ŠARANOVIĆ OTKRIO ZAŠTO KUPUJE KRAŠ: Odlučio sam hoću li ga preseliti u Srbiju

Nebojša Šaranović, srpski preduzetnik i investitor, vlasnik kiparske kompanije Kappa Star Limited u čijem je vlasništvu nekoliko kompanija u Srbiji, u svom prvom intervjuu za Jutarnji list govorio je o razlozima zbog kojih se odlučio za kupovinu akcija Kraša i mogućem preuzimanju te kompanije.

Razgovor sa Šaranovićem vodili su u ponedeljak i utorak telefonski i putem e-maila, a on se odlučio na intervju u jeku berzanske, ali, kako tvrdi, i ne samo takve bitke za Kraš.

Zbog čega ste u kupovinu Kraševih deonica krenuli preko vlasničkog računa kad ste tu operaciju ionako odlučili izvesti preko jednog računa, što je značilo da ćete nakon sticanja 5 posto deonica Kraša i Zagrebačku berzu morati službeno da obavestite da iza računa u RBA stoji vaša kompanija Kappa Star Limited?

"Reč je o uobičajenoj proceduri, mi i danas poslujemo u Hrvatskoj preko lokalne brokerske kuće koja nas savetuje o formalnim koracima. Ni u jednom se trenutku nismo hteli skrivati te u potpunosti poštujemo hrvatske zakone i pravila Zagrebačke berze. Kupujemo samo u svoje ime i za svoj račun.

Zašto ste se odlučili na kupovinu deonica Kraša?

"Niz godina poslujemo u konditorskoj industriji regiona i ostvarujemo jako dobre rezultate. Zato redovno pratimo industriju u ovom delu Evrope i smatramo da Kraš ima veliki potencijal. On ima sjajan brend, izvrsne proizvode i odlične zaposlene. Verujemo da ima veliki potencijal za dalji rast i razvoj, a smatramo da smo zbog našeg iskustva u industriji dobar ulagač koji može doneti dodatnu vrednost. Rezultati koje smo dosad postigli u konditorskoj industriji ohrabruju nas da nastavimo sa investicijama. Naša je grupacija vlasnik Jaffe i Baninija, kompanija čiji su proizvodi dobro poznati u Hrvatskoj. Otkad smo im mi vlasnici, one su znatno uspešnije. Neprestano investiramo u tehnologiju i razvoj. Samo smo u Jaffu uložili 28,6 miliona evra. Od našeg preuzimanja kompanija je učetvorostručila prihode, višestruko smo povećali proizvodnju i broj zaposlenih.

Počeli ste kupnovinu dionica po cenama od 400 pa 500 kuna, što su mnogi okarakterisali kao preskupo, a na kraju ste došli do čak 1.090 kuna. Tako ste tržišnu kapitalizaciju Kraša podigli sa 570 miliona na 1,6 milijardi kuna. Možete li bliže objasniti vašu evaluaciju vrednosti Kraša?

"Mi Kraš plaćamo po cijeni koju smatramo fer vrednošću koju mali deoničari i zaposleni trebaju dobiti. Ova cena pokazuje njegov potencijal."

Jeste li prethodno, pre nego što ste počeli kupovati deonice, kontaktirali glavne deoničare - braću Pivac i Kraš ESOP ili Upravu Kraša?

"Kada smo počeli kupovati, prokurista Kraša Marica Vidaković zamolila me je da se sastanemo kad budem u Zagrebu, ali na kraju nam se rasporedi nisu uskladili te do sastanka nije došlo."

Dakle, znali ste ili ste mogli pretpostaviti da braća Pivac i Kraš ESOP neće tako lako odustati od svojeg strateškog partnerstva, što znači i da će vam jako teško prodati svoje deonice. Ako se to ne dogodi, ostaćete manjinski vlasnik koji je dao jako puno novca za te deonice. Koliko ste dosad uložili u Kraš i što ako ne postanete većinski deoničar sa više od 50 odsto akcija?

"Do sada smo u Kraš uložili više od 45 miliona evra. Jako verujemo u pravni sistem Republike Hrvatske i smatramo da manjinski paket može biti profitabilan, te smo spremni participirati u Krašu i sa manjinskim udelom. Te smo mogućnosti svesni od početka, što nije promenilo našu odluku da investiramo. Mnogi nas upozoravaju na primere sinhronizovanog delovanja Uprave Kraša i Mesne industrije Braća Pivac, ali mi se time ne bavimo jer verujemo da za sve postoje zakoni i regulatori. To je njihov posao. Ne bi bilo dobro da Uprava bilo kojim svojim potezom u ovom procesu donese prevagu, a na štetu svih radnika, ostalih deoničara i same kompanije.

U medijima i javnosti su se pojavile nezvanične informacije da biste kao većinski vlasnik proizvodnju premestili u Srbiju ili, ako proizvodnja ostane u Hrvatskoj, otpustili veliki broj radnika. Kako komentarišete te spekulacije?

