Šta sve treba menjati prilikom promene adrese u ličnoj karti? Ovo je spisak troškova, ali postoji trik za uštedu

Sigurno ste morali bar nekada da promenite adresu stanovanja zbog odlaska na studije, udaje ili iz drugih razloga. Taj proces podrazumeva odlazak na šaltere različitih institucija i hrpu papira da bi se promena evidentirala u ličnoj karti, pasošu, vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli i drugim ispravama. Osim živaca, to košta i novca.

Kako bi se ta praksa izbegla, potrebno je omogućiti istovremenu promenu podataka u svim javnim evidencijama, tako što bi državni organi elektronskim putem razmenjivali podatke po službenoj dužnosti.

Podsetimo, da bi se nova adresa evidentirala u ličnoj karti, potrebno je da građanin plati 380 dinara ukoliko poseduje ličnu kartu sa čipom, odnosno 1.200 dinara ukoliko je bez čipa.

Pored toga, građani imaju zakonsku obavezu da promene i pasoš i pre roka isteka kako bi podaci bili istiniti, što podrazumeva ponovno obaveštavanje MUP-a o promeni adrese i trošak od 3.600 dinara za izdavanje novog pasoša.

Ana Milovanović, menadžerka za regulatornu reformu u domenu digitalizacije u NALED-u objašnjava kako u ovom procesu može da se uštedi.

*Šta je sve neophodno da bi se promenila adresa u ličnoj karti?

- Pre izmene u ličnoj karti, potrebno je da prijavite svoju novu adresu prebivališta. Svaki građanin je dužan da u roku od 8 dana od izmene stalne adrese podnese zahtev za prijavu novog prebivališta u policijskoj stanici u mestu gde će živeti. Prilikom podnošenja prijave, potrebno je da poseduje važeću lične kartu, te ispravu kojom se dokazuju podaci iz prijave prebivališta (npr. ugovor o kupoprodaji stana, ugovor o poklonu, o korišćenju, pravnosnažno ostavinsko rešenje ili drugi dokument kojim se dokazuje osnov prijave na datu adresu). Ukoliko lice nije istovremeno i vlasnik nepokretnosti, potrebno je da ili elektronskim putem pribavi njegovu saglasnost ili priloži njegovu ličnu kartu na šalteru prilikom prijave prebivališta. Uz to, potrebno je da uplati i republičku administrativnu taksu na ime prijave prebivališta koja iznosi oko 400 dinara.

Tek nakon toga moguće je izmeniti i adresu u ličnoj karti i za to imate rok od 15 dana od dana prijave novog prebivališta. Ukoliko posedujete ličnu kartu sa čipom, taj podatak se upisuje na čip. Ukoliko važeća lična karta ne sadrži čip, potrebno je da podnesete zahtev za izdavanje nove lične karte što će vas koštati oko 1.200 dinara.

Dodatno, vaša zakonska obaveza je da ovu promenu evidentirate i u drugim ličnim dokumentima, ali i da ovaj podatak prijavite drugim organima koji podatak o prebivalištu upisuju na karticu ili na čip.

Potrebno je da ovaj podatak izmenite na važećem pasošu, u skladu sa Zakonom o putnim ispravama. Budući da je ovaj podatak vidljiv, potrebno je da podnesete zahtev za izdavanje novog pasoša i platite taksu u iznosu od 3600 dinara.

Ukoliko posedujete vozilo i aktivan ste vozač, ovaj podatak morate da promenite i u vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli, a ako menjate i registarsko područje, onda menjate i registracione tablice i registracionu nalepnicu, u koju svrhu ponovo odlazite na šalter, koji je najčešće odvojen od onog na kojem se izdaju lična karta ili pasoš i podnosite nove zahteve za izdavanje dokumenata ili upisujete podatke na čip. U oba slučaja plaćate zasebne administrativne takse.

Dobra strana je što, ukoliko ste korisnici usluga elektronske uprave, zahtev za vozačku dozvolu možete da podnesete i obavite elektronskim putem preko Portala eUprava.

S druge strane, promena prebivališta, u smislu zakazivanja termina ili dostavljanja neophodne dokumentacije, nije moguća onlajn.

Pored MUP-ovih dokumenata, ovu promenu morate prijaviti i drugim organima kao što je Republički fond za zdravstveno osiguranje koji ovaj podatak upisuje na čip zdravstvene kartice, što vas vodi na novi šalter.

Ukoliko posedujete bilo kakvu imovinu, ovaj podatak potrebno je prijaviti i lokalnoj poreskoj administraciji i Republičkom geodetskom zavodu koji dokumenta iz svoje nadležnosti, ukoliko niste korisnici usluga elektronske uprave, dostavljaju na adresu koju imaju evidentiranu u svojim registrima.

To sve iziskuje dosta vremena koje kao građanin morate da izdvojite kako biste ispunili zakonsku obavezu, a za čije neispunjenje možete prekršajno odgovarati i za koju su propisane ne male novčane kazne ili kazna zatvora do 30 dana.

Koliki su to troškovi i kazne za građane ako nema adrese?

