STANDARD NAM JE MANJI ZBOG SUŠE, KAŽE PREMIJERKA: Mi pitamo, da li je suša pogodila samo Srbiju, a ne i Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, Makedoniju?

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine iznosi 1,3 odsto, dok je u prvom kvartalu iznosio 1,2 odsto, procena je Republičkog zavoda za statistiku.

Krajem prošle godine najavljeno je da će BDP u 2017. godini dostići rast od najmanje 3, a moguće i 3,5 odsto. Srbija se međutim, prema podacima Svetske banke, našla na poslednjem mestu regiona centralne i Jugoistočne Evrope, sa rastom BDP-a od 1,3 odsto. Da bi se dostiglo planiranih 3 odsto, neophodno je da privredni rast bude 5 odsto do kraja godine, za šta su šanse minimalne, smatraju stručnjaci.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da očekuje da će kratkoročne mere koje je Vlada planirala da preduzme delimično kompenzovati gubitak u BDP-u zbog suše i da one do kraja godine mogu da donesu dodatni rast od 0,2 do 0,3 odsto BDP-a.

Brnabić je na konferenciji za novinare podsetila da je privredni rast prošle godine bio 2,8 odsto i dodala da se nada da će ove godine biti 2,5 odsto, a plan je bi rast od tri odsto.

"Kratkoročne mere mogu da donesu dodatni rast od 0,2 do 0,3 odsto BDP-a. Dobra stvar je što su svi ostali ekonomski pokazatelji dobri. Izvoz raste 10 do 12 odsto, prerađivačka industrija šest do osam odsto. U tom smislu pokazatelji su takvi da imamo rastuću i dinamičnu ekonomiju", rekla je premijerka novinarima u Vladi Srbije.

Ona je rekla da kratkoročne mere nisu strateške i da one mogu donekle da kompenzuju gubitak u BDP do kojeg je najviše došlo zbog velikih suša.

"Radimo ono što možemo da uradimo sada za dva kvartala i to su kratkoročne mere, koje imamo spremne i možemo da uradimo sa ne tako velikim resursima. Jedna od tih mera je čišćenje kanala. Tu ćemo uložiti veća sredstva. Dobili smo više zahteva za subvencije za traktore, za mašine i opremu", kazala je Brnabić.

Kako je premijerka naglasila da su suše glavni uzrok pada BDP-a, postavlja se pitanje zbog čega u ostalim zemljama zapadnog Balkana, koje imaju iste klimatske uslove kao i Srbija i suočili su se sa brojnim vremenskim neprilikama, nije takođe došlo do pada BDP.

Pozvali smo ekonomistu Branka Dragaša, koji nam je objasnio da suše nisu uzrok tome.

- Od 2012. do 2017. godine prosečni BDP je 0,62 odsto, znači nema uopšte rast. Tako da je to nastavak loše ekonomske politike, lošeg bivšeg premijera, loše sadašnje premijerke i to Srbiju vodi u potpuni bankrot. Nije kriva suša, već to što je srpska privreda nepokrenuta, prezadužena i nelikvidna. Problem je ekonomska politika koja se vodi već decenijama ovde i sada kulminira, raste zaduženost i to će voditi potpunom bankrotu Srbije - objašnjava Dragaš.

Ipak ne misle svi da je suša nebitan faktor za ovaj pad.

Prof. dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, objasnio nam je da li su i zbog čega klimatski faktori imali uticaj na pad BDP-a.

- Suša je napravila velike štete u biljnoj proizvodnji. Procena stručnjaka je da je biljna proizvodnja najmanje 30% manja nego što je bila prošle godine. To bi onda značilo da je ukupna poljoprivredna proizvodnja manja za skoro 15%. To su naravno procene za celinu godine, odnosno kako će na kraju izgledati, ali naravno, to je značajan efekat - objašnjava direktor RZS.

On naglašava da su klimatski faktori imali uticaj i na početku godine, u oblasti energetike, termoenergije i hidroenergije.

- Imali smo efekat energetike, odnosno takođe klimatskih faktora u početku godine, posebno u januaru, februaru i martu. Kada je reč o termoenergiji, odnosno termoelektranama i kopovima uglja, imali smo problem zbog leda i veoma oštre zime, kao i određenih odrona koju su se morali sanirati. Posle toga smo imali problema sa hidroenergijom zato što je vodostaj reka daleko niži od uobičajenog i tu je manja proizvodnja na hidrosistemima bar 40%. Naravno kompenzovano je posle od aprila meseca višom proizvodnjom u termosistemima, tako da ukupan pad u proizvodnji struje neće biti značajan, što znači da ćemo ostati najverovatnije na nivou prošle godine. Bili bi na mnogo višem nivou da nije bilo tih klimatskih faktora i to bi onda delimično kompenzovalo pad zbog suše, odnosno loše poljoprivredne godine - dodaje on.

(B. Kontić)