VEĆE PLATE U JAVNOM SEKTORU, POMOĆ LJUDIMA BEZ POSLA I JEDNOKRATNA POMOĆ! Stručnjaci komentarišu nove odluke!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pred kraj godine biti povećane plate u javnom sektoru, a pre toga biće više jednokratnih novčanih davanja u cilju podizanja potrošnje.

Ne isključujući i četvrti paket pomoći, rekao je da se radi na tome da je dobiju i nezaposleni. Predsednik Srbije obećao je da će ljudi bez posla u centralnoj Srbiji dobiti pomoć, sličnu onoj koja je najavljena za Srbe na Kosovu i Metohiji. Nezaposlenima u južnoj srpskoj pokrajini predviđena je pomoć od 200 evra, a ostali, uključujući i decu dobiće po 100 evra.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da su najavljena jednokratna davanja prilično opravdana i to je trebalo raditi i prošle godine.

– Jednokratna pomoć Srbima na Kosovu i nezaposlenima u centralnoj Srbiji je nešto što je opravdano i sa stanovišta socijalne solidarnosti. To pozitivno utiče na ekonomiju jer ti ljudi dominantno kupuju domaće proizvode i troše sve ono što dobiju. Tako da su efekti na privredu veći nego kada se svim građanima odobre određena sredstva. Bogatiji ljudi to i ne potroše ili upotrebe za kupovinu uvozne robe – objašnjava Arsić.

Prema njegovom mišljenju povećanje zarada u javnom sektoru bi trebalo odložiti s obzirom na to da su već dve do tri godine uzastopno znatno povećavane. Povišenje plata ne može da bude pokretač rasta privrede. Održivi pokretači rasta su na strani proizvodnje i investicija.

– Imali smo povećanje plata početkom godine. Naredno će biti krajem marta ili u aprilu tako da je to relativno visoko i znatno je više od onoga što će se dogoditi u privatnom sektoru. Povećanje plata će prevazići i rast privrede. To je nešto što ne predstavlja fiskalno odgovornu politiku a i nepravično je prema ljudima koji rade u privatnom sektoru. Osim toga, nije dobro u odnosu na druge alternative u koje bi trebalo ulagati, kao što su zdravstvo, obrazovanje, komunalne delatnostima i slično – navodi Arsić.

Profesor Ekonomskog fakulteta naglašava da u privatnom sektoru od januara do novembra prethodne godine nije bilo povećanja plata. U decembru jeste ali to se gleda kao privremeno. Decembar nije dobar pokazatelj jer se tada isplaćuju zaostale zarade, naknade i razne druge vrste davanja. Pravo stanje dohotka u privatnom sektoru će se znati kada budu raspoloživi podaci za januar i februar ove godine.

Arsić dodaje da je kod nas razlika u platama između privatnog i javnog sektora kvalitativno veća nego u drugim zemljama i prevazilazi onaj nivo koji može da se objasni razlikama u karakteristikama zaposlenih u ova dva sektora.

Podsetimo, svi medicinski radnici dobili su od 1. januara ove godine povećanje plata za pet odsto. Ostali zaposleni u javnom sektoru dobili su povišicu od 3,5 odsto, za januarska, februarska i martovska primanja, a potom će od 1. aprila njihove zarade rasti još 1,5 odsto, tako da ukupno povećanje bude pet odsto. Plate u javnom sektoru su 2020. povećane u proseku za osam do 15 odsto. Medicinski radnici dobili su dodatnu povišicu od deset odsto u aprilu prošle godine. Početkom 2019. zaposleni u javnom sektoru dobili su povećanje plata od sedam do 12 odsto.

Petar Đukić, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji i član Naučnog društva ekonomista u Srbiji, kaže da dok god država ne ostvari odgovarajući budžetski priliv, posredstvom naplaćenih poreza i drugih realnih budžetskih izvora, ona nema prostora za povećanje plata u javnom sektoru.

– Srbija je zahvaljujući populističkoj ekonomskoj politici, posebno izraženoj u vreme pandemijske krize i permanentnih izbora, zagazila u neodrživo rizičan deficit od blizu 10 odsto BDP-a u 2020, u aktivnost rizičnih preraspodela i zaduživanja koja uveliko poništavaju i neke dobre rezultate teško postignute fiskalne konsolidacije uz stezanje kaiša od pre nekoliko godina, a da pri tome nema nikakve selektivnosti niti ciljane podrške, bilo građana, bilo pojedinih preuzeća. Za one druge, trebalo bi da nešto od toga počne novim paketom u najavi – smatra Đukić.

On navodi primer ako je bruto domaći proizvod u 2020. statistički smanjen za 1,1 odsto, a stanje ekonomske aktivnosti je daleko gore, povećanje realnih zarada za devet odsto pri čemu je rast u javnom sektoru daleko veći, i penzija u proseku za oko 10 odsto, biće osnova sa koje se polazi u 2021.

– Stečena prava su zakonitost koju je nemoguće preokrenuti u kratkom roku, tako da su rizici od još većeg deficita, uprkos onom zvaničnom od tri odsto kao i od ubrzanog zaduživanja zemlje, ka nivou od 40 odsto BDP, više nego izvesni i sve veći – kaže Đukić.

(Espreso/Politika/M.Š.)