Ugostitelji u Beogradu se ponašaju kao da živimo u Parizu: Proslave koštaju kao vikendice, a za ovo traže bogatstvo

Cene ugostiteljskih usluga u septembru ove godine porasle su za 13,6 odsto u odnosu na isti period 2023. Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), cene hrane beleže rast od 10,7 odsto, pa su tako topla i hladna pred‌jela poskupela 11,6 odsto, gotova jela 7,7 odsto, pečenje i jela po narudžbini 11,3 odsto, salate 13,4 procenta, hleb 11,6 i kolači 13,3 odsto.

Takođe, rast od 11,7 odsto zabeležen je i kod alkoholnih pića, a kod bezalkoholnih 13,8 odsto. Najviše su, i to 25,3 odsto, poskupela prenoćišta.

Komentarišući poskupljenja u ugostiteljskom sektoru, predsednik udruženja Event industrija Srbija Boško Bubanja kaže da cene u ovom trenutku čak i nisu toliko skočile koliko se dogodilo prošle godine.

Prema njegovim rečima, na to najviše utiče rast cena hrane, ali i plate zaposlenih koje konstantno rastu, pa ugostitelji na neki način sve to moraju da amortizuju kroz krajnje cene u svojim objektima.

Dva ključna faktora su hrana i osoblje. Baš zato se veća poskupljenja beleže u restoranima i banket salama, nego u lokalima koji se bave isključivo posluživanjem pića. Cene hrane, odnosno potrošnog materijala koji se koristi u restoranima, konstantno rastu. Sa druge strane, skaču i plate zaposlenima, pa su znatno veća izdvajanja neophodna za angažovanje radne snage - objašnjava Bubanja.

On navodi da pomoćni kuvari, koji su pre dve godine imali platu od 50.000 dinara, sada neće da rade ispod 120.000 dinara. Glavni kuvari koji su zarađivali od 80.000 do 120.000 dinara sada ne žele da rade za platu manju od 200.000 dinara.

- Najjeftinija pozicija perača posuđa, koja je ‘vredela’ 35.000-40.000 dinara, sada je 80.000 dinara - navodi sagovornik.

Na pitanje kakva je generalno situacija u ugostiteljskom sektoru, Bubanja kaže da postoje ogromni problemi u poslovanju jednog dela jer event industrija beleži konstantan pad broja događaja. A ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju privatne proslave.

Najveći faktor za ovakav pad zapravo su cene. Pre dve godine je slavlje za 200 ljudi, što je prosek u Srbiji, koštalo od 13.000 do 15.000 evra. Sada takva privatna proslava košta od 20.000 do 22.000 evra. Kada imate takvu situaciju, ljudi razmišljaju da li uopšte da prave takav događaj - kaže Boško Bubanja.

On ističe da posećenost u ugostiteljskim objektima nije toliko smanjena koliko je smanjena potrošnja.

- Ljudi se prosto ustručavaju da poruče nešto više i da se malo opuste jer to solidno košta. Kafana je danas jedna od skupljih stavki i, što je najvažnije, Beograd je sada izašao na crtu velikim evropskim gradovima koji su uvek bili iznad nas po cenama, pa se tako skoro izjednačio sa Milanom, Rimom i Parizom - zaključuje predsednik udruženja Event industrije Srbija Boško Bubanja.

Bonus video:

(Espreso/BiznisKurir/Preneo D.M.)