Potrošačka korpa skočila za 50 posto! Cene hrane otišle u nebo, proizvodi su skuplji 500 odsto nego u inostranstvu

Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u današnjoj emisiji “Ni 5 ni 6” na Kurir televiziji bavi se novom, aktuelnom društvenom temom.

Na pitanja da li veliki trgovinski lanci dogovaraju cene, kolike kazne prete trgovinskim lancima ako Komisija za zaštitu konkurencije dokaže da su dogovarali cene odgovaraju novinar "Večernjih Novosti" Dušan Stojaković, Mila Milićev iz Udruženja majki sa troje i više dece, Vesna Perinčić, iz Republičke unija potrošača kao i profesor doktor Ivan Arnautović, ekonomista.

Perinčić je na početku istakla da su u pitanju najosnovniji proizvodi koje potrošači svakodnevno konzumiraju, šećer, jaja, sardine, jogurt, brašno i slično. Ona je onda i objasnila da su cene uglavnom izjednačene, pa rekla:

- Ovo je krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina. I pre ovoga je bilo ovakvih situacija gde se u drugim oblastima privrede javilo ovako nešto.

Arnautović je rekao da veruje da ima mnogo konkurencije jer u svakoj ulici ima više marketa.

- Mi smo izgubili male, komšijske prodavnice u koje dođemo usput i daju proizvode "na crtu", što je mnogima mnogo značilo. Radi se o velikom problemu, pored potršača koji plaćaju visoku cenu, a dobavljači su uslovljeni da donose robu po minimalnim cenama. Ti trgovinski lanci zapošljavaju veliki broj ljudi i dobili su velike povlastice od države - Arnautović.

Milićev je rekla da kako bi nahranila svoju šestočlanu porodicu ona mora da izdvoji za 50% više novca nego pre šest meseci.

- Povrće i voće kupujem u povrtarnici u kojoj već više od deset godina kupujemo i tamo je jeftinije nego na pijaci.

Stojaković je objasnio da u Francuskoj, Italiji i Hrvatskoj testenina košta duplo jeftinije nego kod nas, što prodavci pravdaju time da je u drugim državama rasprostranjenija proizvodnja određenog proizvoda, ali je istakao i da su u regionu naši domaći proizvodi jeftiniji.

- Dezodorans koji kod nas košta 500 do 700 dinara u Velikoj Britaniji košta između 120 i 150 dinara, što je 500 odsto skuplje - rekao je Stojaković.

- Ne samo da se prodavci dogovaraju, već im i distributori daju uslove u vezi cena. Takođe se i mesta na polici plaćaju, na primer proizvođač sladoleda diktira cene i svi moraju tako da ga prodaju. Ista je situacija sa opremom za bebe, nema konkurencij - rekla je Perinčić.

Arnautović je ispričao da se cena formira tako što se mnogo sitnica naplati dobavljačima od strane marketa, kao na primer pozicija na polici, kao i ulistavanje proizvoda u sistem marketa za šta je cena veoma visoka.

Bez obzira na to da li su se oni dogovarali ili ne, oni su dramatično podigli cenu hrane, a na to Srbi najviše troše novac, gotovo 70% zarađenog novca potrošimo na hranu. Građani treba da poštuju svoj dinar i ne padaju na prevare trgovinskih lanaca - kaže Stojaković.

Milićev je rekla da više od 70 posto plate ode na hranu, čak i više ako je u pitanju osoba koja radi za minimalnu platu:

- Pedeset posto plate ode samo da se nahrane deca. Doručak i večera su papreno skupi, pogotovo deca koja idu u školu i moraju da kupe hranu usput u pekari ili brzoj hrani. Nekad donesem hranu iz restorana i bude 600 dinara ručak za nas troje.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)