Najveći trošak je vreme koje građanin utroši da obiđe sve šaltere i obavesti svaki organ pojedinačno o podatku koji on već ima u svojoj evidenciji. Građani neretko gube i po nekoliko sati čekanja u redovima ili radi odlaska na drugi šalter u okviru iste institucije kako bi promenili samo jedan lični podatak. Ako na to dodamo i čekanje u redovima, plaćanje taksi i odlazak na šaltere po drugi put da preuzmemo nova dokumenta taj trošak je i veći, kaže za "Blic Biznis" Ana Milovanović.

S druge strane, građani mogu da se suoče i sa visokim kaznama ukoliko ne prijave novo prebivalište u roku (10.000 do 50.000 dinara), ali i ako im se podaci u ličnim dokumentima ne poklapaju. Na primer, prekršajna kazna za korišćenje lične karte koja ne sme da se koristi jer ima netačan podatak iznosi do 50.000 dinara ili 30 dana zatvora.

Finansijski troškovi izdavanja novih dokumenata takođe nisu mali. Ukoliko ne posedujete ličnu kartu sa čipom, trošak izdavanja nove je 1200 dinara. Izdavanje novog pasoša košta 3600 dinara (ukoliko je po hitnom postupku, a bez dokaza o hitnosti, ovaj trošak ide i do 8600 dinara). Na sve to, nova vozačka vas može koštati oko 2.900 dinara, a saobraćajna sa tablicama i nalepnicom oko 5.000 dinara. Sve to obeshrabruje građane da promenu ovog podatka prijave na vreme i izmene sva lična dokumenta.

Kako da umanjite ove troškove?

NALED ima rešenje:

Predlog NALED-a je da se, po uzoru na pozitivnu praksu lokalnih samouprava, uspostave jedinstvena upravna mesta (JUM) pri policijskim upravama. Ovaj princip „one stop shopa“ bi građanima omogućio da na jednom mestu i istovremeno dobiju informacije, pokrenu i završe više različitih administrativnih postupaka koji bi inače zahtevali odlazak na više šaltera. U slučaju MUP-a, to bi podrazumevalo da u okviru svake policijske uprave ili stanice postoji šalter na kojem bi građani mogli istovremeno da podnesu zahtev za promenu podatka o prebivalištu u svim dokumentima koji su u njihovoj nadležnosti. Za dokumenta čija se izrada čeka građani bi mogli da zahtevaju dostavu na kućnu adresu ili da ih pokupe lično na istom mestu.

"Ono na čemu posebno insistiramo je puna primena Zakona o opštem upravnom postupku i razmena podataka po službenoj dužnosti. Ovo je dosta olakšano postojanjem servisne magistrale organa i Sistemom za razmenu podataka preko kojeg je od 2017. godine do sredine prošle godine, prema javno dostupnim podacima, razmenjeno preko 170 miliona podataka i dokumenata, što znači da je taj broj danas i veći. Takođe, organi imaju pristup i Centralnom registru stanovništva, jedinstvenoj elektronskoj bazi podataka o građanima u kojoj se nalaze poslednje preuzeti i ažurni podaci iz različitih registara, a preko koje MUP može dalje da obavesti druge organe o promeni podatka u svojim evidencijama. Građani bi u ovom slučaju samo preuzimali nova dokumenta čija bi se izrada inicirala po službenoj dužnosti, a bez potrebe podnošenja zahteva, slično kao što nam banke dostavljaju nove platne kartice po isteku starih", objašnjavaju nam.

Na kraju, trebalo bi razmotriti u kojim dokumentima je apsolutno neophodno da podatak o prebivalištu bude na prednjoj strani ili na čipu kartice, budući da se ovaj podatak već nalazi u javnim registrima i moguće ga je u svakom trenutku pribaviti po službenoj dužnosti.

Za to su potrebne izmene propisa koji se tiču izdavanja ličnih isprava, a u krajnjoj liniji ovakva praksa bi obezbedila uštede u vremenu i novcu i za građane i za službenike javne uprave.

*Dodatno, koje su još prednosti JUM-a?

"Glavna prednost JUM-a jesu uštede u vremenu, ali one posledično dovode i do ušteda u novcu. Do danas je u preko 55 lokalnih samouprava u Srbiji uspostavljeno JUM, te bi sličnu pozitivnu praksu mogli da pokrenu i ostali organi javne uprave, u prvom redu MUP. To bi dovelo do veće efikasnosti, smanjenja birokratije i ubrzanja samog procesa, ali i bolje komunikacije sa građanima. MUP se u uspostavljanju brojnih elektronskih usluga pozicionirao kao jedan od pionira i lidera u ovoj oblasti, pa ne vidimo razlog da to ne bude i nadalje", ističe sagovornica.

Evropska unija se već kreće ka uspostavljanju digitalnog novčanika koji može biti još jedan način olakšane identifikacije ka organima javne uprave, a kod nas je prvi korak načinjen formiranjem Radne grupe Vlade RS za izmene Zakona o elektronskom dokumentu kojim se razmatra uvođenje domaće verzije digitalnog novčanika.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Vesna Bjelić / Prenela: A.P)