Sve o papiru koji štiti i stanare i stanodavce da se ne hvataju za glavu! Evo šta sadrži ugovor o izdavanju stana

Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, u Srbiji među približno 120.000 podstanara samo 2.000 vlasnika iznajmljenih objekata za to plaća porez. To pokazuje da se veći broj njih opredeljuje da stanove izdaje "na crno" odnosno bez ugovora o izdavanju.

Iako se i stanodavci i podstanari češće odlučuju na ovaj korak, ovo parče papira zapravo pravno štiti obe strane i osim što je po zakonu obavezan, predstavlja sredstvo protiv zloupotrebe.

Tragom ove vesti ekipa portala MONDO istraživala je šta sve ugovor za izdavanje stanova ili kuća mora da sadrži, na koji način štiti stanodavca i stanara, ali i da li je moguća zloupotreba ili zaobilaženje zakona?

Ugovor o zakupu nekretnine uređen je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Zakon o obligacionim odnosima, a kako su nam pravnici objasnili, validan je čak i ukoliko nije overen kod notara, jer se ovde zapravo overava potpis, što znači da notar ne proverava sadržaj ugovora, nego identitet onih koji su ugovor potpisali.

Prva stavka koju mora da sadrži je predmet zakupa (stan/kuća/soba), jasno navedena adresa na kojoj se nalazi, površina i broj katastarske parcele.

Potrebno je opisati opremljenost odnosno u kakvom stanju stanar preuzima nekretninu.

Na red onda dolazi i kirija - potrebno je navesti tačan iznos, kao i način plaćanja (da li će se isplata izvršavati na početku meseca, odjednom ili više delova, da li će ići "na ruke" ili preko računa...a prema zakonu, naknada za stanovanje ne mora da bude novac, već neki proizvod ili usluga. U ovom delu neophodno je navesti i valutu u kojoj će se kirija plaćati.

U ugovoru mora biti definisano i vreme trajanja zakupa, koje je najčešće godinu dana, a potom se obnavlja.

Raskid ugovora

Obe strane, i stanodavac i podstanar, imaju pravo da raskinu potpisani ugovor u otkaznom roku, koji je u slučaju zakupa stana, prema Zakonu o stanovanju, tri meseca, mada je u praksi on često kraći, ali je bitno da bude definisan.

Takođe, postoji i drugi elementi, koji ne moraju da budu definisani ugovorom, poput visine depozita, kućnog reda ili toga ko plaća račune.

"Ugovorne strane su se saglasile da sve sporove koji nastanu u vezi sa ovim ugovorom rešavaju mirnim putem uz međusobni dogovor i uvažavanje interesa jedne i druge strane. Ukoliko u tome ne uspeju, za spor će biti nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu", glasi "Član 10 Zakona.

Ukoliko pre useljenja nije potpisan ugovor, postoji prostor i za zloupotrebe i za izmene usmenih dogovora, od odbijanja stanodavaca da izvrše određene popravke, npr. do "podizanja kirije preko noći", kako su neki stanari doživljavali.

"Ako pre useljenja nije potpisan ugovor, stanodavac može da zatraži povećanje kirije već za naredni mesec, izbaci podstanara kad poželi, uđe u stan – takođe kada poželi i slično. U tom slučaju podstanar nema pravo na zaštitu. Upravo zbog toga je potpisivanje ugovora neophodno", navedeno je na jednom forumu gde su se korisnici žalili na loša iskustva koja su imali sa svojim stanarima.

Muke porodice koju je prevario stanar

Koliko loše može proći neko ko ne potpiše ugovor o izdavanju, pokazao je nedavno slučaj koji je osvanuo u grupi "Izdavanje stanova - Beograd", priča bake iz Mirijeva koja je primila u stan osmočlanu porodicu uz dogovor da prve dve godine ne plaćaju kiriju. Nakon dve godine baka je napadnuta od strane stanara, a stan su ostavili u očajnom stanju. Na sve to nisu plaćali ni račune.

"Pre sedam godina moja Keka je primila osmočlanu porodicu u svoj stan u Mirijevu, uz dogovor da prve dve godine ne plaćaju kiriju (obzirom da su rekli da će renovirati ceo stan). Naravno, godine su prošle oni dinar platili nisu, usput nagomilali dugove za sve moguće što su mogli. I nisu kompletno ni renovirali stan", napisala je unuka ove bake.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Prenela: J.N.)