SRPSKE VOĆARE SVE MANJE ZANIMA CRVENO ZLATO: Zbog niskih cena moraćemo da IH UVOZIMO?

U Srbiji su u poslednje dve godine iskrčene velike površine pod malinama, a one voćnjake koji nisu preorani, malinari su prestali da obrađuju. Među glavnim razlozima svakako je niska otkupna cena, ali i to što je malina sađena na mestima koja nisu za nju pogodna. Bez malinjaka je najviše ostala Mačva, koja i nije područje sa dobrim agroekonomskim uslovima za gajenje ovog voća.

Ovako, za "Novosti", trenutnu situaciju objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Kako kaže, od ukupnih površina pod malinom u Mačvi sada je ostalo svega 20 do 30 odsto.

- Jedan od generalnih problema, kada je malina u pitanju, jeste nizak prinos po hektaru, koji ne može da podmiri troškove proizvodnje - kaže Lukić. - Zbog toga je sadni materijal od presudnog značaja. Naš institut proizvodi znatne količine sadnica, koje spadaju u najviše i najbolje kategorije odabranih sorti vilameta i mikera.

Uvoz

Osim što smo veliki izvoznici, naša zemlja malinu i uvozi. Kako nam je ispričao Gulan, malinu najviše uvozimo iz BiH, oko 75 odsto. Nešto kupujemo na KiM, iz Bugarske i Crne Gore.

Nažalost, kaže Lukić, poslednje dve godine imamo vrlo malo novih zasada, a potražnje za novim sadnicama gotovo da nije ni bilo. Kad god proizvođači nisu zadovoljni cenom maline, to se odrazi i na zasade. Ove godine jesmo bili u vanrednom stanju zbog epidemije, ali je Ministarstvo poljoprivrede izlazilo u susret sa dozvolama za kretanje, pa nije bilo problema da se voćnjaci obilaze i da se radi u njima.

Prema rečima Lukića, sada imamo dosta loših, ali i dobrih zasada malina. A, da bismo imali dobre prinose, što je oko 25 tona po hektaru, bitne su sadnice. U planu je da se uradi projekat, kojim će se precizirati u kojim područjima će ona moći da se gaji. To ne znači da ostali neće moći da je gaje, ali država neće davati subvencije svima.

Država ne može da se meša u otkupnu cenu maline, ali može da obezbedi transparentan i legalan otkup - smatra Lukić. - Nemamo dovoljno proizvođača koji imaju rod od 25 do 30 tona po hektaru.

Kako tvrdi Branislav Gulan, analitičar, u našoj zemlji ima oko 5.000 "malih fabrika" pod otvorenim nebom, koje godišnje proizvedu oko 20 miliona tona maline. Kada je reč o izvozu, malina je i dalje naš najveći adut: najviše odlazi u Nemačku i Francusku, ali i u SAD, Veliku Britaniju, Austriju... Vlada je nedavno formirala i tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)