DA LI SRBIJA MOŽE DA OBEZBEDI BESPLATNE UDŽBENIKE ZA SVE ĐAKE? Ekonomisti smatraju da je to dobra investicija!

Da li Srbija može da obezbedi besplatne udžbenike za svu decu? Ili bar za osnovne škole? Stalno slušamo priče o tome kako je obrazovanje jedna od najvažnijih stvari u životu, pa možemo li onda da obezbedimo da ono zaista bude dostupno pod jednakim uslovima za svu decu?

Prvo, školske knjige su ozbiljan udarac na kućni budžet za većinu roditelja u Srbiji. Drugo, pošto je osnovno obrazovanje obavezno, može li se bar besplatnim udžbenicima pomoći roditeljima koji imaju i mnoge druge troškove za svoju decu. Da ne govorimo o tome da nije logično da osnovna škola bude obavezna, a da se udžbenici skupo naplaćuju.

Prema gruboj računici "Blica", knjige za osnovce koštaju godišnje nešto više od 60 miliona evra, a još oko polovine tog novca država bi morala da izdvaja i za srednjoškolce. Iako ne zvuči malo, ekonomisti smatraju da bi to bila dobra investicija koja bi mogla da dovede do bržeg privrednog rasta zemlje, jer on u dobroj meri zavisi od obrazovanja stanovništva.

Ideja o besplatnim udžbenicima je stara koliko i besplatno obrazovanje u Srbiji, ali poslednjih godina sve više se priča o tome. Gotovo na početku svake školske godine izvode se računice koliko je nabavka udžbenika opterećenje za prosečnu, a kamoli za siromašnu porodicu u Srbiji. Doduše, država već obezbeđuje besplatne udžbenike za finansijski najugroženije školarce i to, kako su objavile pojedine izdavačke kuće, za svakog šestog učenika, odnosno ukupno 85.000 njih.

Da nije nemoguće da udžbenici budu besplatni za sve učenike pokušava u poslednje vreme da dokaže i Aleksandar Kavčić, profesor Univerziteta "Karnegi Melon" i osnivač Fondacije "Alek Kavčić", koja je na internetu obezbedila određeni broj besplatnih knjiga za školarce.

"Blic" je pokušao da izračuna koliko bi država novca morala da izdvoji godišnje da bi svi udžbenici bili besplatni za učenike svih osnovnih i srednjih škola u zemlji. Prema gruboj računici, ta investicija koštala bi godišnje oko 90 miliona evra, odnosno okvirno 60 miliona evra za osnovce i 30 miliona evra za srednjoškolce.

Koliko je ulaganje u besplatne udžbenike realna i isplativa investicija države, pitali smo ekonomiste. Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je svaki evro važan, pogotovo u vreme krize izazvane pandemijom, ali da se ulaganje u obrazovanje višestruko vraća.

- Ulaganje u obrazovanje nije trošak. Obrazovani ljudi su znatno prilagodljiviji društvenom i civilizacijskom napretku, njihovo obučavanje i prekvalifikacija traju kraće, što dovodi do veće produktivnosti i ubrzavanja stope raste BDP-a. Primera radi, Južna Koreja i Japan obezbedili su svoj brzi privredni razvoj ogromnim ulaganjima u obrazovanje. Naravno, do toga se ne dolazi preko noći - naglašava Savić.

Kako kaže, neophodno je da sve bude transparentno u vezi sa ulaganjem države u besplatne udžbenike.

- I štampanje knjiga za školarce mogu da preuzmu državna preduzeća i da se na taj način zaokruži proizvodnja udžbenika unutar države, odnosno da i na taj način država ostvari određenu dobit ili da troškovi proizvodnje budu niži. Naravno, potrebno je i da se svi upozbiljimo u obrazovanju i da vidimo šta mladi ljudi žele od obrazovanja. Ne smemo zaboraviti da i dalje određeni broj učenika ne razume značaj svog obrazovanja i uveren je da se posao u Srbiji dobija preko veze - navodi Savić i dodaje da će besplatni udžbenici najviše značiti siromašnim učenicima, a da će im država lakše pomoći kada se uskoro bude završila socijalna karta.

S druge strane, ekomista Ljubomir Madžar smatra da ima i argumenata i kontraargumenata da udžbenici budu besplatni.

- Recimo, ja sam se školovao tako što sam platio svaku knjigu i svesku. Ipak, čini mi se da preovladava mišljenje da bi država trebalo da uloži u besplatne udžbenike. Moje je mišljenje da bi knjige trebalo da budu besplatne za siromašne školarce, međutim, problem je kako napraviti selekciju. Država nema kapacitet za selekciju i to je najveći problem socijalne politike u Srbiji - ističe Madžar.

Kako kaže, ulaganje u besplatne udžbenike bilo bi isplativo, pogotovo kada se pogledaju neke druge državne investicije.

- Mislim da je značajnije ulagati u obrazovanje nego u vojsku, njenu opremu i naoružanje, jer ne vidim način kako ćemo to iskoristiti osim da zaratimo sa NATO pošto smo okruženi članicama te alijanse. Mislim da budžetski prioriteti nisu valjano odabrani i da, kada se ima to u vidu, ideja o besplatnim udžbenicima dodatno dobija na težini - zaključuje Madžar.

Udžbenici da se ne menjaju svake godine

Nabavka udžbenika možda ne bi bila toliko skupa za porodice sa više dece kada se udžbenici ne bi menjali gotovo svake godine.

- Mislim da bi trebalo da se stabilizuju školski program i nastavni planovi pa da, recimo, udžbenici mogu da se nasleđuju sa generacije na generaciju. Naravno, učenici bi morali da budu i pažljiviji u korišćenju knjiga - podvlači ekonomista Ljubomir Madžar.

(Espreso/Blic.rs)