SVETSKA EKONOMIJA U RASULU: Ekonomisti objašnjavaju koje će biti posledice

Kako pokazuju podaci eurostatističara, bruto domaći proizvod (BDP) Unije u drugom kvartalu potonuo je 14,4 posto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, dok je istovremeno BDP eurozone pao čak 15 posto. Na kvartalnoj ravni, odnosno u poređenju s prvim ovogodišnjim tromesečjem, pad BDP-a EU u drugom je kvartalu iznosio 11,9 posto, dok je ekonomija eurozone u istom razdoblju potonula 12,1 posto. To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistemski vode podatke o kretanju BDP-a na ravni Unije.

Dramatični podaci

Preliminarni podaci o padu BDP-a u drugom tromesečju po članicama još su dramatičniji. Tako je BDP Nemačke, motora evropske ekonomije, pao za 11,7 posto na godišnjoj ravni, odnosno 10,1 posto na kvartalnoj ravni. Francuska ekonomija potonula je još dublje: pad njenog BDP-a u drugom ovogodišnjem tromesečju u odnosu na isti kvartal lane iznosio je 19 posto, dok je u poređenju s prvim ovogodišnjim kvartalom pad bio 13,8 posto. To je čak i dublji pad od onoga u Italiji, članici koju je pandemija koronavirusa najviše pogodila, čiji je BDP u drugom kvartalu pao 17,3 posto u odnosu na isti prošlogodišnji kvartal, odnosno 12,4 posto u odnosu na prvo ovogodišnje tromesečje.

Ipak, među velikim ekonomijama EU najgore je, kako pokazuju podaci Eurostata, prošla Španija. Njen BDP u drugom ovogodišnjem tromesečju bio je čak 22,1 posto manji nego u istom prošlogodišnjem razdoblju, dok je u odnosu na prvi kvartal potonuo 18,5 posto.

Debele i u novijoj istoriji nezapamćene minuse nižu i vanevropske ekonomije. Tako je, kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, inače najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula neverovatnih 32,9 posto na godišnjoj ravni, što su analitičari već ocenili "istorijskim". Naravno, u negativnom smislu.

Urušavanje ekonomije

Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterizovati kao urušavanje ekonomije. Takav pad ekonomije posledica je pandemije koronavirusa i "zaključavanja" ekonomija. Drugim rečima, dok su ekonomije bile u karantinu ogroman pad imale su i ponuda i potražnja. Veliki broj preduzeća nije radio, već su radile samo najosnovnije delatnosti, a građani, s druge strane, nisu imali gde da potroše svoj novac.

"Ti podaci su dramatični, ali ipak nas ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kada je kriza trajala godinama. Sve će, naravno, zavisiti od kretanja koronavirusa, ali verujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak", objašnjava za Index.hr ekonomski analitičar Damir Novotni.

I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan. Ipak, on smatra da će Evropi za oporavak trebati malo više vremena.

"Sad vidimo da ovo neće biti tako kratkotrajno. Očekujem da bi se Europa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe", kaže Lovrinčević za Index.

Pesimistične prognoze

Nezavisno od toga kada će početi oporavak i koliko će trajati, činjenica je da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška. Na to ukazuju i prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije.

U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri posto. Pritom će puno gore proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju. Naime, prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj bi godini trebao iznositi 6,1 posto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan posto.

Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Nemačke te Velike Britanije, Kanade, SAD-a i Japana. Kada je reč o zemljama u razvoju, ekonomija Rusije u ovoj bi godini trebalo da potone 5,5 posto, na što će, osim koronakrize, uticati i pad cena energenata. S druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi čak trebalo da završe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija koronavirusa, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 posto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 posto.

Oporavak u sledećoj godini

I u MMF-u očekuju da će se svetska ekonomija u sledećoj godini početi da se oporavlja, i to po stopi od 5,8 posto. Pritom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast u proseku 4,5 posto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 posto.

Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da je arhitektura svetske ekonomije u koronakrizi počela da se menja, te da će nastaviti da se menja. Koronakriza je, može se reći, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomije.

Posledice koronakrize

Jedna od posledica koronakrize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova. Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti verojatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više će se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće želeti reprizu korona udara na kretanje roba. Izgledno je i to da će se skratiti nabavni lanci.

Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, za ekonomiju. Umesto naglaska na usluge, "u modu" će se verojatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.

Bonus video:

(espreso.co.rs)