OVO MORATE ČUTI! Porez na imovinu povećan u celoj Srbiji, a negde će biti i niže! Evo i od čega zavisi!

U Beogradu se očekuje uvećanje ovog nameta od oko najviše šest odsto, dok će na kuće u četvrtoj zoni on biti za dva odsto niži

Porez na imovinu povećan je u gotovo celoj Srbiji. Procenat tog uvećanja je jednocifren i pravda se povećanjem cene kvadratnog metra, mada će pojedine obveznike obradovati umanjenje ovog nameta ukoliko u zoni u kojoj stanuju ili rade nije bilo značajanije trgovine nekretninama.

Pokazalo se da obveznici revnosno izmiruju ovu dažbinu, a mnogi u ovogdišnjem povećanju poreza na imovinu vide još jedan način lokalnih administracija da preko leđa građana i privrede napune prazne kase.

U Beogradu se očekuje povećanje porezna na imovinu od oko najviše šest odsto, dok će porez na kuće u četvrtoj zoni biti za dva odsto niži.

U Novom Sadu tržišna cena stanova porasla je za za 3,50 odsto u prvoj zoni, 3,80 odsto u drugoj i 4,93 odsto u trećoj zoni.

U Kragujevcu je za devet odsto umanjena vrednost stanova u trećoj i četvrtoj zoni i povećana za 5,6 odsto za kuće u ekstra zoni. Međutim, poreski obveznici ovog grada mogu da očekuju znatno uvećana rešenja za 2021, jer je od ove godine povećana i posreska stopa na 0,4 odsto, koliko je maksimalno zakonom dozvoljeno i što je većina gradova već iskoristila.

Stanovnici Trstenik koji žive i rade u prvoj zoni mogu očekivati veći porez na imovinu jer je vrednost kvadratnog metra njihovog prostora porasla za dva odsto. Dok za ostale vrste nepokretnosti u sve tri zone, u kojima nije bilo prometa, poreska osnovica, odnosno vrednost kvadtatnog metra ostaje ista kao u 2020, kaže Ljiljana Đelić, šef lokalne poreske administracije i naglašava da je naplata poreza na imovinu u 2020. bila veća za 2,5 odsto.

Stavnike Novog Pazara očekuje povećanje poreza na imovinu za oko 1,75 odsto u odnosu na 2020. Enis Kolić, iz lokalne poreska administracije Novog Pazara, očekuje da će naplaćeni porez na imovinu za fizička lica biti manji za oko dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok će porez na imovinu za pravna lice biti naplaćen u većem iznosu za oko pet odsto, odnosno za oko šest miliona dinara, u odnosu na prethodnu godinu.

U Ćupriji je za stanove u prvoj zoni vrednost kvadratnog metra je povećana sa 58.197,43 na 59.794,76 dinara, a za kuće za stanovanje u drugoj zoni je smanjena sa 31.413,8 na 26.389,2 dinara. Za poslovne objekte i garaže cene nekretnina nisu menjane.

Naplata poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige je približno ista kao dok je naplata poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige manja za oko 25 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu- kaže Vesna Stanković, šef lokalne poreske administracije.

Pirotski obveznici će plaćati neznatno veći porez na imovinu za stanove, kuće, poslovni prostor, poljoprivredno i šumko zemljište, dok će za za garaže plaćati manji porez u odnosu na prošlu godinu.

-Pandemija virusa korona nije se bitno odrazila na procenat naplate poreza na imovinu jer su građani Pirota bili redovni u plaćanju svojih obaveza, pa je i naplata poreza na imovinu u 2020. veća u odnosu na prošlu godinu i to za 17 odsto kod fizičkih lica, odnosno za 10 odsto kod pravnih lica. Građane svake godine kroz anketu pitamo kako će se trošiti novac ostvaren od naplate poreza na imovinu, pa smo na ovaj način realizovali brojne projekte - kaže Ivana Malinović šef lokalne poreske administracije.

Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu "Reforma poreza na imovinu" kaže da do povećanja ili smanjenja visine poreske obaveze, ukoliko nije bilo promene u poreskoj stopi, dolazi usled promene u tržišnim cenama nepokretnosti. Ove promene su karakteristične za veće opštine gde se nepokretnosti više prometuju.

-Porez na imovinu je relativno stabilan prihod lokalnih samouprava i građani su u najvećoj meri disciplinovani kada je reč o izmirivanju ove obaveze. U prethodnom periodu većina lokalnih samouprava nije imala značajna odstupanja u naplati poreza na imovinu. Eventualna smanjenja koja su moguća kreću se od 10 – 15 odsto- kaže Holcinger.

Porez na imovinu kao novac koji se sliva u budžete lokalnih samouprava prema njenim rečima ne može biti sredstvo za brzo nadomeštavanje nekih manjkova u budžetima. Svaka opština ima svoj poreski potencijal koji je ograničen nepokretnostima i brojem poreskih obveznika koji se nalaze u bazama poreskih administracija.

-Dakle ne možete naplatiti nešto što nemate. Lokalna samouprava može pokušati da poboljša naplatu naplatom zaostalih potraživanja koja najčešće ulaze u reprograme tako da se i ta naplata prolongira. Može povećavati obuhvat nepokretnosti i obveznika, ali i to je proces koji ima svoje korake i tempo.

Pet opština koje su bile najbolje u ažuriranju baze podataka o nekretninama i od vlade Švajcarske dobile milion franaka, polako završavaju svoje infrastruktorune projekte koji su plaćeni tim novcem- kaže Holcinger.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Politika)