Dobrosav Marić, direktor beogradske filijale NSZZ: Imamo najmanji broj nezaposlenih u poslednjih 15 godina (VIDEO)

Dobrosav Marić, direktor Filijale za grad Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje bio je gost Espreso intervjua. Sa Marićem smo pričali o broju nezaposlenih lica, ali i o podsticajnim merama koje sprovodi NSZZ.

Pogledajte bonus video:

Marić nam je pričao i da li su zadovoljni efekrima i posetama sajmovima zapošljavanja koje organizuje ova služba, ali i o odnosima NSZZ-a sa raznim kompanijama u Beogradu.

Na evidenciji beogradske filijale NSZ na kraju marta je bilo registrovano 85.440 nezaposlenih lica, što je najmanji broj nezaposlenih gledano unazad više od 15 godina. Kako je došlo do tog naglog pada?

- Ove godine imamo najmanji broj nezaposlenih lica u poslednjih 15 godina. Smatramo da je to politikom Vlade Srbije, a i naporima NSZZ jer imamo veliki set mera koje sprovodimo i u domenu privrede. To je znak da se i ona polako oporavlja i uz naše mere i finansijsku podršku NSZZ otvaraju se nova radna mesta. Samo u 2017. godini preko NSZZ zaposleno je 83.000 novih radnika na teritoriji grada Beograda.

Kako ste zadovoljni efektima i posetama sajmovima zapošljavanja koje organizujete?

- Sajmovi su jedna od najboljih mera koje sprovodi NSZZ. U 2017. godini smo imali 11 sajmova zapošljavanja, a oko 8.500 hiljada ljudi je učestvovalo na tim sajmovima. Pratimo efekte posle sajmova oko 6 meseci, i 35 odsto ljudi se zaposli upravo na ovaj način. Smatramo da je to veliki broj ljudi i da su sajmovi dobra mera gde ljudi direktno u razgovoru sa poslodavcima mogu da uspostave kontakt i da odaberu pravo lice za odgovarajuće radno mesto. Ove godine smo imali veliki beogradski sajam gde je bilo 3.500 učesnika i efekti tog sajma su se osetili već posle mesec dana.

Kako komentarišete saradnju NSZZ sa kompanijama u Beogradu i da li je na zadovoljavajućem nivou?

- Moram da kažem da je u poslednjih par godina saradnja sa kompanijama mnogo bolja. Mogu da navedem i neke dobre primere, kao što je saradnja sa "Agrikol" bankom gde oni direktno koriste naše mere stručne prakse i mi smo na to posebno ponosni. Mi smo upravo uz pomoć mere stručne prakse omogućili mladim nezaposlenim osobama koji su završili srednje i više škole, kao i fakultete da godinu dana odrađuju stručnu praksu ili pripravnički staž koju plaća NSZZ. Agrikol banka je posle isteka stručne prakse zaposlila 80 odsto lica koja su bila na meri stručne prakse. Takođe, isto tako moram da kažem da i druge kompanije koriste tu meru i da napomenem da je to dobra stvar za sve nas. Ove godine smo se opredelili za istu meru stručne prakse i to za 820 lica na teritoriji grada Beograda kako bi i oni dobili svoju šansu za pripravnički staž.

Koji su to planovi beogradske filijale NSZZ u narednom periodu?

- Svake godine donosimo novi plan. Ove godine smo povećali iznos sredstava za 25 odsto za finasiranje novih radnih mesta na teritoriji grada Beograda i podsticaj od 85 miliona dinara.

Koliko je teško osetljivim grupama poput lica sa invaliditetom da nađu posao i kako im vaša služba pomaže?

- Povećali smo podsticaje za osobe sa invaliditetom jer smatramo da na to treba da se obrati posebna pažnja. I pored zakona o radu, posledovac koji ima preko 20 zaposlenih mora da zaposli i osobu sa invaliditetom. Mi pomažemo sa 180.000 dinara za svako novo radno mesto za osobe sa invaliditetom. Imamo i posebnu meru za opremu radnog mesta sa 400.000 dinara za osobe sa invaliditetom. Posebno smo ponosni da je u 2017. godini zaposleno 580 lica, a od ove godine još 450 lica.

NSZZ sprovodi i mere zapošljavanja u inostranstvu. Ima li otvorenih pozicija trenutno?

- Radimo i posredovanje u inostranstvu. U 2017. godini smo imali 22 prijave iz raznih zemalja, Nemačke, Hrvatske, Slovenije. Na taj način u 2017. godini smo zaposlili 820 lica. Od početka ove godine smo zaposlili 262 lica u inostranstvu. To su većinom medinski radnici, informatičari, elektro inženjeri...

Šta biste poručili poslodavcima u Beogradu, šta bi možda trebali da promene?

- U zadnje vreme smo uspostavili odnose sa privatnicima preko Privredne komore i pokušavamo da im približimo naše mere stručne prakse, da se zaposle mlada nezaposlena lica. Ipak, moramo da poručimo poslodavcima da i oni malo prilagode uslove rada, da ih poboljšaju jer bi to svima bilo od koristi.

Dobitnik ste priznanja "Kapetan Miša Anastasijević"- za društvenu odgovornost. Koliko vam znači ta nagrada?

- Dosta mi znači jer je moj trud u protekle 2 godine dobio satifakciju. Znači mi da sam među 12 dobirnika na teritoriji grada Beograda. To je trud i cele Nacionale službe i menadžmenta, ali i politike Vlade Srbije. To će da me podstiče da nastavljam dalje da radim, posbno jer je to nagrada za društvenu odgovornost.

Da li NSZZ ima nove projekte ili programe koje hoće da pokrene?

- Moramo da se pohvalimo da imamo odeljenje za obrazovanje i dodatnu obuku i da kažemo da smo prošle godine na teritoriji grada Beograda sproveli za 1.350 lica razne obuke. To su zanimanja koja nedostaju, koja su deficitarna, odnosno koja su tražena. Dosta se ulaže u obuku. Imamo i obuku za informatičare što je posebno značajno jer stranim kompanijama i većini stranih firmi nedostaju diplomirani informatičari ili ljudi koji su obučeni za nju. Moram da istaknem i program samozapošljavanja za početnike. Prošle godine smo na teritoriji grada Beograda imali nova radna mesta za početnike gde mi dajemo po 180.000 dinara bespovratno. Uslov je da firma postoji godinu dana i drago nam je da se broj početnika povećao. Predali smo za 520 početnika, a oni koji prošle godine otvorili svoje radnje, sada sami zapošljavaju radnike.

Za kojim pozicijama je najveća potražnja i u kojoj struci ljudi najbrže nađu posao?

- Ugostiteljstvu je uvek traženo. Nedostaju kuvari, mesari, pekari, ali im nedostaju i pravnici, informatičari i ostala visoko stručna zanimanja.

Koliko se u proseku čeka na posao?

- Zavisi od zanimanja i od osoblja, odnosno da li su ljudi zainteresovani da se uključe u program ili im samo treba neka potrvrda, ali ne traže posao.

Pogledajte bonus video: