Visoka cena
Kilogram ove biljke košta i do 1.000 evra: U Srbiji raste kao luda, u svetu se svi grabe za nju da bi zaradili!
Visoka cena ove biljke rezultat je činjenice da je samonikla – izdanci se kupuju od malih sakupljača
Nežni poput divljih špargli, ali izraženije gorčine, izdanci hmelja cenjeni su delikates koja se redovno nalazi na listama najskupljih namirnica – odnosno “povrća” na svetu. Ova namirnica se kolokvijalno naziva povrćem jer se u kuhinji koristi u skladu sa tim nazivom: kuva se, dinsta, prži ili koristi kao dodatak jelima.
Hmelj (Humulus lupulus) je višegodišnja biljka iz porodice Cannabaceae, koja se najčešće uzgaja zbog svojih ženskih cvetova (šišarki) za proizvodnju piva. Međutim, mnogo pre nego što je pivo postalo ono što danas poznajemo, dok su drevni Egipćani pravili lekoviti napitak od natopljenih žitarica, hmelj nije bio zvezda tog popularnog pića.
Dodavanje hmelja u pivo prvi su osmislili Bavarski monasi u 11. veku, od kada pivo više nije bilo slatkasto piće, već je dobilo karakteristične gorke note. Međutim, hmelj nisu cenile samo pivopije, već i sveštenici koji su u njemu pronalazili prirodni lek za smirivanje živaca i libida, kao i za ublažavanje nervoze i nesanice. U celoj Evropi hmelj se ne ceni samo u čašama, već i na tanjirima – a u nekim zemljama je posebno tražen.
"Belgija i Holandija su zemlje koje najviše cene izdanke hmelja i spremne su da za njih plate i do hiljadu evra po kilogramu. Međutim, njihova popularnost raste i u drugim zemljama“, navodi "EastFruit", međunarodna informacijsko-analitička platforma sa fokusom na hortikulturu.
Visoka cena ove biljke rezultat je činjenice da je samonikla – izdanci se kupuju od malih sakupljača. Osim toga, vrlo su delikatni, brzo propadaju i treba ih konzumirati što pre nakon branja. U Srbiji se hmelj tradicionalno gaji u Vojvodini, posebno u regionima oko Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada. Ova područja imaju povoljne klimatske i zemljišne uslove za uzgoj hmelja.
Ključne karakteristike uzgoja hmelja u Srbiji
Klima i zemljište - Hmelj zahteva plodno zemljište i umereno kontinentalnu klimu, što je karakteristično za ravničarske krajeve Vojvodine. Tradicionalni uzgoj -Tokom 20. veka, hmelj se uzgajao na većim površinama, ali danas je proizvodnja smanjena zbog konkurencije iz drugih zemalja poput Nemačke i Češke. Upotreba - Hmelj uzgojen u Srbiji koristi se uglavnom u lokalnim pivarskim industrijama, ali raste interes i za male zanatske pivare koje traže kvalitetne domaće sorte.
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!