"Gospođa traži 117.000 dinara" Ovoliko dadilje naplaćuju čuvanje dece van Beograda, roditelji ogorčeni i besni!

U današnjem svetu balansiranje između posla i roditeljstva postaje sve izazovnije, a potražnja za dadiljama raste. I ova stvarnost ne prati samo građane u Beogradu, već i u manjim gradovima poput Kikinde, Kragujevca i Niša.

S tim u vezi povela se i rasprava o tome da li cena čuvanja dece može i treba da varira od mesta do mesta, kad posao i odgovornost ostaju isti?

Čuvanje dece je tema koja neprestano izaziva rasprave širom Srbije. Za naš standard i neprestani porast cena u svim sektorima, angažovanje dadilja ili bilo kakve pomoći oko dece je luksuz koji mali broj građana sebi može da priušti. Ipak, u trenucima kada ovo ostaje jedina opcija, većina roditelja dolazi u sukob realosti i mogućnosti.

Kada imamo radnu subotu, kada moramo da se vratimo na posao, a opet nismo dobili vrtić, kada radimo drugu smenu i u raznim drugim situacijama većina ulazi u začarani krug potrage za priuštivom pomoći koju mogu da plate od prosečne srpske plate.

Prošle godine je veliku pažnju izazvala objava koju su podelile dadilje iz Srbije, a u kojoj je predstavljena „tarifa“ za čuvanje dece. U toj objavi jasno je naznačeno:

Tarifa dadilje po potrebi

„Cena za povremeno čuvanje jednog deteta je od 800 do 1.100 dinara, dvoje od 1.300 do 1.800 dinara. Šta podrazumeva povremeno čuvanje deteta? Evo stiže odgovor i na tu nedoumicu. Angažujete dadilju koja nema sigurne dane i satnice već je zovete po potrebi, ne plaćate je kada je bolesna, kada putujete, nema plaćen odmor, praznike. Znači, ona može biti angažovana u više porodica i nema benefite koje ima dadilja koja dobija fiksnu mesečnu platu u vidu plaćenih godišnjih odmora, praznika, bolovanja.“

Satnica i plata stalno zaposlene dadilje

Dodaje se i da su cene fiksne plate dadilje za osmočasovno radno vreme između 700 i 1.000 evra, što daje satnicu od 450 do 650 dinara.

Reakcije su bile burne, a mnogi su ostali iznenađeni time koliko je cena porasla, dok su drugi isticali koliko je posvećenost dadilja potcenjena kada su u pitanju povremeni angažmani.

I i jedni i drugi su u pravu. Cena čuvanja deca je iznad opsega koji je realan za mnoge roditelje, ali je istina da ovim ženama poveravamo ono najvrednije što imamo. Upravo one će biti tu da ih uteše, zagrle, nahrane, uspavaju i koliko god je to moguće, zamene mame i tate.

Šta kaže tata iz Kikinde

S tim u vezi, pojam dadilja smo nekako vezali za Beograd. S obzirom na to da je u prestonici potražnja za dadiljama izuzetno velika i među mamama vlada ozbiljan rat koja će pre uhvatiti ženu od poverenja, mnogi su očekivali da u manjim mestima nije tako teško pronaći odgovarajuću osobu za čuvanje dece i to po pristupačnijoj ceni. Ipak, ispostavilo se da i u gradovima poput Kikinde, Užica, Kragujevca i drugih manjih mesta postoji određena potražnja za ovim uslugama, i to po cenama koje neki roditelji smatraju previsokim u odnosu na lokalne plate.

Na jednoj popularnoj grupi osvanuo je post u kojem se jedan tata iz Kikinde žali da je ponuda dadilje koja traži 117.000 dinara za mesec dana nerealna za ovaj kraj, gde su prosečne plate oko 50.000–70.000 dinara.

„Ne želim da mi neko čuva dete džabe, međutim koliko je ovo realno da za 26 radnih dana gospođa traži 117.000 dinara u Kikindi gde su plate 50-60-70.000. Kaže odgovornost, u redu jeste odgovornost, koliko bi onda platu trebao da ima vozač autobusa koji odgovara za 54 duše? Posle svake vožnje da mu daju zlatnu polugu? Mnogi će i dalje sedeti kući dok god ne shvate da ne žive u Beogradu na vodi, Dedinju, itd.. Nego u Kikindi“, napisao je on.

