večito bije bitku za svoju stabilnost
ZA 100 DINARA NEKAD SU MOGLA DA SE KUPE 2 VOLA, A DANAS KILO JABUKA! Ovo je priča o valuti s NAJBURNIJOM ISTORIJOM
Davne 1873. godine u Srbiji je uveden dinar kao novčana jedinica
Za vreme vladavine kneza Milana Obrenovića decembra davne 1873. godine u tadašnjoj Srbiji je Zakonom o kovanju srebrne monete uveden dinar kao novčana jedinica.
Srbija je prethodno pristupila Novčanoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska.
Time je otklonjen monetarni haos i dotadašnja upotreba više od 40 različitih moneta - dukata, forinti, talira , jer je pre toga srpsak država izgubila samostalnost. Tokom turske prevlasti na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca.
Naziv "dinar" postojao u srednjovekovnoj Srbiji, a svaki vladar je svoju političku nezavisnost isticao kovanjem sopstvenog novca.
Dinar je tada bio najjača valuta na svetu, a to se nikada nije više ponovilo. Po svemu sudeću to vreme se više nikada neće vratiti jer se tada za 100 dinara moglo kupiti dva vola, a danas dve vekne hleba, kilo jabuka.... Povodom proglašenja kneza Milana za kralja kovanice su se prvi put kovale od zlata.
Istorija dinara od 1873. godine do 2018. godine
Ipak, treba istaći i to da je prema tvrdnjama numizmatičara prva kovanica dinara iz 1873. godine pravo blago za onoga koji ga poseduje, a čiju vrednost nije moguće proceniti.
Treba reći i to da je deceniju kasnije štampana i prva novčanica od 100 dinara, koja je imala zlatnu podlogu. Kada je reč o vrednosti, 140 godina posle ozvaničenja, može se reći da dinar ima burnu istoriju, ali i put koji mnogo više liči na onaj od zvezda do trnja nego na suprotan.
NE PROPUSTITE
Prvi papirni novac u Srbiji
Tokom 18. veka u većini evropskih država iz prometa nestaju zlato i srebro, zbog čega se javlja potreba za papirnim novcem. To predstavlja razlog za pojavu prvog papirnog novca i u Srbiji.
Narodna banka Kraljevine Srbije osnovana je 2. jula 1884. godine, čime su stvoreni uslovi za izdavanje novčanica, a sve do tada, u Srbiji se unutrašnji promet obavljao isključivo kovanim novcem. Iste godine kada je osnovana banka, emitovana je i novčanica od 100 dinara. Ona je bila prva dinarska papirna novčanica naplativa u zlatu, a izrađena je u Briselu u Belgij.Bila je veličine 185x108 mm, odštampana je na beloj hartiji u osnovnoj tamno maslinastoj boji. Na licu novčanice, sav tekst osim imena gravera je napisan ćirilicom, dok je tekst na naličju na francuskom.
Njena vrednost nije mnogo opala ni za vreme Prvog svetskog rata, kada se na tržištu noek je novčanica od 10 dinara izdata 1885 godine, plativa u srebru, stekla poverenje građanstva i bila široko prihvaćena u svakodnevnom opticaju, budući da se njome moglo trgovati „na malo”. Narodu se nije žurilo da zameni novčanicu za srebro. Novca je bilo dovoljno u opticaju i počeo je da obavlja funkciju prometnog sredstva.Novčanica je u narodu odmah dobila ime „banka” i takav naziv je se zadržao za svaki novac od 10 dinara, pa čak i za metalni novac iste vrednost. Njeno povlačenje iz opticaja je započelo 1. marta 1894, a 29. juna 1899. je prestala da bude zakonsko sredstvo plaćanja. Povučene novčanice su spaljene.
Od 1892. do 1905. su trajale pripreme za izradu novčanice od 20 dinara, plative u zlatu, koja je poverena francuskoj banci, po nacrtima i uputstvima za sada nepoznatih srpskih umetnika. Njena izrada je trajala do kraja 1906. godine. Novčanica od 100 dinara isplative u srebru prvi put je puštena u promet 1907. godine, a doštampavana je pre, za vreme i posle Prvog svetskog rata. Štampanje srpskih novčanica je imalo veći prioritet od štampanja za Francusku. Novčanice su štampane po 25.000. Dalje štampanje predratnih novčanica nije nastavljeno, najverovatnije zato jer su njihove matrice sklonjene ili uništene pre dolaska okupatora.
Poslednja novčanica koju je izdala Narodne banke Kraljevine Srbije je apoen od pet dinara, plativ u srebru, najmanja nominala koju je izdala Privilegovana narodna banka Srbije.Štampana je u francuskoj štampariji Banke Francuske od 1. septembra 1916. do 10. novembra 1917.
Srpski dinar, u svojoj tradiciji dugoj skoro osam vekova, prolazio je kroz razna iskušenja, uspone i padove do totalnog kolapsa 1993. godine.
SRJ je tada izdala seriju novčanica sa enormnim nominalnim vrednostima (5.000.000.000, 50.000.000.000 i 500.000.000.000 dinara). Papirni novac je izdavan bez natpisa države koja ga je izdavala i nije nosio državna obeležja.
Novčanica od 500 milijardi dinara, sa likom Jovana Jovanovića Zmaja na licu i zgradom Narodne biblioteke Srbije na naličju, izdata 23.12.1993. je postigla rekord u broju nula na dinarskoj banknoti i predstavlja simbol jedne od najvećih hiperinflacija zabeleženih na svetu.
Pošto je 24. januara 1994. donet Program monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka Jugoslavije, uvedena je nova valuta, pod nazivom novi dinar. Njegova vrednost je utvrđena prema nemačkoj marki u odnosu 1:1, i pristupilo se zameni po kursu 1 novi dinar 13 miliona starih dinara.Prosečne plate u tadašnjoj SRJ bile su niske, iznosile su oko 100 dinara.
Sada već davne 2003. godine onošenjem Ustavne povelje Srbije i Crne Gore promenjen je naziv države u Državna zajednica Srbija i Crna Gora, što je zabeleženo i na novcu, koji je izdala Narodna banka Srbije. Prvi put su izdate monete bez jugoslovenskih atributa. Novčanice su tada nosile potpise guvernera Mlađana Dinkića, Kori Udovički, Radovana Jelašića, Dejana Šoškića i Jorgovanke Tabaković. Na njima je znak Narodne banke Srbije ili veliki grb Republike Srbije.
Danas dinar ponovo bije bitku za svoju stabilnost. Evro iz dana u dan juriša na 118,30 dinara za evro.
Mnogi smatraju da bi svima bilo lakše, i privredi i građanima, da ukinemo dinar i da, pre ulaska u Evropsku uniju, pređemo na evro. Zasada od toga nema ništa, iz čisto praktičnih razloga. Tek ulaskom u EU, dinar će se utopiti u evro.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
