DRŽAVA UVODI DODATNE EKONOMSKE MERE POMOĆI? Ovo traže poslodavci!

Vlada Srbije predstavila je 31. marta ekonomske mere koje je pripremila kao podršku privredi, a proteklih dana iz raznih poslovnih udruženja čuli su se komentari da su mere prilično dobro "skrojene", ali da ima prostora za dorade, posebno za pojedine sektore, i da bi ih trebalo doneti što pre.

Nova zvanična informacija koja dolazi iz Ministarstva finansija jeste da se privreda može nadati i novim merama ukoliko kriza izazvana pandemijom korona virusa u Srbiji bude trajala duže od tri meseca. To je rekao ministar Siniša Mali, najavljujući mogućnost sektorske podrške, pojedinim privrednim granama koje još više mogu da budu pogođene, ali ne precizirajući o kakvim merama bi i moglo biti reči.

Ekonomista Ivan Nikolić u aprilskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) navodi da su evropske zemlje, prošlog meseca krojile šeme podrške svojim privredama. Iako je arsenal mera svima sličan, činjenica je, kaže, da se pristupi razlikuju.

- Najpre, po pitanju prirode državne pomoći - da li je i koliko selektivna? Razlikuju se i kriterijumi "selektivnosti". Nema dileme da je "selektivnost" jeftinija opcija za državu, ali ona može značiti i favorizovanje pojedinih grana privrede, arbitrarnost skopčanu sa zloupotrebama, gubitak vremena udonošenju ispravnih odluka, neefikasnost... - ističe Nikolić i dodaje da niko u ovom trenutku ne može pouzdano reći ko je u pravu i čiji je pristup optimalan, odnosno da će naredni meseci to pokazati.

Slovenija je, na primer, u početku krenula umerenim setom mera, početkom marta, da bi ubrzo podrška bila proširena. Najpre je paket podrške vredan 1 milljardu evra, uključujući odlaganje poreza, državne garancije i kreditne linije, koji je 24. marta proširen za još 2 milijarde evra.

- Vlada Hrvatske je u nekoliko navrata krojila paket ekonomskih mera za pomoć privredi. Mere se odnose na beskamatno odlaganje poreskih obaveza preduzetnika s poteškoćama, očuvanje zaposlenosti odnosno finansiranje 100% troška neto minimalne plate po zaposlenom, te pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima kroz kredite za likvidnost i obrtni kapital uz veoma nisku kamatnu stopu - precizira Nikolić.

Unija poslodavaca Srbije je već predložila dodatne mere, među kojima su i odlaganje poreza na imovinu, uz kasniju naplatu na 24 mesečne rate bez kamata, i plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji, počev od 1. januara 2021. godine.

Predlažu i da se reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju, odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za, kako je i predviđeno, od 1. januara 2021. godine na 24 mesečne rate.

- Isplata naknada zaposlenim licima u visini minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državnim preduzećima, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine - navode iz Unije.

Poslodavci smatraju da treba suspendovati pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret države, a ne poslodavca, a zahtevaju i preciziranje formulacije "smanjenje broja zaposlenih ne više od 10 odsto" u smislu da se pod smanjenjem broja ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja.

- Trebalo bi pomeriti rok za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica. Takođe, treba produžiti rok za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou - navodi se među zahtevima.

Poslodavci traže i odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika, kao i odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini i uUkidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja.

- Značajno je i odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja, kao i smanjenje cena. Kompanijama iz proizvodnih delatnosti trebalo bi obračunavati struju i gas počevši od 1. aprila 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju, pa do odluke o ukidanju vanrednog stanja, po povlašćenoj ceni, s tim što će naplata krenuti od 1. januara 2021. godine, raspoređeno po ratama bez kamate, u skladu sa mogućnostima EPS-a i Srbijagasa - ističu iz Unije poslodavaca Srbije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)