Mnogi su podržali cenu koju je dadilja tražila, objašnjavajući da njen posao podrazumeva puno radno vreme, što znači čuvanje deteta osam sati dnevno, pet dana u nedelji. Skrenuli su pažnju na odgovornost koju ovaj posao nosi i na činjenicu da često uključuje i vaspitanje i svakodnevnu brigu o detetu.

“1.000 evra mesečno bez prijave je i dalje pristojna cena, čak i u Kikindi,” glasio je jedan od komentara.

„Tražite od nekog da radi 9 sati dnevno, 6 dana nedeljno:

1) Bez doprinosa

2) Bez prava na plaćeno bolovanje

3) Bez prava na godišnji odmor

Da tu osobu zaposlite na minimalac, vaš trošak bi bio 100 hiljada dinara. Iznos koji je žena tražila je svega 15% veći od neto minimalca u Srbiji. Sramno je što mislite da vreme osobe kojoj biste poverili dete nije vredno toga“, dodala je druga devojka.

„8 sati po 500 dinara nije 4.500 dnevnica nego 4.000. Tako da si joj odmah prebacio za 13 hiljada više koje nije tražila. A i 26 radnih dana znači svaki dan osim nedelje neko da ti čuva i vaspitava dete 8 sati. Skinuo ti je skoro svu obavezu oko roditeljstva. Ti ko da si teča detetu, svratiš pred spavanje i družite se nedeljom“, istakao je Nestor.

A šta kažu dadilje

Kako bi se bolje razumelo kakva je situacija kad je reč o ceni čuvanja dece u manjim gradovima, predsednica Udruženja dadilja Srbije, Taša Šarap, otkrila je više o tome kako funkcioniše tržište rada za dadilje van Beograda.

Prvo, kako izgleda potražnja za dadiljama u gradovima van Beograda.

„Potražnja je dosta manja u ostalim gradovima. Kragujevac i Novi Sad imaju dosta potražnje, ostali gradovi jako malo.“

A kako se kreću cene?

„Cene van Beograda su znatno niže. Neke porodice se odluče za plaćanje po satu, a neke ipak za platu jer im tako bude povoljnije. U mestima poput Kragujevca, Niša, Pančeva, cena po satu je oko 500 RSD, a mesečne plate za dadilju koja radi puno radno vreme oko 50 do 60 hiljada dinara. U nekim mestima čak i manje.“

Sve one se neretko suočavaju s preprekama kada je reč o naplaćivanju usluga, a Taša je ispričala kako izgleda.

„Dadilje i u ostalim gradovima uglavnom posao dadilje rade kao primarni i teško im je da naplate svoje usluge jer im je to jedini izvor prihoda, a porodicama je skupo. Mi kao Udruženje se trudimo da motivišemo dadilje iz manjih gradova da dođu na edukacije koje organizujemo, da uče i napreduju pa će samim tim moći svoje usluge adekvatno da naplate. U tom slučaju bi obe strane bile zadovoljne. Roditelji bi dobili dadilju koja ima znanje, a dadilje bi mogle malo više naplatiti svoje usluge.“

„Van Beograda usluge čuvanja dece uglavnom traže porodice koje imaju privatne firme ili jedan član porodice radi u inostranstvu pa majka često ostaje sama sa decom. Mnoge žene iz manjih gradova se u poslednje vreme odlučuju da rade u Beogradu live-in angažovanje jer im je teško da naplate svoje usluge u svojim gradovima.“

Ovo zanimanje nije samo fizički zahtevan već i emocionalno iscrpljujuć posao. Dadilje su često poput drugog roditelja i imaju ključnu ulogu u životima dece. Iako je čuvanje dece postalo luksuz za mnoge porodice, mnogi i dalje prepoznaju vrednost ovih usluga, posebno kada su potrebni stručnost, strpljenje i briga, bez obzira na grad u kojem se nalaze.

Evo šta kažu građani na sve to

„Satnica za čuvanje dece i starijih osoba je 400-500 din i u Vranju, gde su plate još manje. I to je malo, treba da budu još više.“

„U Požarevcu je od 500 do 700 na sat vremena. Da je i 2.000 dinara na sat ja to ne bih mogao da radim.“

„I u Nišu dadilje naplaćuju 450/500 dinara pa i više po satu, dadilje su luksuz, zato su toliko i skupe. Postoje čuvaonice koje su jeftinija varijanta kao i vrtići. U Beogradu sam plaćala vrtić za dete 37.000, jer naravno nismo imali prava na subvencije“

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Zadovoljna/Prenela: N.J)