Hoće li porez na nekretnine u Hrvatskoj stabilizovati cene ili doneti haos vlasnicima?

Novi porez na nekretnine u Hrvatskoj snažno je odjeknuo u čitavom regionu jer vlasnici kuća za odmor, boravili u njima ili ne, ovaj namet sada moraju da plaćaju i do 100 odsto u odnosu na raniji iznos.

Ministar finansija Hrvatske Marko Primorac je najavio poresku reformu, koja između ostalog, podrazumeva da porez na nekretnine koje su služile za odmor ili u kojima vlasnici ne stanuju postaje obavezan za sve. Prekida se dosadašnja praksa da gradovi i opštine opcionalno određuju da li će biti poreza na kuće za odmor ili neće.

Kako su još preneli hrvatski mediji, ministar je najavio da se taj porez uvećava sa dosadašnjih 60 centi na 1 evro po kvadratnom metru, kada je reč o minimalnom iznosu i sa 5 na čak 10 evra. Ovo je najveći udar zapravo na oko pedeset gradova u Hrvatskoj. Kako su naveli, najviši porez na kuće za odmor po kvadratu iznosi pet evra i uveli su ga brojni gradovi, od Dubrovnika do Zagreba, ali je Poslovni dnevnik naveo da većina 96 opština uopšte ne oporezuje ove nekretnine.

Pogledajte ponudu stanova u Hrvatskoj OVDE.

Mogu se videti i neke računice po kojom bi porez za nekretnine u Zagrebu iznosio 700 evra za stan od 700 kvadratnih metara ako bi osnovica poreza bila 10 evra. Toliko bi bilo i u Puli i Dubrovniku. U Splitu se kvadrat kuće za odmor oporezuje s 3,98 evra godišnje, što za nekretninu od 70 kvadrata podrazumijeva 278,6 evra godišnje.

Pozitivne i negativne strane poreza na nekretnine u Hrvatskoj

Zbog ovakve situacije u susedstvu, jedan medijski portal je upitao stručnjaka za nekretnine kako će novi porez uticati na hrvatsko tržište?

- Uvođenje poreza na nekretnine u Hrvatskoj već duže vreme izaziva različite reakcije ljudi, a ima i pozitivnih i negativnih. Kao pozitivne aspekte, istakao bih eventualnu pravedniju raspodelu poreskog opterećenja, povećanje prihoda lokalnih samouprava, podsticanje racionalnijeg korišćenja nepokretnosti kako bi se broj napuštenih i nekorišćenih nepokretnosti smanjio, rekao je Filip Ćulibrk, vođa prodaje u zagrebačkoj agenciji "Starling".

Prema rečima sagovornika Blica, negativne strane uvođenja poreza na nepokretnosti manifestuju se u finansijskim opterećenjima za vlasnike nekretnina, posebno za one sa nižim primanjima.

- Takođe, da bi se poreska politika pravilno sprovodila, trebalo bi da imamo zaista dobru evidenciju poreza na nepokretnosti i efikasan sistem procene njihove vrednosti, što zahteva veliku administraciju, a samim tim i nove troškove koji će nastati. Uvođenje poreza potencijalno može smanjiti vrednost nekretnina i dodatno pogoršati društvene nejednakosti. Uvođenje poreza na nekretnine je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje, rekao je Ćulibrk.

Hrvatski premijer Andrej Plenković je govorio za da će na ovaj način biti oporezovano oko 600.000 praznih objekata, što je ozbiljna brojka.

Cene nekretnina bi mogle pasti?

Objasnio je da većina ljudi u Hrvatskoj ušteđevinu drži u nekretninama, a mi dodajemo da je to slučaj na celom Balkanu, pa uvođenje poreza stoga može doneti promene na tržištu, kaže Ćulibrk.

- Potencijalno, cene nekretnina mogu biti smanjene zbog manje potražnje koja bi mogla nastati zbog dodatnih troškova, a ponuda bi se mogla povećati (ljudi koji imaju više nekretnina mogli bi se ohrabriti da prodaju kako bi izbegli dodatne troškove), kaže on i objašnjava da, ako se ljudi koji imaju prazne stanove odluče za izdavanje, imaćemo povećanje broja stanova za izdavanje, što može dugoročno stabilizovati cene zakupa.

- Generalno, uvođenje poreza na nepokretnosti svakako doprinosi stabilizaciji tržišta i korekciji kolebanja cena, ali zavisi i od sistema implementacije i reakcija građana na njega, zaključuje sagovornik Blica.

(Espreso/Sasomange/Blic/Nada Matić/Prenela: N.J)