KLJUČ U RUKE ZA MALE PARE! Montažne kuće jesu povoljne, a da li su otporne na potrese, poplave i od čega se prave?

Koliko su montažne kuće otporne na potrese, od čega se prave, kakvih su cena, koje su im glavne prednosti?

Prvo među ovim pitanjima iznedrile su nepogode koje su nedavno zadesile susednu Hrvatsku. Tu se retko ko može naći ko bi rekao da se ovako pravljeni objekti ne pokazuju kao bezbedni za stanovanje.

Otpornije na potrese – a na poplave?

“Dinamička sposobnost montažnih kuća je dobra i to su uglavnom samo prizemni ili prizemni objekti sa potkrovljem, te su sigurnija opcija prilikom potresa”, kaže za B92.net v. d. direktora Privredne komore Beograda Aca Popović.

Prema rečima potpredsednika Privredne komore građevinske industrije Srbije Gorana Rodića, treba se prisetiti potresa na Kopaoniku ili u Valjevu, kada se su drvene kuće klatile, ali se nisu srušile.

“Ti montažni objekti su uglavnom lakih konstrukcija i pretežno sigurni, sve i da neki deo otpadne neće napraviti veliku štetu. Druga stvar su ‘ručne dorade’ na takvim kućama i tu se svašta radi, pitanje je kakvog su kvaliteta ti materijali”, napominje Rodić.

Kako se navodi na sajtu firme Negal, lakša konstrukcija kod montažnih kuća od onih klasično zidanih omogućava postavljanje i na slabo nosećim površinama. Montažne kuće su, dodaje se, otpornije na zemljotrese i mogu da izdrže pomeranje tla do 10 stepeni Rihterove skale.

Iz jednog drugog preduzeća, koje se takođe bavi gradnjom ovog tipa objekata, objašnjavaju zašto je to tako.

“Glavna prednost kada je bezbednost u pitanju u odnosu na zidane objekte ogleda se u tome što je drvo elastičan materijal - beton je fiksan. Zato su montažne kuće otpornije na zemljotrese”, kažu za naš portal iz firme Bošković.

Ipak, kada je otpornost na poplave u pitanju, mišljenja su podeljenja. Naši sagovornici iz pomenutih firmi navode da su se montažni objekti dobro pokazivali i u tim situacijama.

“Imali smo takvih slučajeva. Samo smo otvorili kuću da voda istekne, zatvorili i to je bilo to, nije bilo nikakvih komplikacija i vlaga se nije uvlačila u zidove”, tvrde oni.

Prvi čovek Privredne komore Beograda smatra da stvari nisu baš takve.

“Kada je plavljenje u pitanju, montažne kuće ne pružaju veću sigurnost i zahtevaju više posla pri sanaciji zbog materijala (drveta i gipsa) od kojih su pravljene. One nisu preterano popularne kod nas, dominantnije su na Zapadu – Amerika je zasnovana na tim individualnim objektima, ali oni se u tamošnjim olujnim područjima po pravilu sruše pod naletom prirodnih sila, dok bi na objektima klasičnog tipa gradnje došlo do, recimo, oštećenja krova, ali ne i do rušenja”, ocenjuje Aca Popović.

Šta privlači kupce?

“Generalno govoreći, njihova gradnja je brža i jefitnija, a procedure su iste kao i za takozvanu klasičnu gradnju - dakle, dobije se projekat koji treba da se napravi, on se uradi, pošalje nadležnima, dobije se dozvola i sve po redu... Po onome što sam ja mogao da uočim kao trend, montažne kuće se u Srbiji najčešće koriste kao vikendice”, kaže Goran Rodić.

Kako navodi Negoslav Krivokuća iz pomenutog Negala u pitanju je brza, kvalitetna, suva gradnja, ekološki čista budući da se koriste prirodni materijali.

U Boškoviću ističu da imaju istu količinu posla od prvog dana, ali veruju da bi trendovi modernijih zapadnih zemalja trebalo kod nas da zažive u većem obimu.

“Ono što privlači naše kupce jesu kvalitet, rok isporuke, projektovanje po želji - dakle, ne radimo ništa tipski. Uz to, kada govorimo o zagrevanju i održavanju toplote u prostorijama, montažne kuće su tu dosta efikasnije, ušteda može biti i između 60 i 70 odsto”, naglašavaju.

Da zainteresovanih ne manjka potvrđuju nam u Negalu koji sa Republikom Srbijom ima već dogovorenih 100 objekata, a tu su, naravno i privatne kuće na kojima se podjednako vredno radi.

“Prosečne kvadrature koje nam mušterije poručuju su u opsegu od, recimo, 60 do 100 kvadrata. Uglavnom se radi deblja izolacija, nekad se kupci odlučuju za laminat, nekad za pločice, dogovaramo detalje… Za jednu kuću od 60, 70 kvadratnih metara potrebno je mesec do dva da bi se napravila”, pojašnjava nam Negoslav Krivokuća iz ove firme.

Montažnim kućama nisu odoleli ni poznati.

“Mušterije su nam privatna lica, uglavnom su to imućniji klijenti, ima tu i javnih ličnosti. Gradimo kuće površine od 100 kvadratnih metara pa naviše. Potrebno vreme za njihovu izgradnju je oko dva i po meseca”, dodaju u preduzeću Bošković.

Koliko sve to košta?

Cene, kao i svugde, variraju.

“Minimalna cena montažne kuće od 100 kvadrata je 34.000 evra, ne računajući temelj”, poručuju iz Boškovića.

Cenovnik Negala, s druge strane, izgleda ovako: postoje tri tipa kuća – klasične (najjeftinija košta 7.900 evra), moderne (za koje minimum treba 16.400 evra), te tip Golija, što nije neuobičajeno, budući da se radi o firmi iz Ivanjice (on se prodaje po minimalnoj ceni od 10.700 evra). Takođe, razliku pravi i to da li kupac želi da se uradi samo takozvana siva faza gradnje (grubi građevinski radovi) ili želi “ključ u ruke” uslugu koja podrazumeva i radove na postavljanju podova, elektroinstalaciju, uređenje kupatila, kuhinje… U prvom slučaju cena kvadratnog metra iznosi od 150 do 220 evra, a u drugom od 290 do 400 evra.

(Espreso.co.rs/B92.net/Ana Ristović)