OVAJ SRBIN JE PRE 30 GODINA DRŽAVI POKLONIO POLA KG ZLATA!!! Priča od koje se ježi SVAKA DLAKA NA TELU!

Ovih dana navršava se trideset godina kako je raspisan zajam za preporod Srbije.

Mnogi se i dalje sećaju obveznica, redova u bankama, medijske kampanje i obećanja da će novcem građana i dijaspore oživeti srpska privreda.

- Dobro veče poštovani gledaoci, danas su u istočnoj Srbiji pali prvi snopovi ovogodišnje letine, a simbolično i prvi snopovi novčanica počeli su da se slivaju u fond zajma za privredni preporod Srbije.

Ovako je zvučala prva vest u Dnevniku pre trideset godina.

Beograđani su baš tada mislili da će im se isplatiti ono što investiraju. Zato su mnogi zajmili bilo dinare ili devize za takozvani preporod Srbije. Kupovali su obveznice od države, koja je obećavala višu kamatu nego banke.

Zajam za preporod Srbije njegovi kreatori najpre su nazivali štednjom, i on se odnosio na slamarice građana za koje su Miloševićevi analitičari pretpostavljali da sadrže između četiri i pet milijardi tadašnjih maraka. Plan je bio da se deo tog novca upotrebi za privredni preporod Srbije.

Sa glavnim ciljem: sakupiti milijardu dolara. Građani nisu državi donirali samo novac.

Jedna sugrađanka državi je poklonila prsten sa brilijantima, Beograđanin je pred šalter doneo pola kilograma zlata. Vojvođanin je poklonio kuću i imanje, Zemunac porodičnu kuću.

Sećaju li se svega ovoga danas Begrađani?

Odgovori šarenoliki. Oni koji su zajmili novac državi to su činili do kraja 1990. U tadašnjem zajmu sakupljeno je tek osam odsto predviđenog novca.

Jedan Beograđanin kaže da je tada živeo u inostranstvu i da je tim povodom poslao 200 dolara, dok drugi sugrađnini tvrdi da je 1989. dao samo što se moralo. Stariji gospodin dodaje da je dao oko 2.000 dinara, a na pitanje da li mu se to nekada vratilo, odgovara odrično i napominje da je celog života samo davao, a ništa zauzvrat nije dobio.

Tri decenije od patriotskog zajma, kako su ga nazivali, ekonomistu Milojka Arsića pitamo da li je bilo realno očekivati da će se uloženo vrati?

- Pa nije se moglo zaključiti da će građani biti prevareni, moglo se zaključiti da mnogi od tih kredita neće biti naplaćeni. Politički, to je bila godina u kojoj je popularnost predsednika Miloševića bila na vrhuncu, on je tada organizovao mitinge na koje mu je dolazilo stotine hiljada ljudi, i prema nekih anketama imao je podršku većine građana Srbije - ukazuje profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Pare od zajma iskoristilo je 62 preduzeća, pokazala su istraživanja posle pada Miloševića.

- Skupljeno je ukupno oko 90 miliona dolara deviznog zajma i on je u celini isplaćen svima onima koji su uložili sredtsva i to u drugoj polovini 90-ih i nakon 2000. Međutim, oni koji su uplatili dinarska sredstva pojela ih je inflacija. Oni koji su poklonili oni nisu ni očekivali bilo šta da dobiju - ističe Arsić.

Malobrojni su dobitnici, jer je zajam zapravo priča o o jednom neuspešnom sistemu, izneverenim očekivanjima i nesnalažljivosti države da novac građana uloži u privredne projekte. Posle patriotskog zajma, građani su na štednju novac poverili Dafini i Jezdi. Posle ovih lekcija, inicijativa za nove zajmove nije bilo.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/RTS)