ČINJENICE KOJE TREBA DA ZNATE O BITKOINU! Pre nego što se upustite u investiranje razmislite koliko je to pametno!

Vrednost bitkoina je na istorijski visokom nivou. Jedan bitkoin u ovom trenutku vredi više od 51.000 dolara i ne može da se predvidi koliko će još da raste. Ovakva ekspanzija njegove vrednosti usledila je posle najave velikih kompanija, poput Tesle i Masterkarda, da će podržati kriptovalute. Ali, šta je bitkoin zapravo i kako i vi možete njime trgovati? Ovo su šest stvari koje bi trebalo da znate o bitkoinu.

Šta je kriptovaluta

Reč je o obliku digitalne imovine koja se, kao i običan papirni novac, koristi kao sredstvo za razmenu, štednju, investiranje. Za razliku od drugih oblika novca, kriptovaluta se zasniva na kriptografiji – šiframa, što omogućava zaštitu i sigurnost transakcija.

Postoji nekoliko hiljada kriptovaluta, ali mali broj njih je napravio proboj na kripto tržištu. Pored bitkoina, među najpoznatijima su i itirijum (ili eterijum), dodžkoin, monero.

Šta je bitkoin

Bitkoin je najstarija, najpoznatija i trenutno najvrednija kriptovaluta. Softver za bitkoin napravio je 2009. godine izvesni Satoši Nakamoto, čiji identitet je do danas nepoznat.

Dakle, ne zna se ko stoji iza nastanka bitkoina, ali se zna da iza nje ne stoji jedna osoba ili centralna institucija, kakav je na primer američki FED ili Narodna banka Srbije.

Reč je o decentralizovanom sistemu i hiljadama kompjutera širom sveta umreženih putem "blokčejnova" – međusobno povezanih lanaca nezavisnih baza podataka (blokova) koje sadrže informacije o digitalnim transakcijama, poput vlasničkih listova i ugovora.

Preko tog sistema putuju transakcije, što znači da na bitkoin ne utiču kretanja na regularnom tržištu, odnosi valuta širom sveta, ali ni izlazak jednog člana mreže iz sistema. Sistem je potpuno nezavistan.

Kako nastaje bitkoin

Bitkoin nastaje procesom koji se naziva rudarenje (mining), osim što se umesto pijuka, bušilica i bagera koriste moćni kompjuteri, a umesto ruda traga se za bitkoinima.

Virtuelni pijuci, odnosno kompjuteri, izvršavaju veliki broj matematičkih operacija kako bi proverili sve postojeće transakcije. To znači sve transakcije od kad postoji bitkoin do danas. Reč je o milionima transakcija. Kad god se napravi novi blok i doda lancu, mreža se ojačava, rudar dobija nagradu, a to je upravo bitkoin.

Što je mreža veća i ima više blokova, to znači da ima sve više transakcija koje kompjuter treba da dešifruje, tako da je taj posao postao prilično zahtevan.

Zbog toga su napravljene posebne mašine, takozvani "rigovi" za rudarenje, koje imaju ogromnu procesorsku moć i crpe mnogo resursa.

Struja koju troše svi rudari sveta da bi iskopali nove bitkoine veća je od godišnje potrošnje pojedinih država, poput Argentine, Holandije, UAE.

Primera radi, struja koja se godišnje potroši za rudarenje mogla bi da napaja sve kotlove za grejanje u Velikoj Britaniji čak 27 godina.

Ono što je kuriozitet je što proces rudarenja ne može da se odvija u nedogled, pošto je broj bitkoina ograničen. Postoji ukupno 21 milion bitkoina i do sada je izrudareno oko 17 miliona bitkoina. Predviđa se da će poslednji bitkoin biti iskopan sredinom narednog veka.

Kako se koristi bitkoin

Bitkoin može da se kupi, proda, kao i svaka druga valuta, koristi se kao sredstvo razmene, kao investicija, poput akcija, ili kao vid štednje.

Da biste kupovali i prodavali bitkoin, prvi korak je da na svoj telefon ili drugi uređaj instalirate "novčanik". Taj novčanik drži privatne ključeve, odnosno lozinke, za pristup bitkoin adresi.

Ako imate bitkoine, a zaboravite svoj ključ - šifru, ne postoji način da ga resetujete, kao što na primer možete da resetujete šifru za Fejsbuk kad je zaboravite. To je izgubljen novac.

Kada je reč o prodaji bitkoina, to može da se uradi direktno ili preko menjačnice, koja uzima proviziju za uslugu. Priča je slična kao i kod standardnih menjačnica gde menjate evro u dinare.

Suština trgovine bitkoinom je kao i kod svakog drugog tipa trgovine – kupiti za manji, a prodati za veći novac.

Kao što mnogi od nas štede u evrima u banci, tako neki (uglavnom dosta bogati), štede u bitkoinima jer ima veliku vrednosti.

