DA LI PROIZVOĐAČI MORAJU DA POVEĆAJU CENE CIGARETA? Zubović objašnjava ko utiče na tržište duvana u Srbiji!

Uvećanje akciza na cigarete zbog inflacije proizvođači koriste da povećaju cenu za 10 dinara, a tako povećavaju i svoju zaradu što ne moraju da čine.

To je za Tanjug rekao direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović komentarišući najavu poskupljenja cigareta velikih proizvođača od 1. februara.

On kaže da je povećanje maloprodajnih cena cigareta u vreme povećanja akciza postalo nešto što se smatra redovnim, ali da ne mora da bude tako.

"To povećanje maloprodajnih cena nije nužno vezano za promenu akciza, jer akcizna politika predviđa da se poveća cena akciza po jednoj paklici duvanskog proizvoda, ali to ne mora sa sobom nužno da povuče i povećanje maloprodajne cene", objasnio je on.

Kao primer navodi da je pre nekoliko godina na tržištu bio "rat" nekoliko najvećih duvanskih kompanija u Srbiji kada je u jednoj kalendarskoj godini zabeležen pad maloprodajnih cena uz istovremeni rast akciza

Zubović podseća da su izmene Zakona o akcizama usvojene krajem decembra, te da je nastavljena akcizna politika koja postoji poslednjih nekoliko godina.

"Postoji akcizni kalendar koji predviđa povećanje iznosa akciza po paklici na svakih šest meseci. Ipak, po Zakonu o duvanu uvoznici i proizvođači cigareta imaju obavezu da traže saglasnost za promenu maloprodajne cene. A oni koriste da u isto vreme kada dolazi do promene cene akcize po akciznom kalendaru, menjaju i cenu cigareta", kaže on.

Objašnjava da je postalo uobičajeno u poslednjih nekoliko šestomesečnih perioda da cene cigareta rastu za 10 dinara.

"Od tih 10 dinara ukupan iznos koji ide državi je oko 6,5 dinara, a oko 3,5 dinara od povećanja maloprodajne cene ostaje duvanskoj industriji", zaključuje on.

Dodaje da je usklađivanje akciza direktno vezano sa direktivom EU koju je Srbija potpisala i obavezala se da će prihvatiti obavezu da iznos akciza po 1.000 prodatih cigareta dostigne iznos od 90 evra, što je prevedeno - 1,8 evra po paklici.

"Ukoliko bi se proizvođači odrekli svog dela cena cigareta bi mogla da bude 1,8 evra plus 20 odsto PDV-a znači 2,16 evra. Sve preko toga je učešće proizvođača. Normalno je da oni imaju učešće, ali nije normalo da se non-stop objašnjava da se cene cigareta povećavaju isključivo kao posledica promene akcizne politike - što nije tačno", ističe Zubović.

Srbija je potpisnik UN Okvirne konvenciji o kontroli duvana, pa je prihvatila niz pravila kako se odnositi prema duvanskim proizvodima i duvanskoj industriji.

Postoje obavezujući elementi i država je prihvatila da sprovodi cenovne i necenovne mere za kontrolu duvana.

"Cenovne mere su pre svega akcize, a necenovne uključuju zabranu pušenja na javnim mestima i zatvorenom prostoru, zabrane prodaje maloletnicima i reklamiranja, uvođenje jasno istaknutih akciznih markica i zdravstvenih upozorenja na proizvodu", ističe Zubović.

On ističe da se u praksi u Srbiji nekoliko godina su necenovne mere bile uvođenje iznova, a da akcize od uvođenja 2001. godine kontinuirano rastu.

"Mi smo se kao zemlja do pre nekoliko godina ubrzano približavali da ispunimo sve kriterijume predviđene Okvirnom konvencijom međutim poslednjih godina smo se sveli isključivo na cenovne mere odnosno akciznu politiku. Obaveza koja postoji kod akciza da se one moraju usklađivati sa rastom inflacije i rastom zarade, a naš Zakon o akcizama ne prepoznaje uopšte usaglašavanje sa zaradama. Isključivo se usaglašavanje sa rastom inflacije", objašnjava on.

Kako konstatuje, na sreću u Srbiji nekoliko godina plate rastu, i apsolutno i relativno, a u skladu sa Konvencijom i akcize bi morale da se usaglašavaju i sa tim porastom kako ne bi postale pristupačnije.

"Mi sada imamo paradoksalnu situaciju - da i pored rasta cena koji postoji imamo u suštini rast pristupačnosti cena cigareta koji se najpre odražava kod najmlađih članova društva", kaže on.

Ističe da ako se cena cigareta uporedi sa većinom stvari koje mladi koriste prilikom izlaska onda one tokom godina uprkos poskupljenju postaju relativno jeftinije.

"To se jako brzo preliva na povećanje broja pušača među mladima", kaže on.

Zubović smatra da bi se u zaštiti stanovništva od pušenja trebalo krenuti u objašnjavanje građanima koja su sve štete od pušenja.

"Veliki broj bolesti su direktna posledica pušenja, a prema procenama urađenim za Srbiju oko 15.000 ljudi godišnje umre od posledica korišćenja duvanskih proizvoda", navodi on.

Dodaje da bi trebalo podići svest i da je pušenje štetno za društvo u celini.

"To što mi imamo veliku proizvodnju cigareta praktično nikakvu korist za ovo društvo nema zato što je to novac koji se preliva na vlasnike korporacija, a jako malo na članove našeg društva", smatra on.

Zubović kaže da su troškovi zdravstva zbog pušenja jako veliki, kao i troškovi odsustvovanja sa posla.

"Šteta koja nastaje kao posledica pušenja, ako govorimo o ekonomskim pokazateljima, daleko prevazilazi korist koju država ostvaruje. Ukupan iznos akciza je godišnje oko milijardu evra, dok je naša prva procena da su oko 1,5 milijardi evra troškovi pušenja po društvo u celini", zaključuje Zubović.

(Espreso.co.rs/Tanjug)