OD SVETSKOG GIGANTA DO KOROVA: Uspon i pad ELEKTRONSKE INDUSTRIJE NIŠ

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, tadašnji SOUR Elektronska industrija zapošljavao je više od 28 hiljada radnika, od kojih je oko 18.000 radilo u niškoj EI.

Minulih godina Elektronska je polako izumirala u tišini i sve većoj bedi, jer je čipove poodavno zahvatila paučina. EI se našla na spisku Agencije za privatizaciju, među 188 preduzeća koja idu u stečaj jer za njih nije bilo zainteresovnih kupaca.

Stečajni postupak je pokrenut pre dve godine u Ei holding korporaciji i u još 21 preduzeću.

“Finale” višegodišnjeg izumiranja je bio najavljen 2010 godine novim Zakonom o stečaju. Još tada je rukovodstvo Holding korporacije “Elektronska industrija” AD dobilo iz Beograda obaveštenje da počnu pripreme za stečaj 15 preduzeća, čiji su računi bili blokirani duže od tri godine.

EI je minule decenije zvanično imala čak 102 firme, ali je u međuvremenu dosta preduzeća prodato iz stečaja. Dosadašnja privatizacija Elektronske industrije nije bila opravdala očekivanja, jer od prodatih firmi solidno poslovala samo trećina.

Ostale su bile na ivici opstanka ili su propale, što je bio razlog da se odustane od dalje prodaje imovine holdinga.Većina privatizovanih firmi je promenila delatnost, i zapošljavaju veoma mali broj radnika, jer su kupljene uglavnom zbog magacinskog prostora.

Od 30 firmi koje su svojevremeno ušle u proces takozvanog džoint venčera, do 2006. godine nijedna nije radila. Taj princip sređivanja stanja u EI bio je svojevremeno najavljivan kao senzacija, a pokazao se kao najveći promašaj.

Skoro svi objekti u inostranstvu su rasprodati. Samo je hotel na Starom Dojranu u Makedoniji prodat za 150.000 evra!

Površina Ei kompleksa u Nišu je približno 65 ha, sa ukupno oko 204.000 m2 poslovno-proizvodnog prostora, od čega oko 100.000 m2 nije privatizovano do pre dve godine. Od slobodnih površina približno oko 6 ha je pogodno za green field investicije. Površina Ei kompleksa u Beogradu (Zemun polje) je oko 34 hektara. Neizgrađene, slobodne površine pogodne za green field investicije su oko 4 hektara.

Vlade Srbije je 2009. godine donela odluku o osnivanju Tehnološkog parka u krugu EI. Planirao je da se ljudima koji umeju i hoće da rade pod povoljnim uslovima ustupi 100 hektara poslovnog prostora i oko 35 ha zemljišta.

Bilo je planirano da svako novo radno mesto poslodavcu donosi povlastice u vidu poslovnog prostora, oslobađanja od zakupa i gradskih taksi. Međutim, po ovom konceptu, ni jedna firma se nije “usidrila” u prostor EI.

Mrtvo slovo na papiru ostao je i gromoglasno potpisan protokol o saradnji Vlade Srbije i grada Niša sa “Sažemom”, marta 2009. godine, kojim se predviđa otvaranje pogona za proizvodnju strujomera francuske kompanije u EI. Do danas, nije otvoren pogon.

KAKO JE POČELO

Udarac pijukom u ledinu 1948. godine, na sedmom kilometru od Niša prema Niškoj Banji, označio je početak izgradnje Zavoda RR, ali i ozbiljne industrijalizacije našeg grada. Zahvaljujući izgradnji Zavoda RR (za proizvodnju radio i rendgen aparata), koji je kasnije prerastao u Elektronsku industriju, Niš postaje industrijski i univerzitetski centar Srbije južno od Beograda.

Od 1948. do 1973.godine EI beleži dinamični rast i razvoj u elektronici po ugledu na velike svetske firme kao što su Simens i Filips.

Od 1973. do 1991. godine sistem dobija novu organizaciju podelom na RO i OOUR-e. Bez državne podrške za nove investicije, razvoj postaje usporen i neusaglašen. To dovodi do zaostajanja u odnosu na nove tehnologije u svetskoj elektronici.

Od 1991. godine nastupa period sankcija međunarodne zajednice, što dovodi do velikih teškoća u poslovanju i pada proizvodnje (nemogućnost uvoza repromaterijala i izvoza gotove robe).

