NOVČANICA SA LIKOM TITA IMA IDIOTSKU GREŠKU: Tadašnji direktor Zavoda za novčanice nije hteo da povuče iz opticaja

Jugoslavenski dinar bila je valuta koja se počela da se koristi u Kraljevini SHS od 1920, a potom se koristila u Kraljevini Jugoslaviji, socijalističkoj Jugoslaviji, pa u Saveznoj republici Jugoslaviji.

Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status te je "jugoslavenski" prestao da bude kada ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora eurom - godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.

Početkom osamdesetih donesena je odluka da se postojeća serija novca zameni novom, modernijom. U novoj seriji, svaka pojedina novčanica je trebala da predtavlja jednu od jugoslavenskih republika, na licu bi imala jednu ličnost iz te republike, a na naličju motiv iz te republike.

Najmanja novčanica od 10 dinara predstavljala bi najmanju republiku, Crnu Goru, a najveća postojeća od 1000 dinara najveću republiku, Srbiju, a uvela bi se i nova novčanica od 5000 dinara koja bi predstavljala Jugoslaviju. Prvo je trebala da bude izdata najveća novčanica, a zatim bi se postupno zamenjivale novčanice manjih apoena.

Godine 1985. izlazi nova serija novčanica, koja je započeta uvođenjem novčanice od 5000 dinara s likom preminulog jugoslavenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Ta je, do tada najveća izdana i dugo iščekivana novčanica izazvala je pravu buru u javnosti, a ona traje i danas - ne zbog njene vrednosti, već greške koju ispočetka nito nije primetio. Naime, uz lik Tita upisana je i godina njegovog rođenja i smrti. Umesto 1892- 1980, na novčanici je pisalo 1892-1930 - pa je prema njoj Tito umro 50 godina ranije! Ono što je zanimljivo, da čak ni nakon uočavanja greške, ta novčanica nije povučena iz opticaja, jer je generalni direktor tadašnjeg Zavoda za izradu novčanica rekao kako je od 14 miliona novčanica, njih samo 4 posto s greškom.

To znači da je grešku na sebi imalo oko 560 novčanica, a prema međunarodnim propisima država koja pusti više od jednog promila novčanica s vidljivom greškom, treba da povuče čitav novac iz opticaja.

Ipak, pogrešna godina smrti Tita nije jedina greška kod ove novčanice.

Naime niti je službeno spomenut datum kad se pušta u opticaj, a izgled i opis novčanice bio je posve različit od onog što je najavljeno u službenom listu SFRJ, JANI.

Druga novčanica trebala je da bude u apoenu od 1000 dinara, s datumom izdavanja 1986., što bi predstavljalo SR Srbiju i na licu je trebala da ima portret Vuka Stefanovića Karadžića.

Sve matrice su bile gotove i novčanica je bila spremna za puštanje, ali nikada nije puštena u opticaj.

S obzirom na hiperinflaciju, pojavila se potreba za novčanicama sve većih apoena, a ne sve manjih.

Pogledajte tečajeve Narodne banke Jugoslavije u odnosu dinara prema stranim valutama na kraju godine:

Bonus video

(Espreso.co.rs/Express.hr)