OBRT
PROBLEMI ZA SRBE U PORESKIM RAJEVIMA: Kipar više nije na listi, SITUACIJA SE MENJA
Najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra
Iako je Evropska unija i ove godine dodala nekoliko novih zemalja na svoju "crnu listu" poreskih oaza, odnosno novčanih rajeva u koje godišnje i iz Srbije odu milioni evra, veliki broj srpskih firmi i dalje posluje na ovim teritorijama. Ipak, najnoviji zvanični podaci govore o drastičnom obrtu u poslovanju domaćih privrednika sa ofšor zonama.
Podaci NBS, naime, pokazuju da je ove godine najviše novca iz Srbije otišlo prema dve ofšor zone na Dalekom istoku. Kipar, koji je nekad bio vrlo popularna destinacija, više nije na vrhu liste, a prvo i drugo mesto, na iznenađenje mnogih, zauzeli su Hong Kong i Singapur. U ova dva poreska raja za prvih osam meseci ove godine iz Srbije je otišlo skoro 700 miliona evra, što je više od 90 odsto ukupnih transfera Srbije za ofšor zonama.
"Dosta naših poslova se pomerilo na Daleki istok, pa su u istom smeru otišle i ofšor kompanije. Takođe, članstvo u EU praktično je poništilo značaj Kipra, Malte ili Gibraltara kao ofšor zona, jer su i u njima uvedena stroga pravila vođenja knjiga, obavezne revizije i finansijske discipline uopšte. Tako su firme u ovim zemljama izgubile karakter pravih ofšor kompanija", objašnjava u razgovoru za "Blic Biznis" Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, i podseća da je Kipar ranije zaista bio vodeći u ovom segmentu.
Naš sagovornik navodi da se prilično menjaju i delatnosti u kojima posluju ofšor kompanije, pa su tako sve brojniji poslovi koji ranije nisu ni postojali, a koji su prikladniji za ovakvo poslovanje. Na primer, sada je veći fokus na usluge i vlasnici traže poslove u kojima nema velikog transporta robe ili glomaznih fabričkih pogona.
"Ranije, dok su ofšor zone bile potpuno liberalne, ove kompanije su vlasnicima služile samo da imaju potvrdu da poseduju firmu u drugoj zemlji, ništa drugo im nije trebalo. Sada se menja regulativa i sve više sužavaju mogućnosti za neko specifično poslovanje sa ofšorom", zaključuje Kovačević.
NA VRHU HONG KONG I SINGAPUR
Najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra.
Najznačajnije transakcije u prvih osam meseci ove godine odnose se na promet ostvaren sa Hong Kongom (546,1 miliona evra), Singapurom (129,2 miliona evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (19,7 miliona evra), Libanom (9,6 miliona evra) i Lihtenštajnom (7,6 miliona evra).
Kako za "Blic Biznis" navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura (23 odsto), eksploataciju ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (16), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10), trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo (8 odsto), proizvodnju računara i periferne opreme (6) i eksploataciju sirove nafte (4 procenta).
OFŠOR ZONE
Eurostat je kao off-shore zone klasifikovao sledeće države i teritorije: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits - Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva (Britanska), Devičanska Ostrva (SAD), Vanuatu i Samoa.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Blic)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
