A NAROD GLADAN! Jugoslavija je 1990. bila dužna 15 milijardi dolara, njene bivše republike danas duguju 145 milijardi dolara! (VIDEO)

Eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala je posebno između 1975. i 1980. godine, kada je s oko šest milijardi dug porastao oko 16 milijardi američkih dolara.

No, tada se za razliku od sada domaćinski trošilo i pametno investiralo. Jugoslavija je, za razliku od mnogih dužnika, na vreme ispunjavala svoje spoljne obaveze.

Cela Jugoslavija dugovala tek 15 milijardi dolara

Prema podacima NBJ, spoljni dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21.3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3.8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17.5 milijardi dolara.

Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamata) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1990. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je Federacija bila jamac za oko 11 milijardi).

Raspored dugovanja je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1.7, BiH 1.5, Crna Gora 0.6, Hrvatska 2.7, Makedonija 0.7, Srbija 4.8 i Federacija 3.1.

Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4.4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariškog kluba) oko 6.5 milijardi dolara.

Nekadašnje republike nakon sticanja nezavisnosti sada su zadužene 145 milijardi dolara.

Države nastale nakon raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1990.

Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu SFRJ.

Raspadom Jugoslavije sve republike koje su bile u njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć.

Kao rezultat toga došlo je do nekontroliranog rasta uvoza, javne potrošnje, spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i produktivnosti.

Ako se po kriterijima međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80 posto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje.

Najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug poslednjih godina dostigao oko 49 milijardi evra, zatim slijede Slovenija sa 45 milijardi eura, Srbija s 27 milijardi eura, Makedonija sa šest milijardi, a na začelju liste su BiH sa pet milijardi i Crna Gora s oko dve milijarde evra. Spoljni dug svih šest država u poslednjih pet-šest godina zabeležio je veliki rast.

Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije JDC, britanski “Guardian” pisao je da su pored Grčke, dužničkom krizom zahvaćene Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španjolska i Ukrajina, dok je “Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga, jer njen neto dug prema svetu iznosi 98 posto BDP, a oko 9.6 posto budžetskih izdataka odlazi na otplatu dugova”.

BiH se od rata samo zaduživala

Od kraja rata do danas ekonomska politika BiH svodi se na zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija kako bi finansirala administraciju i ostale budžetske potrebe, zatim se ponovo zadužuje kako bi pokrila prethodni dug i finasirala obaveze itd.

Logično pitanje u ovakvoj situaciji je gde BiH vodi ekonomska politika zasnovana na zaduživanju?

Ekonomistkinja Svetlana Cenić odgovara: “Vodi u propast i večito ropstvo. Namerno neću reći dužničko, jer je ta reč već postala izlizana. Zadužujemo se u neproduktivne svrhe, za kupovinu vremena i plate za administraciju.

Nema zaduživanja za istraživanje i razvoj. Radićemo koliko moramo da vratimo dugove, tući će nas bičem ko robove, umesto da ulažemo u istraživanje i razvoj “.

Dovoljno je samo pogledati strukturu nezaposllenih i sve će nam biti jasno, dodaje Cenić. BiH je, prema njenim rečima, poslednja od broja visokoškolovanih ljudi, na biroima je sedam posto nezaposlenih s visokom školskom spremom, a najviše je nekvalifikovanih radnika.

Za njih je namenjena mešalica i beton, oni će raditi za tuđu slast i tuđu vlast.

“Sad nam uvaljuju priču o terorizmu, taman kad su ljudi malo počeli misliti glavom, a ovamo se ponovo zadužuju”, kaže Cenić i dodaje kako su BIH predstavnici u Vašingtonu obećali sve MMF-u na neviđeno samo da dobiju novac.

“Zašto se prvo traže izmene zakona o radu kada je višak zaposlenih u administraciji? Najavljuju da će to biti poslije izmena zakona o radu, ali neće, sve će pasti na leđa nejakih radnika, oni će biti topovsko meso, a administracija će i dalje uživati ​​”.

Ovaj tip ekonomske politike bez ozbiljnih reformi i rezova, stalno produžavanje agonije, zaduživanje za vraćanje starih dugova, vodi u siromašenje građana i države, te na kraju, kada se više ne bude imalo kud, rasprodaju državnog bogatstva, smatra ekonomista Damir Miljević.

Najavljene reforme, prema njegovim rečima, samo su kozmetika, niko se ne usuđuje povući prave poteze – napraviti rez u zapošljavanju u administraciji i krenuti u uspostavljanje vladavine prava.

BONUS VIDEO: Gostovanje Darka Zlojutra u emisiji "Svitanje" na RTV Pink

(Espreso.co.rs / Dalicom.eu)