"To su zlonamerna tumačenja i potpuna neistina. U karijeri sam imao sam šest fabrika i nijedna nikada nije premeštena niti ugašena. Verujem u proizvodnju i upravo zato investiram u ovu industriju. Najveća vrednost Kraša su njegovi stručnjaci i zaposleni jer, verujte mi, niko drugi na svetu ne zna proizvesti Bajaderu ili Griotte i druge brendove koji se proizvode u Zagrebu. Svaku našu investiciju prate razvoj i rast fabrika, nova radna mesta i nova perspektiva. Svi koji prouče naše poslovanje u to se mogu uveriti na konkretnim brojkama i našim poslovnim potezima."

Kako biste povećali profitabilnost Kraša, koji je po tom indikatoru na začelju drugih jakih kompanija u konditorskoj industriji regije?

"Da bismo na to odgovorili precizno, morali bismo znati bruto bilanse kompanije, što još ne znamo. No, sigurno je da povećanje profitabilnosti vidimo kroz povećanje ulaganja u nove proizvodne kapacitete i sinergijske efekte sa ostalim članicama naše grupacije. Na primer, ono u šta smo sigurni je da postoji velik potencijal za povećanje prodaje na srpskom tržištu. Uvereni smo i da na drugim tržištima može bolje, a sredstava i znanja imamo."

Krajem ove nedelje ističe javna ponuda Mesne industrije Braća Pivac. Pivci drže 30,8 odsto Kraševih deonica, za preuzimanje ostalih nude 430 kuna po akciji. Uprava Kraša saopštila je da je to preniska cena s obzirom na to da je na Zagrebačkoj berzi znatno veća, i do 1090 kuna, ali da su planovi MIBP-a kompatibilni s njenim i planovima radnika udruženih u Kraš ESOP. Vi trenutno imate 25,6 posto Kraševih deonica. Nezvanično se čuje da će Pivci nakon isteka javne ponude krenuti u konkurentnu kupovinu deonica na berzi, dakle verovatno po ceni iznad 1.000 kuna s obzirom na to da se ona u poslednje vreme stabilizovala na 1.050 kuna. Koliko se može zaključiti, to je cena koju Kappa Star Limited održava na berzi sada kad više nema tolike ponude za prodaju deonica po ceni koja je više nego dvostruko veća u odnosu na 382 kune, koliko je iznosila kad ste ih vi počeli kupovati. Kakav bi mogao biti ishod svega toga nakon što istekne javna ponuda Mesne industrije Braća Pivac? Jeste li u kontaktu s Upravom Kraša, braćom Pivac, predstavnicima Kraš ESOP-a, sindikatom u Krašu i radnicima?

"Ne mogu komentarisati buduće poteze Mesne industrije Pivac. Cena koju mi plaćamo svima je dobro poznata i mi nudimo cenu koju, prema našem mišljenju, mali deoničari i radnici zaslužuju.

Šta se trenutno događa? Dobili smo pismo radnika Kraš ESOP-a kojim nas obaveštavaju da Mesna industrija Braća Pivac nudi 50.000 kuna za jedan udeo u Kraš ESOP-u. Ta se ponuda odnosi na vlastite deonice Kraš ESOP-a, koje se ne kotiraju na Zagrebačkoj berzi. Radnici su nas, smatrajući da je to malo, pozvali da i mi damo ponudu za vlastite deonice Kraš ESOP-a, što smo i učinili.

Preko Uprave Kraš ESOP-a, za te vlastite deonice ponudili smo 130.000 kuna po udelu, što je gotovo dva i po puta više od onoga što nudi MI Braća Pivac. Ponudu smo uputili poštom juče ujutro sa Kipra. I ovaj put smatramo da je to realna tržišna cena. Dakle, u kontaktu smo tako da dobijamo pisma od zaposlenih u Krašu i Kraš ESOP-u, na osnovu kojih smo stekli utisak da radnici nisu zadovoljni trenutnim stanjem i razvojem situacije."

U situacijama kad glavni deoničari neke kompanije i njena uprava nisu za to da treća strana pokuša kupiti kompaniju, preko berze ili mimo nje, vlasnici udela to, u pravilu, zovu neprijateljskim preuzimanjem, iako postoje i druge definicije takvih akvizicija. Kakvom vi vidite svoju strategiju u ovom preuzimanju?

"Prema kome mislite da je ono neprijateljsko? Kako je neprijateljsko kada smo deoničarima ponudili dva i po puta višu cenu nego što je bila godinama na berzi, te smo jasno poručili koliko verujemo u Kraš i kakav potencijal u njemu vidimo. Činjenica da su se hiljade deoničara odlučile za prodaju najbolji je dokaz da u toj prodaji ne vide ništa neprijateljsko."

Vaša kompanija ima sedište na Kipru, ali vi ste iz Srbije, u kojoj su i vaše glavne proizvodne firme. Kako ocenjujete dosadašnje ponašanje Hanfe, hrvatskog regulatora, u ovoj situaciji, kao i Zagrebačke berze? Kakva su vam prva iskustva kao većeg investitora u Hrvatskoj?

"Za sada su jako pozitivna. Imamo pisanu korespondenciju sa Hanfom i zadovoljni smo odgovorima. Znamo da u nekim delovima praksa ne postoji, ali ćemo službenom korespondencijom doći do odgovora i na ta pitanja."

(Espreso.co.rs / Jutarnji,hr)