Misija Razvojne agencije Vojvodine jeste „Da Vojvodina postane primarna investiciona lokacija“

1. Misija Razvojne agencije Vojvodine jeste „Da Vojvodina postane primarna investiciona lokacija i lider ekonomskog razvoja Jugoistočne Evrope“. Koliko smo daleko od cilja?

Realno, a žao mi je što tako moram da počnem, mislim da smo u ovom trenutku svi dalje od ciljeva koju su nam, blistavi i jasni, u fokusu bili pre samo nekoliko meseci. Danas su oni usmereni prvenstveno na borbu protiv virusa, na održavanje zdravlja zaposlenih, posla i kontakata, kao i na pravljenje planova za prevazilaženje ekonomskih posledica koje će virus za sobom ostaviti. Mada, moram da napomenem, čak i u ovom trenutku, ima zainteresovanih stranih kompanija, za koje se trenutno pripremaju izveštaji.

A da se nije desila korona, onda bih vam rekao da Vojvodina još nije lider ekonomskog razvoja Jugoistočne Evrope, jer je u pitanju visoko postavljen cilj, koji smo tako postavili sami, jer samo ako postaviš visoko, skačeš visoko. Mi činimo sve što možemo da postanemo prepoznatljiva regija na ovim prostorima, pre svega kada su u pitanju investicije – uslovi poslovanja. Za neke sektore prepoznatljivi već jesmo, ali za lidersku poziciju moramo još puno da skačemo.

2. RAV se, između ostalog, bavi i nalaženjem raspoloživih sredstava iz međunarodnih fondova i raspodelom budžetskih subvencija. Kako se ta sredstva koriste na lokalnom i regionalnom nivou?

Jedan od ciljeva RAV-a jeste da privrednicima u Vojvodini približimo sve raspoložive mogućnosti finansiranja, odnosno da ih informišemo o aktuelnim konkursima za subvencije, povoljnim kreditima i drugim programima, kao i da za njihove poslovne projekte pronađemo adekvatan način sufinansiranja kroz programe državne pomoći ili međunarodne programe donatorskih institucija.

Preduzećima u Vojvodini su na raspolaganju kako sredstva iz republičkih izvora, tako i sredstva iz pokrajinskog budžetskog fonda, kroz koji se dodeljuju subvencije za nova zapošljavanja, nabavku nove opreme, kao i sredstva za ulaganja u oblasti zadrugarstva u poljoprivredi. Ovi konkursi se objavljuju jednom do dva puta godišnje i možemo reći da su već postali prepoznatljivi i popularni među privrednicima, jer kroz zaista jasnu i jednostavnu proceduru, firme mogu da konkurišu za subvencije ukoliko planiraju nova zapošljavanja ili nabavku nove opreme za proizvodnju. Subvencije dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju I lokalnu samoupravu, u saradnji sa našom agencijom.

Od novembra 2017. do danas odobreno je 116 prijava, zahvaljujući tim programima biće zaposleno ukupno 1774 novih radnika, a u materijanu imovinu biće uloženo 4,4 milijarde dinara. Iznos odobrenih sredstava za opremu i nova radna mesta je oko milijardu dinara, a za zadruge za opremu oko 46 miliona dinara.

3. Šta su, kada se govori o Vojvodini kao idealnoj investicionoj lokaciji, njeni najveći potencijali?

Vojvodina ima jake obrazovne centre, najveći procenat kvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage u Srbiji, višejezični obrazovni sistem, dobru biznis klimu, razvijenu poljoprivredu, metalsku i mašinsku industriju, IT sektor, a uz sve to, stranim kompanijama, posebno evropskim, sigurno značajan faktor predstavlja i to što je tako blizu Evropskoj uniji, od koje je deli samo jedna granica i sat vremena vožnje. Kompanijama koje traže nove lokacije važna je i činjenica da Vojvodina već ima jedinstvenu i raznovrsnu ekonomiju i da je domaćin velikom broju kompanija iz različitih sektora, po principu: „Ako je dobro drugima, biće i nama“. Zato je važan deo našeg rada saradnja sa firmama koje su već ovde, komunikacija, održavanje kontakata, posete, briga. Kada stranim privrednicima predstavljate potencijale, sve ono što ste im rekli ili napisali, pravu težinu i vrednost dobija tek kroz „primere dobre prakse“. A ti primeri u Vojvodini tradicionalno najviše dolaze iz agrobiznis, IT i metalsko-mašinskog sektora, računajući tu i prateću automobilsku industriju. Mnogi svetski ekonomisti procenjuju da će pandemija trajno promeniti autoindustriju, pa zato tek ostaje da se vidi kako će ovu krizu pregurati prateća automobilska industrija, do sada jedan od najjačih sektora u Vojvodini, koji je privukao dosta stranog kapitala.

