Aleksa i Andrija na zapuštenoj dedovini započeli unosan biznis: Gaje ovu biljku i planiraju proširenje proizvodnje

Aleksa Vučićević iz Beograda i njegov zet i prijatelj Andrija Jovanović su pre nekoliko godina odlučili da u selu Dražinovići kod Požege na dedovini zasade divlji origano, koji je u našem narodu poznat i kao vranilovka.

Roditelji nisu imali vremena da vode računa o zemlji koja im je ostavljena u amanet, ali su oni odlučili da to promene.

- Od malena sam imao razne ideje za biznis poduhvate, pa je tako jedna bila vezana za poljoprivredu, za koju smatram da je najveći privredni adut Srbije. U Dražinovićima nam je ostalo dosta obradive, a neiskorišćene zemlje od naših predaka, pa verujem da bi i oni bili ponosni što naslednici ulažu u svoju dedovinu - rekao je Aleksa Vučićević.

Aleksa i Andrija su se udružili i pokrenuli gazdinstvo, a iako je taj kraj poznat po povrću i voću, izbor je pao na divlji origano.

- S obzirom na to da nismo imali nikakvog iskustva u poljoprivredi, zatražili smo pomoć ljudi koji to znaju i tako pronašli firmu iz Hercegovine koja nam je uradila tehničko-tehnološki, kao i ekonomski projekat. Pre toga, uradili smo hidrometeorološku analizu i analizu zemljišta, i tako dobili predloge biljnih kultura koje bi tu uspešno rasle - naveo je Aleksa.

Odabrali su divlji origano jer je isplativost predloženih kultura bila slična.

Upustili su se u proizvodnju eteričnog ulja i hidrolata divljeg origana, a onda je usledila i saradnja sa firmom iz Požege koja proizvodi kozmetičke preparate sa divljim origanom, poteklim sa njihove njive.

- Nismo bez razloga ulazili u ovaj posao. Računica je bila pozitivna, tako da nas je to poguralo da ostvarimo svoju ideju - rekao je ovaj proizvođač.

Vučićević smatra da retko koja država ima plodnu zemlju kao Srbija i to treba iskoristiti na najbolji mogući način kako bi se proizvodi plasirali i u inostranstvu.

Ideja je da uključe meštane sela kao kooperante

Meštani Dražinovića nisu ostali po strani. Zaintrigiralo ih je šta to mladi građani rade, pa su im i pomagali u obradi zemlje.

- Ideja je da uključimo meštane kao kooperante, da oni sade neko drugo lekovito i aromatično bilje, pa da u našem pogonu za destilaciju proizvodimo i eterična ulja od drugih biljaka. Tako bi na tržištu nastupili sa većim asortimanom - govori o svojim daljim idejama Aleksa.

Bonus video:

Espreso/biznis.kurir.rs/Agromedia/M.L.