"Za januar se NE ŠTEDI U...": Stručnjaci otkrili kako da izbegnete prazničnu euforiju i prazne novčanike!

Pretpraznično raspoloženje, zaduživanje i neizbežna postpraznična depresija - kako se odupreti psihološkim trikovima koji nas teraju na kupovinu i sačuvati novac u januaru? Ovo su pitanja kojima su se bavili gosti emisije „Ni pet ni šest“.

U studiju su se okupili stručnjaci različitih profila: Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva, prof. Ivan Arnautović, ekonomista, prof. dr Mihailo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment, i Marijana Mladenović, ekonomista i majka četvoro dece. U razgovoru je naglašeno kako se, tokom prednovogodišnje euforije, zaboravlja na realne mogućnosti i dugoročne posledice nekontrolisane potrošnje.

Arnautović se najpre dotakao praznične euforije i popusta:

- Praznična euforija, makar kod nas, uvek kasni za zapadnim tržištima, ali je u suštini slična: neminovno prati talas ponuda, rasprodaja i marketinških trikova koji nas teraju da kupujemo više nego što objektivno možemo da priuštimo. Kod nas se sezona praznične potrošnje ne završava ulaskom u Novu godinu – tu su i slave, Božić i drugi praznici koji po tradiciji podrazumevaju bogatu trpezu, poklone i svečanost. Emocionalni naboj i želja da ne razočaramo sebe, porodicu i goste dovode do toga da se mnogi zadužuju kako bi održali iluziju blagostanja - rekao je Arnautović i dodao:

- Najproblematičnija posledica dolazi u januaru, mesecu koji se doživljava kao najduži, najteži i najgladniji. Ljudi se tada suočavaju sa praznim novčanicima, minusima na računima, neplaćenim ratama i osećanjem krivice zbog neracionalne potrošnje. Situaciju dodatno otežava činjenica da marketing ne prestaje - trgovci pokušavaju da što ranije izvuku novac od potrošača, pa su popusti i različite ponude u opticaju već od novembra. Tako se period euforije samo produžava i povećava šok koji stiže kada se sve završi. Problem je što građani često karticom ili odloženim plaćanjem kupuju čak i osnovne namirnice, ne razumevajući da na taj način trošak odlažu u budućnost, gde ih čeka dvostruki ili trostruki teret.

Gavrilović se potom dotakao Crnog petka.

- Posmatrajući situaciju s aspekta finansijske discipline, najgora strategija je ulaziti u dug samo da bi se ispratile praznične navike i društveni pritisak. Još je problematičnije kada se na rate ili uz odloženo plaćanje kupuje osnovna hrana. Time se stvara varljiva slika da imamo više nego što realno raspolažemo. Kada se limit na kartici ispuni ili kada počnu da stižu rate, suočavamo se sa surovom istinom - potrošili smo novac koga u tom trenutku nemamo. Neretko se ljudi pravdaju ‘posebnim prilikama’, raznim proslavama, popustima ili takozvanim „jedinstvenim šansama“. Ali, ako želimo normalan januar, treba na vreme razmišljati o štednji i planiranju - rekao je Gavrilović i dodao:

- U praksi, to bi značilo da se priprema za decembar i januar ne radi mesec dana ranije, već nekoliko meseci unapred. Nažalost, malo ko o tome razmišlja, jer smo bombardovani ponudama i promenama cena koje nas guraju da trošimo odmah. Tzv. ‘Black Friday’, koji kod nas traje često i mnogo duže od jednog dana, uveo je dodatni pritisak da se novac potroši još pre same praznične sezone. Međutim, dobra vest je da potrošači postaju svesniji i oprezniji. Lažni popusti i neiskrene ponude više ne prolaze tako lako jer su ljudi prozreli te taktike.

Mladenović je govorila o racionalnoj potrošnji:

- Kada govorimo o racionalnoj potrošnji, mogu reći da je vođenje porodičnog budžeta sa četvoro dece prava životna škola ekonomije. U uslovima kada cene iz dana u dan variraju, mi kao roditelji primorani smo da budemo vrlo fleksibilni. Nabavka se često planira na dnevnom nivou - danas je nešto na akciji, sutra već nije. Naučila sam da pravim spiskove i izbacujem nepotrebne troškove. To ne znači da nema radosti, već da mora postojati jasna strategija kupovine, pažljiva selekcija i prilagođavanje menija onome što je trenutno najpovoljnije - rekla je Mladenović i dodala:

- Kada dođe praznična sezona, dodatno opterećenje stiže u vidu školskih priredbi, poklona za decu, humanitarnih akcija i drugih izdvajanja. Na sve to nadovezuje se pritisak da se praznična trpeza obogati skupim namirnicama. Međutim, često je mnogo razumnije osloniti se na stare porodične recepte, iskoristiti sezonske i jeftinije namirnice ili pronaći alternativne, zdravije i štedljivije varijante. Najveći izazov je održati kvalitet i raznovrsnost ishrane, a istovremeno sačuvati budžet. Može se, ali zahteva kreativnost, istrajnost i, naravno, dobru organizaciju.

Rabrenović je dao savet građanima prilikom kupovine:

- Ne smemo zaboraviti psihološku dimenziju potrošnje. Marketing ne znači nužno prevaru, ali definitivno iskorišćava našu sklonost ka impulsivnoj kupovini, strah od propuštenih prilika i želju da iskoračimo iz svakodnevice. Praznici su idealno tlo za takve taktike jer donose emocionalni naboj i potrebu za simboličkim gestovima ljubavi i zahvalnosti. Potrošači se moraju zapitati: Da li mi je to zaista potrebno ili me trenutno osećanje euforije navodi da kupim nešto što ću zaboraviti već za mesec dana? Bilo bi dobro da svako, pre nego što posegne za novčanikom, ‘odbroji do tri’ - preispita svoju potrebu, proveri cenu na nekoliko mesta ili razmisli može li se željena stvar zameniti nečim jeftinijim i dugotrajnijim. Činjenica je da se nalazimo između istoka i zapada, pa je i naš mentalitet mešavina tradicije i modernog konzumerizma. Iako se nameće model potrošačkog društva, još uvek postoje jaki temelji porodičnih i duhovnih vrednosti. To treba iskoristiti kao kočnicu, da ne upadnemo u zamku neograničene potrošnje. Praznici treba da budu povod za druženje, radost i bliskost, a ne izgovor za finansijsko samouništenje. Strategijski pristup podrazumeva mudro upravljanje sopstvenim resursima: prepoznati marketinške trikove, napraviti jasne liste prioriteta i održavati ravnotežu između želja i mogućnosti. Tako ćemo u januaru ne samo imati više novca u novčaniku, već i izbeći gorak ukus postpraznične depresije - rekao je Rabrenović.

Bonus video:

(Espreso/Kurir Biznis/Preneo D.M.)