4. Posmatrano iz ugla trenutnih zbivanja, u šta se danas najviše isplati ulagati u Vojvodini? U automobilsku industriju, agrobiznis, IT sektor ili u obnovljive izvore energije?

Vojvodinа je poljoprivredni region i agrobiznis je tradicionalno jedan od vodećih sektorа ovde. Do sada nam je došla 101 strana kompanija, a sa njima i više od tri milijarde evra investicija. Trenutno je aktivno 76 stranih agrobiznis kompanija, i one zapošljavaju 12,5 hiljada ljudi. Tek u ovakvim krizama postanemo svesni koliko je važno to što su nam poljoprivreda i prehrambena industrija razvijeni, nema slučajeva povlačenja ili propadanja kompanija koje proizvode hranu. Evo nekoliko primera: kompanija Le Saffre (bivši Altech iz Sente), francuski proizvođač kvasca, je u prvih mesec i po dana vanrednog stanja prodao količinu kvasca koju inače proda u proseku za godinu dana. Takođe, naši mali proizvođači džemova, sokova, testenina, namaza, svežeg voća i povrća itd, počeli su sa novim kanalima prodaje - u prvi plan došla je online prodaja, kojom su se svi slabije bavili ili su tek imali u planu da je razvijaju. Važno je napomenuti i to da strane kompanije nastavljaju da investiraju i reinvestiraju u prehrambeni sektor.

5. Godinama su strani investitori oklevali od dolaska u Srbiju zbog administrativnih procedura i postupaka, ali je to srećom prošlost. Kojom brzinom se danas dobijaju potrebne dozvole?

Jako je važno znati kako nas drugi vide, jer kada razmatraju mogućnost da kapital i proizvodnju izmeste u neku zemlju, kompanije ne čitaju samo šta o uslovima za investicije pišu njihove razvojne agencije, već i kako su ih rangirale institucije poput Svetske banke. Njihovi izveštaji ponekad mogu da budu svojevrsno uputstvo za upotrebu: šta treba menjati. U izveštaju Svetske banke „Doing Business 2020“, Srbija se našla na 44 mestu, a u onom iz 2019. na 48 mestu. Kao razlog za ovaj pozitivan pomak navedeno je da je Srbija olakšala dobijanje građevinskih dozvola implementacijom novog online portala i smanjenjem administrativnih taksi, poboljšala pouzdanost napajanja električnom energijom ponovnom inženjeringom trafostanica, instaliranjem sistema daljinskog upravljanja i poboljšanjem održavanja mreže, olakšala plaćanje poreza uvođenjem internih rokova za povraćaj poreza na dodatu vrednost itd. Dakle, prepoznato je da se radi na tome da uslovi za pokretanje biznisa i samo poslovanje budu sve bolji i bolji.

6. Šta kada korona prodje? Odakle krenuti, koje će vam biti glavne aktivnosti?

Moraćemo da pronađemo nove termine za odložene promotivne aktivnosti, da nastavimo sa sa svim aktivnostima koje su prekinute ili odložene, pred nama je i izrada „Plana razvoja AP Vojvodine za period 2021-2027.“ Ali pre svega, moraćemo puno analiza da uradimo, da premerimo gubitke, pričamo sa domaćim i stranim investitorima, da pomognemo gde možemo, pre svega malim i srednjim proizvođačima u Vojvodini.

(Espreso.co.rs)