisalo dobro. Veb diveloperi zaduženi su za deo sajta koji posetioci obično ne vide. Oni povezuju sajt sa bazama podataka i omogućavaju objavljivanje sadržaja. Takođe, ostvaruju komunikaciju na internetu i vode računa o bezbednosti sajta.

S druge strane, veb dizajneri praktično prave predstavljanje firme na internetu, te moraju da je naprave dovoljno zanimljivom da privuče potencijalne klijente/kupce, a dovoljno jednostavnom za dobar pregled. Oni tu takođe, ti koji izgled već formiranih sajtova prilagođavaju za mobilne telefone i druge prenosne uređaje.

Stručnjaci za optimizaciju sajtova

Osnovni posao ovih eksperata jeste da se kompanija ili brend za koji rade, nađe među prvima pri besplatnom pretraživanju na internetu.

Da, možda toga niste bili svesni, ali kada nešto tražite na internetu, pretraživači (Gugl, Jahuu, Bing...) ne nude one stranice koje su najbolje ili najtraženije, već one koje su dobro optimizovale sajt, odnosno uskladile ključn ereči pretrage sa svojim sajtom.

IT administratori

Administratori u IT oblasti su zapravo oni koje najpre zovemo kada imamo neki problem sa povezivanjem na internet ili generalno kompjuterima. Njihov posao je da održavaju i unapređuju računarske sisteme, bez obzira da li rade u nekim ustanovama ili kompanijama.

Oni su zaduženi za korišćenje savremene hardverske opreme, postavljanje računarskih mreža i odgovarajuću softversku podršku u različitim preduzećima.

(Espreso / Blic)