Malo je stvari koje možemo, ali što možemo - nije malo

1. Kako ste organizovali poslovne aktivnosti I komunikaciju sa poslovnim partnerima i klijentima?

Skoro sve aktivnosti Razvojne agencije Vojvodine podrazumevaju uglavnom ličnu i direktnu komunikaciju sa korisnicima naših usluga. Nažalost, neke od naših aktivnosti su odložene: „Dan dobavljača“ planiran za april, posete investitora, naši obilasci domaćih malih i srednjih preduzeća... A neke aktivnosti, poput sajma vina u Veroni na koji smo trebali da vodimo naše vinare iz Vojvodine, otkazane su za ovu godinu.

Ključni ograničavajući faktor za nas nisu naši kapaciteti, već prosto činjenica da tokom ovakvih kriza, za koje se ne zna još uvek ni koliko će trajati, ni koliko će „koštati“ društvo, državu, svakog pojedinca i svako privredno društvo, privrednici zaustavljaju svoje investicione projekte. Ne traže nove lokacije, ne traže dodatne izvore finansiranja za nova radna mesta, izgradnju objekata i kupovinu opreme, ne traže nove partnere, kupce i dobavljače. A to predstavlja našu osnovnu delatnost.

Komunikacija mejlom i telefonom, koja nam je do sada služila za pripremu za sastanke i susrete,u ovom periodu jedina je vrsta komunikacije koju održavamo.

2. Koliko je važno da kompanije budu solidarne i pomognu u ovim vanrednim okolnostima?

I u redovnim okolnostima bi solidarnost trebala biti nešto što se podrazumeva. Ali čini se da se sa dolaskom kriza (a Srbija ih je za mog životnog veka imala i previše) svi setimo i te reči. Kako pojedinci, tako i kompanije.

U martu smo radili anketu sa kompanijama u tekstilnom sektoru da proverimo ko već šije zaštitne maske, ko ima želju i spremnost, šta im nedostaje i, na kraju, da li bi deo proizvodnje i donirali. Među onim kompanijama koje su imale tehničke mogućnosti izdvojile su se dve grupe: oni koji već šiju maske i oni koji su spremni bez pogovora da počnu da ih šiju. Jedina pomoć koja im je trebala bila je u nabavci materijala, pošto materijali sa kojima oni rade nisu dobri za izradu zaštitnih maski.

Moramo biti svesni da će ova kriza naneti ozbiljnu štetu samim kompanijama i domaćoj privredi. Moram ovde opet da spomenem solidarnost i da pozovem sve građane Srbije da kupuju robu proizvedenu u Srbiji. Kupujući domaću robu oni čuvaju radna mesta svojim komšijama, obezbeđuju primanja ljudima koji će svoj novac potrošiti na neku robu ili uslugu koju i sami proizvode. Malo je stvari koje možemo, ali što možemo - nije malo.

3. Kako provodite privatno vreme tokom trajanja pandemije?

Moram priznati da policijski čas od 20 do 5 za mene nije bio problem, jer sam u to vreme uglavnom već u stanu uz neke filmove, serije ili emisije o ekonomiji, geopolitici ili politici, koje sam propustio pa ih gledam na Jutjubu. Od kako je policijski čas pomeren na 17h, ubacio sam kao dobru meru eskapizma i igranje onlajn igrica sa bratom i drugarima (svi muškarci su deca, samo je pitanje u kom su periodu detinjstva ostali zaglavljeni).

Do skora sam pravio pice i bruskete kupujući gotove kore i bagete. Sad me u večernjim satima verenica uči da mesim odgovarajuće podloge, tako da ću iz ove krize izaći i sa nekim novim znanjima.

4. Koji su prvi koraci koje ćete napraviti nakon ukidanja vanrednog stanja?

Analiza.

Komunikacija sa privredom. Provera stanja. Sagledavanje gubitaka. Pronalaženje ideja za prevazilaženje nastalih problema. Puno odlazaka „na noge“ malim i srednjim proizvođačima u Vojvodini.

Komunikacija sa potencijalnim investitorima. Provera situacije. Informisanje o tome da li ostaju nepromenjeni planovi. Ako su promenjeni, da li su otkazani ili odloženi?

Pronalaženje novih termina za odložene promotivne aktivnosti.

Nastavak aktivnosti koje su prekinute ili odložene u ostalim sektorima. Pred nam je izrada „Plana razvoja AP Vojvodine za period 2021-2027.“

Nije ovo prva ni poslednja kriza koja nas je zadesila.

(Espreso.co.rs)