NI SVETSKI STRUČNJACI NE ZNAJU ŠTA NAS ČEKA NAKON KORONE: Gore je nego 2009, trebaće nam nešto dosad neviđeno

Zbog pandemije korona virusa odložena je do novembra i premijera najnovijeg filma o Džejms Bondu “Nema vremena za umiranje”.

I dok, kako piše BBC, distributeri filma mogu to da finansijski prebrode, bioskopi širom sveta će sigurno trpeti zbog izostanka ovog blokbastera. U međuvremenu, širenje korona virusa je ozbiljno uzdrmalo i mnoge druge sektore ekonomije.

Kako prenosi organizacija Ujedinjenih nacija – UNCTAD – 42 od 100 najvećih multinacionalnih kompanija na svetu je saopštilo da se suočavaju sa problemom profitabilnog poslovanja. To znači da moraju da smanje izdvajanja za investicijie, što će se negativno odraziti na poslovanje banaka, a onda lančano i na ostatak ekonomije.

Zbog toga IHS Markit, londonska firma za ekonomska istraživanja, procenjuje da će privredni rast u svetu ove godine iznositi 1,7 odsto, što je znatno niže od optimističkijih predviđanja u februaru od 2,5 procenata.

Ova kompanija smatra da je bez obzira na negativne efekte korona virusa, američka ekonomija dovoljno snažna da izbegne receciju.

“Evropa će verovatno biti teže pogođena jer su Nemačka i Italija bile blizu ili već u recesiji i pre epidemije. To može povući i ostatak evrozone u recesiju,” ocenjuje HIS Markit.

Zbog toga globalni lanci snabdevanja “nisu više samo ‘poremećeni’, već u procesu potpunog gašenja,” izjavio je za CNN Stiven Ines (Stephen Innes), analitičar u “AxiCorp.”, australijske kompanije za pružanje onlajn finansijskih usluga.

Korporativni dugovi veći nego 2009.

Situaciju otežava rast korporativnih dugova jer su nakon finansijske krize 2008. godine kompanije svoju ekspanziju zasnivale na prevelikom zaduživanju koristeći “jeftini novac”, zato što su vlade i centralne banke nastojale da pomognu ekonomiji raznim podsticajnim merama kao što je “kvantitativno popuštanje”.

Koristeći niske kamate, kompanije su izdavale obveznice kako bi proširilie svoje poslovanje.

Tako su korporativni dugovi izvan bankarskog sektora narasli na 75 hiljada milijardi dolara krajem 2019, u odnosu na 48 hiljada milijardi dolara krajem 2009. godine, podaci su vašingtonskog Instituta za međunarodne finansije (the Institute of International Finance).

Sada, kako prenosi CNN, račun može stići na naplatu i na taj način povećati ekonomsku štetu i dodatno uzdrmati finansijska tržišta.

“Duh je izašao iz boce”

Tako avioprevoznicima preti smanjenje prihoda od 113 milijardi dolara u ovoj godini, upozorila je međunarodna Asocijacija za transport. Vrednost akcija najvećih kompanija u ovom sektoru pala je u četvrtak na američkim berzama za više od 19 odsto.

Britanski regionalni avio-prevoznik Flajbi (Flybe) je saopštio početkom marta da je bankrotirao zbog pada tražnje za putovanjima, postavši na taj način prva žrtva epidemije koronavirusa u vazduhoplovnoj industriji.

Nemačka Lufthanza je najavila da će prepoloviti svoje kapacitete u narednih nekoliko sedmica, prizemljujući najveće prekookeanske avione.

Avioprevoznicima je slaba uteha da je cena nafte pala sa više od 50 dolara za barel početkom godine na oko 30 dolara, jer je od jeftinijih karata mnogo veći strah ljudi širom sveta od zaraze - u kombinaciji sa sve restriktivnijim merama vlada prema putovanjima u pokušaju da suzbiju virus.

