Srbin u decembru platio ratu kredita 178 evra, a u januaru cena skočila za ovoliko: Iz NBS objasnili šta se desilo

Decembarska rata stambenog kredita koju je čitalac Politike platio iznosila je 178 evra, a sledeća koju bi trebalo da izmiri ovih dana viša je za oko 20 evra. Drugi kreditni kupac stana ovog meseca treba da izdvoji čak 40 evra više. Svi su oni, javljajući se redakciji za pojašnjenje, više zbunjeni otkud sada veća rata kada je rečeno da će od Nove godine kamata biti niža – pet odsto. I da li to znači da neko ko je prošle godine imao višu kamatu sada plaća nižu, a onaj ko je imao ispod pet procenata plaća višu?

Upitani da prokomentarišu nejasnoće zbog svih onih koji mogu imati istu nedoumicu, u Narodnoj banci Srbije (NBS) za Politiku kažu da su izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga od 1. januara ograničene kamatne stope od pet odsto za sve postojeće i novoodobrene stambene kredite, zbog čega su korisnici stekli utisak da mogu da očekuju niže rate pozajmica.

Ograničenje kamata će inače važiti do kraja ove godine, jer je ocenjeno da će do tada prosečna promenljiva kamatna stopa biti na nivou od oko pet odsto zbog konstantnog pada Euribora. Bez ovog ograničenja kamatna stopa kod stambenih kredita s promenljivom stopom iznosila bi prosečno oko šest procenata.

Inače, čitalac Politike kaže da je tokom 2023. godine rata za njegov stambeni kredit iznosila 220, a godinu dana ranije 143 evra. Komentarišući konkretan primer, u NBS kažu da se ograničavanje kamatnih stopa koje je propisano najnovijom odlukom o njihovom privremenom ograničenju ne može porediti sa privremenom merom iz 2023. godine. Tada je kamatna stopa ograničena na 4,08 odsto, pri čemu je u tom trenutku prosečna stopa na tržištu po već zaključenim kreditima iznosila 6,40, a kod novih 6,67 procenata sa jasnom tendencijom daljeg rasta.

– Sada postoji jasan trend pada kamatnih stopa, i nema razloga ni osnova da privremena mera sa strogim fiksnim ograničenjem i dalje važi u jednoj tržišnoj privredi. Sa druge strane, da bi se sprečio nagli rast nakon prestanka privremene mere, predviđeno je ograničenje od pet odsto do kraja ove godine, pri čemu je trenutno prosečna ponderisana stopa 5,63 procenata. Da bi se trajno sprečio nagli rast kamatnih stopa, ali i naplata previsokih kamata zakonom će se uvesti trajno ograničenje kamata na sve kredite. Do donošenja zakona važiće odluka kojom su propisana rešenja iz tog (predloga) zakona, kažu u NBS za „Politiku”.

Čitalac Politike navodi da mu je rata pre privremene mere iz septembra 2023. godine bila 220 evra, da je tom merom smanjena na 178, a sada će biti 196 evra, pri čemu se očekuje pad do kraja ove godine. Kako nemaju podatke o kamatnoj stopi, preostalom iznosu duga i roku otplate u konkretnom slučaju, oni navode da ne mogu da zaključe da li je ovaj primer uopšte reprezentativan, jer ako je ovom korisniku kredit odobren pre 31. jula 2022. godine, posredno bi se dalo zaključiti da on ima ugovorenu kamatnu stopu povoljniju od tržišne (što otvara i pitanje primerenosti da se baš on koristi za ovo pitanje), odnosno da je njegova stopa već manja od pet odsto, dok bi prosečna tržišna stopa bez ovog ograničenja iznosila 5,63 procenta.

– Međutim, ako koristimo primer (koji je NBS koristila prilikom donošenja privremene mere) kredita od 100.000 evra koji je odobren 31. maja 2022. godine, rata bi prelaskom sa ograničenja od 4,08 odsto na potpunu tržišnu stopu bez ograničenja od pet procenata porasla za oko 90 evra, a ovako će porasti za 50 evra, odnosno biće niža u odnosu na tržišnu ratu za oko 40 evra – objašnjavaju iz NBS.

Iz centralne banke navode da se ovakvim prikazivanjem stvari – privremene netržišne cene kao nečega što treba uzeti za redovnu cenu i stvaranjem nerealnih očekivanja (jednom data olakšica u teškim okolnostima uzima se kao trajno, stečeno pravo) – regulatorima znatno otežava preduzimanje takvih mera u budućnosti, odnosno stvara se podsticaj da se teže odlučuju za donošenje takvih mera.

– Korisnici stambenih kredita mogu sebi da obezbede nižu ratu kredita i putem refinansiranja tih kredita. Međutim, da bi se to ostvarilo, neophodno je da naknade za promenu podataka o hipoteci budu primerene, budući da su trenutno zbog visokih administrativnih troškova zamene hipoteke (taksa za overu nove založne izjave i upis hipoteke) korisnici destimulisani da refinansiraju stambene kredite pod povoljnijim uslovima – kažu u Narodnoj banci Srbije.

Bonus video:

(Espreso/Politika/Jelica Antelj/Prenela: N.J)