Kako nam klimatske promene utiču na finansije? Ovogodišnji BDP u Srbiji mogao bi da zavisi o vremenskih (ne)prilika

Ako je suditi po najavama stručnjaka, ovogodišnji BDP u Srbiji mogao bi da zavisi od neba i da ono ugrozi optimistične najave o njegovom rastu od četiri posto, i to zbog uticaja suše na poljoprivredu, koja će smanjiti prinose od 30 pa čak i 50 odsto za određene kulture.Ova elementarna nepogoda,kada se prinosi ratarskih kultura voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama, mogla da nas ove godine košta oko pola milijarde evra.

To praktično znači da zbog klimatskih promena, koje su uslovile ekstremne suše i padavine, trend ekonomskih gubitaka se nastavlja. Da on ni do sada nije mali pokazuju i podaci po kojima je materijalna šteta izazvana vremenskim uslovima, u periodu od 2001. do 2020. godine, oko 7 milijardi evra.

Tako bar stoji u Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada usvojila krajem 2023. godine.

Šteta od suše se broji milijardama

- Ukupna minimalna suma materijalnih šteta iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima. Iako su gubici povezani sa ovim sušama bili značajni, odgovori Vlade su uglavnom bili reaktivni i ad hoc, nakon završetka sušnih perioda-stoji u ovom dokumentu.

Ako se prevede na jezik novca to je onda preko četiri milijarde evra štete nastale samo zbog suše. To ne treba da čudi jer podaci pokazuju da zbog klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja, temperatura na celoj planeti porasla je za preko jedan, a u Srbiji za čak dva stepena, ako se posmatra period od 1951. godine. Drugim rečima, Srbija se više i brže zagreje od svetskog proseka, a temperaturni rekordi oboreni tokom ovog leta navode na razmišljanje da su realne procene da umanjeni prinosi od poljoprivrede, čiji će efekti biti vidljiviji u trećem kvartalu, mogu da utiču i na ovogodišnji BDP.

Uostalom, u drugom tromesečju, realni pad bruto dodate vrednosti od 4,1 posto zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva. Deo takvog trenda se odrazio i na BDP u drugom kvartalu, koji je po preliminarnoj oceni RZS iznosio 4,2 odsto, što je manje u poređenju sa prvim tromesečjem kada je zabeležen rast od 4,7 posto.

Poljoprivreda najviše pogođena

Agroekonomista Milan Prostran kaže za “Blic Biznis” da je izvesno da će poljoprivreda trpeti posledice ovogodišnje suše i da će se to verovatno odraziti i na BDP.

- Procenti u kojima će se meriti su dvocifreni. Prvi deo godine bio je povoljniji, pre svega za kulture koje su sejane u jesen prošle godine, kao što su pšenica, ječam, raž, ovas, uljana repica, rano voće i povrće, ali da u drugom delu godine, prolećne kulture prtrpele su ogromne štete, pre svega zbog visokih temperatura - objašnjava Prostran.

Posledice ekstremnijeg zagrevanja su velike i idu na dušu najrazvijenijim državama koje su u trci za profitom zanemarile klimatsku politiku. Poslednji izveštaj UNEP-a predviđa katastrofalan porast globalne temperature od najmanje 2,7 stepeni u ovom veku, osim ako države ne nađu rešenja za smanjenje emisija gasova.Izveštaj je otkrio da emisije gasova staklene bašte moraju biti prepolovljene do 2030. godine, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5°C u poređenju sa predindustrijskim nivoima do kraja veka.Da su te emisije gasova značajno porasle pokazuju i podaci po kojima je od sredine 19. veka i početka intenzivne industrijalizacije, do druge dekade 21. veka, koncentracija ugljen-dioksida porasla za 50 posto.

Kum klimatskim promenama - čovek

Klimatolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora RHMZ, upozorava da je ovakvim izmenjenim klimatskim uslovima,“kumovao” uglavnom čovek.

- Porast koncentracije ugljendioksida je inicijator globalnog zagrevanja. Temperatura globalnog okeana podigla se u poslednjih 120 godina za 0.8 a prizemnog vazduha za 1.2 stepena, tako da se povećano isparavanje sa obe površine povećalo i koncentraciju vodene pare (najjači gas sa efektom staklene baste) u vazduhu, pa temperatura planete jos brže raste. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, slede Azija i Sevrna Amerika. U Evropi, severne oblasti se brže zagrevaju od umereno širinskih, gde spada Srbija. Tu je i “El Ninjo, prirodan okeansko-atmosferski fenomen u tropskom Pacifiku koji se pojavljuje jednom u šest godina. Pretopla voda tokom El Ninjo faze povećava globalnu temperaturu vazduha pa tada to budu i najtoplije godine - navodi pomoćnik direktora RHMZ za “Blic Biznis”.

On dodaje da posledice izmenjenih klimatskih uslova mogu biti velike.

- Ako se trend nastavi globalna temperatura može porasti za još par stepeni do kraja veka, pa gubljenje morskog leda iznad Severnog pola je sve izvesnije a otapanje lednika sa Grenlanda bi dovela do podizanja nivoa mora,sto bi ugrozilo danas brojne gradove i poljoprivredu na ušćima velikih reka u more. U Evropi, Kini, USA je u toku preorjentisanje na proizvodnju energije iz OIE ne bi li se koncentracija ugljendioksida smanjila na razumniji nivo-kaže Pejanović.

Dok se koncentracija ugljendioksida ne smanji jasno je da će klimatske promene imati kompleksan uticaj na sve pa i srpsku privredu, a suše, koje se ponavljaju u redovnim intervalima, direktan uticaj na ekonomsku vrednost poljoprivredne proizvodnje.

Koliko je ekonomska vrednost pala zbog ovogodišnje suše u agraru, biće poznata i tačna u trećem kvartalu ove godine. Tada će nam biti jasno koliki je uticaj suše na srpski BDP, odnosno da li će ove posledice moći da se nadoknade u nekim drugim oblastima, poput proizvodnje električnog automobila u Stelantisu u četvrtom kvartalu, pa se na taj način ostvare optimističke prognoze Ministarstva finansija o rastu BDP od četiri posto.

Bonus video:

(Espreso/Blic/M.L.)