Istovremeno, nemački proizvođač sportske opreme Adidas je saopštio da mu preti gubitak od milijardu evra od prodaje u Kini, uključujući Hong Kong i Makao, kao i Tajvan, u prva tri meseca ove godine zbog epidemije.

Zbog toga vlade širom sveta nastoje da ublaže ekonomske posledice paketima pomoći najugroženijim sektorima, kompanijama, ali građanima – kao što su smanjenje kamatnih stopa kako u cilju podsticanje potrošnje tako i olakšavanja postojećih kreditnih zaduženja, zatim odlaganje naplate naplate poreza, moratorijum na otplatu dugova malim preduzećima i domaćinstvima koja se nađu u ekonomskim teškoćama, kao i finansijska podrška građanima koji se nađu u karantinu zbog zaraze.

Doduše, različite su procene razmera ekonomske krize.

Tramp ne priznaje krizu

Tako je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da “ovo nije finansijska kriza”. On je objavljujući paket pomoći od 50 milijardi dolara istakao da je “to samo privremena situacija koju ćemo zajedno prevazići kao država i svet”.

Američki ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) takođe smatra da “nema sumnje da je ovo kratkoročni ekonomski problem koji ćemo rešiti”.

Sličan je i stav pojedinih evropskih zvaničnika. Tako je guverner Centralne banke Francuske Fransoa Viljeroj de Galhau istakao da je “ovo usporavanje potencijalno ozbiljno, ali privremeno”.

On je dodao da “suočeni sa izuzetnom situacijom, moramo da držimo širom otvorene oči, ali sačuvamo hladnu glavu”.

Međutim, mnogi političari i analitičari širom sveta upozoravaju da će se ekonomske posledice dugoročnije osećati, čak i ako epidemija splasne sa dolaskom toplijeg vremena.

Tako je ministar inostranih poslova Singapura Vivijan Balakrišnan izjavio za CNBC da dok se virus širi, zemlje u celom svetu moraju biti spremne da se suoče sa ekonomskim posledicama koje će se negativno odražavati najmanje godinu dana.

“Duh je izašao iz boce,” upozorio je šef singapurske diplomatije.

SAD izdvojile 50 milijardi dolara

Američki predsednik Donald Tramp proglasio je pre dve nedelje vanredno stanje zbog pandemije čime se otvara mogućnost za korišćenje 50 milijardi dolara iz državnih rezervi za borbu protiv korona virusa.

Poslednji put je Bil Klinton proglasio vanredno stanje 2000. godine zbog virusa zapadnog Nila.

Tramp je istovremeno kazao da će SAD “nabaviti po veoma dobroj ceni velike količine sirove nafte” za strateške rezerve, što bi istovremeno moglo da pomogne domaćim proizvođačima ovog energenta pogođenih dramatičnim padom cene nafte od oko 50 odsto od početka godine – zbog širenja korona virusa i izostanka dogovora Saudijske Arabije i Rusije o ograničenju njene proizvodnje.

“Napunićemo ih do vrha, štedeći tako milijarde dolara američkih poreskih obveznika”, dodao je Tramp ne navodeći preciznu količinu.

Strateške rezerve SAD su donedavno raspolagale sa 635 miliona barela nafte, dok su njeni kapaciteti 713,5 miliona.

Tramp je takođe najavio ukidanje kamata na savezne studentske kredite, što je “velika stvar za mnoge od njih koji su sada ugroženi” jer su univerziteti privremeno zatvoreni.

Kineska ekonomija se prva oporavlja

I druge države širom sveta nastoje da pomognu svojim privredama.

Kina, koja je prva i najteže pogođena epidemijom, oporavlja se i broj zaraženih i preminulih se znatno smanjio. Poslovanje u gradu Vuhanu i provinciji Hubej, žarištu virusa, tokom marta se postepeno normalizuje.

