DA LI PROIZVODI NA KOJIMA PIŠE POSNO ZAISTA JESU TAKVI IAKO IMAJU JAJA? Sveštenik je dao odgovor na ovo pitanje

Kada bi se striktno kontrolisalo šta je posna hrana, gotovo da nijedan proizvod koji se nalazi na rafovima trgovinskih lanaca ne bi prošao taj test.

Jer, na većini artikala koji nose oznaku "posno" u deklaraciji stoji da može sadržati jaja ili mleko u tragovima. Time se proizvođači ograđuju, jer i posne i mrsne napolitanke, medeno srce, supe, štapići ili bombone izlaze sa istih traka na mašinama u njihovim pogonima. Kompanije su sada zaštićene i na papiru, jer je poslednjim dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, dozvoljeno da i na ovakvim proizvodima stoji oznaka "posno".

- U slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih životinja, na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka - navode u poljoprivrednoj inspekciji.

Dopunama Pravilnika uređeno je da je posna hrana, hrana koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana poreklom od toplokrvnih životinja, niti su dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime.

Prema rečima sveštenika Ljube Bačkovića, suština posta nije u hrani, niti u tragovima bilo kakve hrane, već se prvenstveno odnosi na način života. Ne doliči hrišćanstvu, kako kaže, da se bavi time da li u namirnicama ima i tragova mrsnih supstanci.

Mnogi vernici, poput naše sagovornice Ljiljane P., smatraju da nešto što i u tragovima sadrži mleko ili jaja, nikako ne može biti posno.

- Proizvođači posne hrane morali bi da ispunjavaju sertifikate poput jevrejskog "košera" ili islamskog standarda "halal" da bismo i mi pravoslavni vernici imali sigurnost da je hrana koju jedemo u skladu sa religijskim pravilima posta - kaže Ljiljana P.

U udruženjima potrošača tvrde da je problem u tome što industrija ne investira u posebne linije za posnu hranu, pošto ih na to ne obavezuje nijedan propis. I kada u sastavu proizvoda piše da je 100 odsto biljnog porekla, ako je proizveden na istoj liniji kojom je prethodno proizvedena mrsna hrana, tragovi životinjskog porekla ostaju.

U kompaniji "Nestle", koja u svom asortimanu ima i posne proizvode, poput supa, kažu da kao odgovoran proizvođač prate i poštuju regulativu u ovoj oblasti, odnosno sve odredbe Pravilnika o navođenju dobrovoljnih informacija o hrani i preduzimaju sve mere predostrožnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.

Menjaju se navike

Muzejski savetnik Marko Stojanović iz Etnografskog muzeja u Beogradu kaže da su danas mnoge zakonitosti pomerene, pa samim tim i način na koji se posti.

- Strogo gledajući, zaista nijedna čestica namirnice životinjskog porekla ne bi trebalo da se unese tokom posta - smatra Stojanović.

Kazne zbog deklaracije

Poljoprivredni inspektor za bezbednost hrane ovlašćen je i dužan da naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka, ako hrana nije označena i deklarisana u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i drgim posebnim propisima.

Propisana je novčana kazna za prekršaj pravnog lica od 150.000 do milion dinara i odgovornog lica u kompaniji od 20.000 do 50.000 dinara. Preduzetnike kažnjavaju sa 50.000 do 400.000 dinara, a pojedince od 5.000 do 30.000 dinara.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)