GDE JE 1,6 MILIJARDI DOLARA? Da li je FIAT prikazivao različite podatke u Srbiji i u Italiji?

Analiza ekonomiste Dragovana Milićevića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, pokazala je neslaganje u podacima o vrednosti po kojoj Fijat i neki njegovi dobavljači iz Italije i Poljske uvoze opremu u Srbiju sa podacima iz te dve države o izvozu tih istih delova u Srbiju, za čak 1,6 milijrdi evra.

Naime, podaci internet baze podataka trademap.org koja funkcioniše u sastavu Međunarodnog trgovinskog centra koji su osnovali Svetska trgovinska organizacija i UNCTAD pokazuju velike razlike između podataka o uvozu delova za automobile u Srbiju iz Italije i podataka o izvozu istih proizvoda iz Italije u Srbiju.

Milićevićeva analiza zasnovana na podacima iz ove baze, pokazala je da je u Srbiju u 2016. godini iz Italije uvezeno 300,7 miliona evra proizvoda sa tarifnim brojem 8708 koja označava delove i sklopove za industrijsku montažu putničkih vozila. U isto vreme, podaci o izvozu iz Italije u Srbiju proizvoda sa istim tarifnim brojem pokazuju iznos od 164,7 miliona evra.

To bi pojednostavljeno moglo da znači, da kada Fijat uveze neki deo u Srbiju, on ovde prijavi da ga je platio po višoj ceni od stvarno plaćene cene

Međutim, ukoliko se pogledaju podaci za prethodne godine, razlike su još veće. U 2015. godini razlika je bila preko 200 miliona evra, u 2014. preko 260 miliona evra, a u 2013. više od 310 miliona evra. Deo ovih razlika može se pripisati carinama i porezima, zbog toga što ih podaci trademap.org ne obuhvataju, ali se u svakom slučaju ne mogu objasniti dvostruko veće vrednosti uvoza Srbije iz Italije u odnosu na izvoz istih proizvoda iz Italije u Srbiju. Neslaganje podataka o uvozu ovih proizvoda pojavljuje se i u razmeni sa Poljskom. Ukupna neslaganja iz obe države iznose 1,6 milijardi evra.

Stručnjaci ovo vezuju za proizvodnju Fijata u Srbiji i njegov uvoz delova iz fabrika u Italiji, Fiat group Italy i Poljskoj Fiat auto Poland, a sumnja se i da postoji efekat tzv. transfernih cena.

"Evidentno neslaganje uvoza iz ove dve zemlje govori da je u prošloj godini za gotovo 250 miliona evra uvećan rashod poslovanja. Ovakva situacija bila je presudna i prethodnih godina i to je cena prisustva velikih kompanija u maloj i slabašnoj državi. Fenomen transfernih cena i iznošenje dobiti preko istih je uobičajna praksa", rekao je Milićević za Danas.

Ekonomista Milan Kovačević objasnio je za Danas da se delovi za montažu automobila uvoze iz Italije u Srbiju, a onda se gotovi proizvodi izvoze ponovo u Italiju.

"Oni mogu tu da podešavaju cene koliko hoće, mada ne tvrdim da to i rade. Loše je i što naša vlada nema pojma šta se radi u toj kompaniji. Direktor je Italijan i on potpisuje sve papire. U Nadzornom odboru od sedam članova dva su naša i samim tim nemaju nikakav uticaj na odluke. Tako da mi ne znamo šta se dešava sa transfernim cenama. Recimo u 2016. godini prodaja je smanjena za pet odsto a iznos za zarade 10 odsto. Bog zna šta je dogovoreno i šta se događa u toj kompaniji", rekao je Kovačević.

U praksama poreskih uprava, poznato je da globalne kompanije ponekad koriste ovakve mehanizme kako bi iz zemalja u razvoju, iznosile profite u svoje matične zemlje na Zapadu. One to rade tako što na ovdašnjim tržištima prikazuju manju zaradu "pumpajući" rashode. Ovaj prekršaj je, kada se dokaže, kažnjiv.

U slučaju Fijata, Srbija je vlasnik jedne trećine kragujevačke fabrike, a nije poznato da li je do sada država dobila svoj deo profita koji ova fabrika ostvaruje.

Podaci do kojih je došao Milićević, pokazuju da su u periodu od 2012. do 2016. godine odstupanja u prijavljenim iznosima uvoza delova za montažu putničkih vozila u Srbiji bila su oko 1,6 milijardi dolara. Prema mišljenju nekih stručnjaka dobar deo toga mogao bi da se odnosi na transferne cene kompanije FCA Srbija koja je jedina fabrika u Srbiji koja sklapa automobile.

(Espreso.co.rs/Danas)