Postoje “znakovi” da se kineski kapaciteti za proizvodnju vraćaju u stanje pre epidemije, kazao je za CNBC Kelvin Taj iz UBS investicione banke. To po njegovim rečima znači da bi ova zemlja mogla biti “prva u svetu” koja je “stala na noge”.

Međutim, imajući u vidu da je Kina najveći izvoznik u svetu, posrtanje ostalih zemalja može negativno da utiče na prodaju njenih proizvoda. Taj ističe da se oko 60 odsto kineskog bruto društvenog proizvoda generiše na domaćem tržištu, što bi moglo da posluži kao “tampon” dok se svetska ekonomija ne oporavi.

U međuvremenu, vlasti u Pekingu su odvojile 15,9 miliijardi dolara za borbu protiv posledica epidemije. Povećana je pomoć ugroženim regionima, dok je Centralna banka smanjila ključne kamatne stope zatraživši od komercijalnih banaka da obezbede jeftinije kredite i odlože naplatu dugovanja ugroženim kompanijama.

Omogućene su olakšice kompanijama u najugroženijim regionima i sektorima, uključujući transport i turizam, a zaposlenima na doprinose za socijalno i penziono.

Istovremeno, kineske vlasti će modifikovati ekološki nadzor kompanija kako bi im pomogle da obnove proizvodnju poremećenu epidemijom korona virusa. Ta preduzeća će dobiti dodatno vreme da prilagode standarde u zaštiti životne okoline.

Južna Koreja: Kontrola poremećaja na berzama

Vlada Južne Koreje je najavila paket pomoći od 9,8 milijardi dolara. Preko dodatnog budžeta biće prosleđena sredstva za zdravstvo i brigu o deci. I vlasti u Seulu omogućavaju odlaganje naplate poreza na zarade kao i na dodatu vrednost (VAT).

Istovremeno, od 11. marta u slučaju iznenadnih i prevelikih povećanja vrednosti u kratkoročnim transakcijama na berzi, biće suspendovana dalja kupoprodaja na 10 dana.

Tajland: Pomoć od 12,7 milijardi dolara

Vlada Tajlanda je odobrila paket od 12,7 milijardi dolara u cilju podrške ekonomiji uzdrmanoj širenjem korona virusa. Te mere podrazumevaju kredite i poreske olakšice za najugroženije epidemijom.

Ekonomija Tajlanda u velikoj meri zavisi od globalne tražnje.

ECB: Bez smanjenja kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) do sada je odlagala smanjenje kamatne stope, iako je najavila druge stimulativne mere, zbog čega je opala vrednost evra a ojačao dolar, kao sigurno utočište za investitore.

Ona je zatražila od centralnih banaka država članica da razmotre mere za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica epidemije.

Londonski Fajnenšel tajms piše da se ECB previše uljuljkuje i pasivna je u odgovoru na ekonomske posledice epidemije. Tako nije bilo njenog odgovora na razliku od dva procenta u prihodima na 10-to godišnje državne obveznice u Italiji i Nemačkoj.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer je zatražio od Evropske centralne banke da bude fleksibilnija prema nenaplativim kreditima, jer zbog korone virusa ekonomski rast ove zemlje može pasti u 2020-oj na ispod jednog procenta, za razliku od prethodne procene od 1,3 odsto.

Sličan zahtev je uputila italijanska bankarska asocijacija, ali zvaničnici ECB su saopštili da nisu razmatrali ni jedan od ovih predloga.

EU: Izostanak odlučnijeg odgovora

Lideri Evropske Unije (EU) do sada nisu uspeli da se dogovore o radikalnim merama za suočavanje sa krizom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da će ovo telo razmotriti sve opcije u cilju pomoći ekonomiji. Navodi i da će biti ustanovljen investicioni fond od 25 milijardi evra iz postojećih sredstava kako bi se ublažili negativni efekti širenja virusa na najranjivije sektore evropske ekonomije – pre svega za pomoć nacionalnim zdravstvenim sistemima, malim i srednjim preduzećima i zaposlenima.