Mnoge prodavnice uključile su bitkoin u legitiman način plaćanja. Na primer na Eplovoj prodavnici može se platiti u bitkoinima, kao i Majkrosoftu. Interesantno je da je agencija Blumberg svojim korisnicima omogućila da se pretplate na vesti plaćanjem u bitkoinima.

I neke banke, kao svetski poznata Barkliz, omogućila je uslugu transfera bitkoina, za šta naplaćuje proviziju od skoro 40 funti.

Cena bitkoina

Bitkoin je od svog osnivanja, više od godinu dana imao vrednost 0, nije vredeo ništa. I sve do 22. maja 2010. kada se sve promenilo. Tog dana su za 10.000 bitkoina kupljene dve pice, cena je počela da raste i 22. maj se slavi kao momenat revolucije u svetu kriptovaluta.

Danas bitkoin vredi više od 50.000 dolara, što je oko 5.000.000 dinara. Ko je bitkoin kupio 2016. za oko 500 dolara, danas može da zaradi 100 puta više.

Možete kupiti i deo bitkoina, pošto je to valuta deljiva čak do osme decimale (prva decimala dinara je para, pa zamislite koliko je majušni taj deo). Da biste kupili najmanji deo bitkoina, danas vam treba oko 500 dinara.

Što je interesovanje veće, povećava se i cena bitkoina i to se može primetiti ovih dana. Cena je eksplodirala i prešla 50.000 dolara pošto su Ilon Mask, vlasnik Tesle, Masterkard i drugi kompanije najavile podršku kripto tržištu.

Na visoku cenu bitkoina dodatno utiče i činjenica da postoji ograničen broj bitkoina, ali i da postoji izvestan broj izgubljenih bitkoina za koje ne znamo da li će ikada biti vraćeni u opticaj – zaboravljena šifra, bačen hard disk.

Ono što je jedna od mana bitkoina jeste što njegova vrednost nije konstantna, niti se vrti blizu određene vrednosti (kao što je vrednost dinara u odnosu na evro već duže vreme oko 117,5 dinara, pa i ako dođe do promene, one su vrlo male).

Dešava se često da cena eksplodira, pa da naglo padne. Pre četiri godine, 2017, desilo se da je od marta do decembra cena skočila sa 975 dolara, na 20.089. I to za samo nekoliko meseci. U junu 2019. godine pao je na oko 7.100 dolara.

Jedan od razloga tome je i što, za razliku centralizovanih sistema gde narodne banke brojnim alatima održavaju kurs valute, u svetu kriptovaluta tog sistema nema, niti ima alata za kontrolu.

Cena jedna od glavnih tačaka kritike bitkoina, pošto mnogi ekonomisti smatraju da je veliki previše "pumpaju" i da je to jedan mehur koji će kad-tad eksplodirati. Istina je da su se tako ogromni padovi i dešavali, ali je bitkoin svaki put "oživljavao" i bivao još jači.

Oni koji trguju ne smeju da padaju u paniku ili preveliko ushićenje jer situacija može brzo da se okrene.

Kakva je procedura u Srbiji

Srbija je krajem decembra prošle godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime je delimično uredila oblast trgovine kriptovalutama. Zakon će se primenjivati od kraja juna ove godine, preostalo je da se usvoje podzakonska akta i uputstva.

Postoji nekoliko menjačnica preko kojih može da se obavlja trgovina, a time se u Srbiji bavi između jedan i dva odsto stanovnika, prema zvaničnim procenama.

Prema aktuelnom zakonu, sama kupovina kriptovalute se ne oporezuje, ali na svaku transakciju u kojoj se ostvari kapitalna dobit mora da se plati porez od 15 odsto.

Porez će, takođe, morati da plate i rudari.

U Srbiji trenutno ne postoji mogućnost da prodavnice primaju i vraćaju bitkoine, ili njihove delove, već se sve transakcije vrše u dinarima. Ceo proces je isti kao kada stranac dođe u Srbiju, plati karticom na kom su evri, banka to konvertuje u dinare i na račun prodavnice leže domaća valuta.

Primamljivo, ali...

Vrednost bitkoina danas je vrlo primamljiva za one koji imaju mnogo novca i spremni su da se poigraju na ovom vrlo unosnom trižištu. Ne zna se, međutim, do kada će to da traje i kada će cena ponovo da padne.

Ogromna sloboda i prostor za profit koji omogućava ovaj sistem nosi i ogromnu odgovornost, ali i neizvesnost. Ne postoji banka koja garantuje za vaš depozit. Ako zaporavite privatni ključ (PIN), milioni odoše u nepovrat.

Najmudriji i oni koji nisu "alavi na novac", već znaju gde da stanu, u svakoj priči prođu najbolje, pa i u ovoj.

(Espreso/RTS.RS)