Početkom osamdesetih godina prošlog veka tadašnji SOUR EI je zapošljavao preko 28 hiljada radnika, od kojih je više od 18 hiljada radilo u niškoj EI.

Izvozila se roba na sve četiri strane sveta u vrednosti preko 600 miliona dolara godišnje. Ogroman parking-plac je bio tesan za automobile zaposlenih, broj autobusa gradskog prevoza nedovoljan da preveze sve koji su hitali na posao, kao i radnički voz koji je saobraćao samo do Elektronske. Sve je to bilo i davno prošlo.

BROJKE

– 18.000 kvadrata poslovnog prostora ima samo “EI Televizija”

– 20 miliona dolara je pre sanckija bio izvoz fabrike “Ei komponente”

– 5.800.000 proizvedenih televizora U EI

Od 2000. godine kada je u preduzećima (društveni kapital) bilo oko 10.000 radnika počinje privatizacija perspektivnih preduzeća i stečaj nerentabilnih preduzeća.

Već 2009. godine broj radnika u neprivatizovanim preduzećima (i onim koja su bila pred stečajem) bio je oko 1000.

Sredinom 2010. godine je ostalo oko 100 radnika u preduzećima sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom.

EI UNIŠTEN PRIVREDNOM ŠPIJUNAŽOM

Osamdesetih godina prošlog veka, niška Elektronska industrija je razvila jeftin i efikasan poslovni računar, sa pratećim softverom za preduzeća.

Kako navodi novinar Miodrag Milanović, ugovori o kompjuterizaciji na hiljade preduzeća bivše SFRJ čekale su potpisivanje i, kada se očekivalo da od prodaje informatičkog paketa EI zaradi stotine miliona dolara, firma odlazi u stečaj!

I 600 informatičkih inženjera je našlo novo uhlebljenje u inostranstvu – Ei je uništilo odavanje poslovnih tajni, sveopšta špijunaža u kojoj je učestvovala, pored japanskih i američkih plaćenika – domaća pamet, jeftino prodana strancima.

Istovremeno, propada posao izrade cd i dvd diskova u koju je nekoliko korporacija iz Irske bilo spremno da uloži na desetine miliona funti. Na kraju, politički i špijunski izbušena EI je doslovno propala. Srbija je pretrpela štetu od više milijardi dolara…

Lokacije u Nišu i Beogradu imaju kompletnu infrastrukturu koja obezbeđuje napajanje električnom energijom, pijaćom i tehničkom vodom, kanalizacionu mrežu, PTT usluge i odvijanje putničkog i teretnog auto saobracaja. Ceo kompleks je pokriven toplovodom, koji se ne koristi.

U periodu 2009—2010. g. rukovodstvo Ei pokušava sa organima vlasti (grad i republika) da u krugu bivše Elektronske industrije oživi proizvodnju i stvaranje novih preduzeća ("Tehnološki park", "Bescarinska zona" ...).

Dana 13.09.2013. godine zbog blokiranog računa Privredni sud u Nišu pokrenuo je prethodni stečajni postupak za Ei korporaciju. Oktobra meseca 2013.g. uplaćena su potrebna sredstva tako da je obustavljen stečajni postupak.

Pre tri dana pojavila se vest da je imovina Elektronske industrije Niš, koju čine tri imovinske celine u vlasništvu Holding korporacije „Elektronska industrija „A.D. u stečaju, prodata je za ukupno 135 miliona dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Udeo od 26 odsto, u zavisnom preduzeću za proizvodnju trgovinu i usluge EI DUO iz Niša za 2,2 miliona dinara kupio je Nišlija Radomir Stamenković.

Poslovni prostor preduzeća za proizvodnju i distribuciju energetike i pružanje usluga Elmag iz Niša, prodato je za 68 miliona dinara beogradskoj firmi Mega plus ST inženjering.

Suvlasnički udeo Ei holdinga u Fabrici otpornika, površine 6.036 m2 u Zemun polju, na Batajničkom drumu, a kod koje suvlasnički deo čini poslovni prostor površine 4.038 m2, po osnovnoj ceni od 64,7 miliona dinara kupilo je Privredno društvo Evropa iz Beograda.

BONUS VIDEO:

Kerber

(Espreso.co.rs)

.