Do sada su mere evropskih vlada daleko ispod paketa od 200 milijardi evra nakon krize 2008. u cilju podsticanja potrošnje, podseća Fanjenšel tajms.

Nemačka: Privrednici traže odlučnije mere

Nemačka asocijacija za privredu i trgovinu zatražila je hitan paket pomoći, uključujući poreske olakšice i dostupnije državne fonodeve. Istovremeno, osim kratkoročnih mera, privrednici zahtevaju od vlade “srednjoročne investicije u cilju promovisanja rasta kao i poreske reforme” u cilju “obnavljanja poslovnog poverenja”.

Nemačka koaliciona vlada se saglasila da poveća javne investicije za 12,4 milijardi evra do 2024. što će olakštati kompanijama da dobiju subvencije za podršku zaposlenima angažovanim na skraćeno radno vreme. Konzervativci kancelarke Angele Merkel su podeljeni da li treba obezbediti stimulativni fiskalni paket u cilju suzbijanja efekata širenja virusa na najveću evropsku ekonomiju.

Eksperti za budžetska pitanja procenjuju da vlada ima prostor za dodatne mere u iznosu od najmanje 17 milijardi evra. Pojedini zvaničnici smatraju da Berlin može da obezbedi stimulativni paket do 50 milijardi evra, a da pri tom ne ugrozi vladinu politiku da nema dodatnog zaduživanja, prenosi Rojters.

Francuska: Odlaganje naplate poreza

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je izjavio da situacija zahteva “masivan” plan stimulacija ekonomiji na evropskom nivou, te da očekuje “snažan, sveobuhvatan i koordinisan odgovor Evrope” u cilju izbegavanje ekonomske krize i potencijalne recesije u evrozoni.

Francuska Vlada je omogućila kompanijama da odlože plaćanje poreza i drugih obaveza, a aktivirala je i program državnog subvencionisanja kratkoročnog zapošljavanja.

Vlasti su naložile državnog investicionoj banci “Bpifrance” da garantuje zajmove neophodne za prevladavanje problema u kratkoročnom protoku novca.

Zvanični Pariz je istovremeno dozvolio kompanijama da proglase stanje “više sile”, ukoliko ne mogu da ispoštuju ugovore sa javnim sektorom, pritiskajući i velike kompanije da pokažu slično razumevanje prema svojim kooperantima.

Italija: 25 milijardi evra pomoći

Italija je povećala sredstva za suočavanje sa korona virusom na 25 miliona evra sa 7,5 milijardi evra predviđenih prošle sedmice, te podigla prag za budžetski deficit na 2,5 odsto u odnosu na planiranih 2,2 procenta.

Otplata kredita je odložena u celoj zemlji a bankarska grupacija ABI je saopštila da će biti ponuđen moratorijum na otplatu dugova malim preduzećima i domaćinstvima koja se nađu u ekonomskim teškoćama.

Velika Britanija: Smanjenje kamatne stope

Engleska banka, kao centralna finansijska institucija Ujedinjenog kraljevstva, smanjila je kamatne stope za 0,50 odsto kako bi ograničila negativne efekte epidemije po domaću ekonomiju.

Kako navodi CNN, drugi analitičari upozoravaju da najgore možda još nije prošlo, čak i sa najavljenim upumpavanjem novca od strane Federalnih rezervi i drugih centralnih banaka.

Njihova odluka u četvrtak da odlučnije reaguju “takođe je imala negativan efekat na tržišta koje gomila novac kao toalet papir i maske”, napisala je Jingji Pan iz britanske konsultantske IG grupacije.

“Malo je verovatno da će doći do olakšanja sa upumpavanjem svežeg novca jer, jednostavno, ne možemo da procenimo opseg i efikasnost ove mere u odnosu na poremećaje koje izaziva koronavirus”, smatra Pen.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RSE)