Stigao važan podsetnik za sve penzionere u Srbiji: Evo šta je saopšteno

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju omogućeno je građanima da 'povežu' staž u periodu kada nisu obavezno osigurani.

U vreme kada nemaju staž po nekom od zakonom predviđenih osnova, prema članu 15 Zakona o PIO, mogu sami da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Staž ostvaren po ovom osnovu izjednačen je sa drugim osnovima osiguranja i uračunava se na isti način za ispunjenje uslova za penziju.

Takođe, on jednako utiče na mesečni iznos penzije. Najveća razlika je u tome što uz ovaj vid penzijskog osiguranja građani nemaju istovremeno i zdravstveno osiguranje.

Ko ne može samostalno da plaća doprinose?

Zakon propisuje i određene uslove za uključivanje u dobrovoljno osiguranje. Pre svega, osoba koje podnosi zahtev za sticanje svojstva osiguranika po članu 15 Zakona o PIO ne može da bude korisnik prava na penziju. Takođe, kao što je pomenuto, ne može ni da bude osiguranik po bilo kom drugom osnovu. To praktično znači da je dobrovoljno uključenje u obavezno osiguranje dostupno građanima Republike Srbije koji nisu već stekli pravo na penziju i koji nisu zaposleni, odnosno ne obavljaju samostalnu ili poljoprivrednu delatnost. U toku postupka koji se vodi po zahtevu budućeg osiguranika ove činjenice se obavezno proveravaju.

Šta ako je neko već prijavljen na osiguranje?

U slučajevima kada se utvrdi da podnosilac zahteva ima već registrovanu prijavu na osiguranje koja iz bilo kog razloga nije 'zatvorena' odgovarajućom odjavom, neophodno je prethodno sprovesti postupak kako bi se ta činjenica proverila. U postupku je potrebno sa sigurnošću utvrditi da li je to ranije osiguranje prestalo.

Ukoliko je osoba prijavljena po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, biće potrebno da dostavi dokaze iz nadležnog registra (najčešće je to Agencija za privredne registre) da samostalnu delatnost više ne obavlja, dok u slučaju da je u pitanju zaposlenje pravna situacija može da bude i dosta komplikovanija.

Moguće je da odjava ne postoji zbog propusta. Dešava se i da je bivši poslodavac prestao sa radom, što znatno otežava utvrđivanje činjenica. U takvim slučajevima potrebno je pribaviti sve raspoložive dokaze o trajanju zaposlenja (radna knjižica sa upisanim danom početka i prestanka zaposlenja, rešenje o prestanku radnog odnosa, rešenja o godišnjim odmorima, overena zdravstvena knjižica i slično) kako bi se pravilno registrovala odjava sa osiguranja.

Da li staž mogu da uplaćuju invalidi?

Takođe, proverava se i da li je kod osiguranika već nastupio neki od osiguranih slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo na penziju. Na primer, ukoliko je već utvrđena invalidnost, to utiče na mogućnost samostalne uplate staža. Podnosilac zahteva će moći da stekne svojstvo dobrovoljnog osiguranika ali mu se staž navršen po tom osnovu neće sabirati u staž potreban za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Naime, Zakonom je propisano da ukoliko je neki od osiguranih slučajeva već nastupio, lice može da stekne svojstvo osiguranika samo za slučajeve koji nisu nastupili.

U našem primeru, osiguranik koji ima potpuni gubitak radne sposobnosti može kroz član 15 Zakona da ostvari staž osiguranja po osnovu kog će ostvariti samo pravo na starosnu penziju kada ispuni uslove za utvrđivanje tog prava. Ukoliko ostvaruje pravo na invalidsku penziju, taj staž se ne bi uzeo u obzir. Na sličan način nije moguće uključiti se u dobrovoljno osiguranje ako je podnosilac zahteva navršio godine života koje su propisane kao uslov za starosnu penziju.

Da li je moguće povezati staž?

Zakon propisuje i da se svojstvo osiguranika stiče najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Dakle, nije moguće povezati staž u nekim ranijim periodima kada je osiguranik bio nezaposlen. Podnosilac na obrascu zahteva obavezno navodi datum od koga želi da stekne svojstvo osiguranika, pri čemu je potrebno da uzme u obzir ovu zakonsku odredbu.

Ukoliko je od prestanka prethodnog osiguranja prošlo više od 30 dana, staž neće moći da bude u kontinuitetu, o čemu svi zainteresovani treba da vode računa kako ne bi propustili ovaj rok. To je veoma važno u slučajevima podnosilaca zahteva za priznavanje prava na starosnu penziju koji nisu potpuno sigurni da imaju dovoljno staža osiguranja za utvrđivanje tog prava, a prestalo im je osiguranje – najčešće radni odnos.

Takvi osiguranici mogu uz zahtev za penziju da podnesu i zahtev za uključivanje u dobrovoljno osiguranje, uslovno, pri čemu će im se svojstvo osiguranika utvrditi samo u slučaju da bez tog staža uslovi za penziju nisu ispunjeni, a u minimalno potrebnom trajanju za ispunjenje uslova. Podnošenje zahteva nakon više od 30 dana od prestanka osiguranja znači i kasnije uključenje u osiguranje, pa i kasnije ispunjenje uslova za penziju.

ZAHTEV

Pri podnošenju zahteva za dobrovoljno pristupanje obaveznom osiguranju na zahtevu se navodi i osnovica za koju se opredeljuje, a na koju će plaćati doprinose. Podnosilac zahteva se slobodno opredeljuje za osnovicu, bez ograničenja.

Na izbor ne utiče ni stručna sprema, ni prethodne zarade. Osnovica može da bude u rasponu od najmanje 35 odsto, do maksimalno petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici. Na osnovu izabrane osnovice određuje se mesečni iznos doprinosa, a izabrana osnovica može da utiče na mesečni iznos penzije. Po podnošenju zahteva za uključivanje u osiguranje donosi se rešenje koje se podnosiocu dostavlja na adresu prebivališta. U tom rešenju naveden je datum početka osiguranja, izabrana osnovica i mesečni iznos doprinosa, kao i broj računa na koji se vrši uplata doprinosa, sa pozivom na broj koji se upisuje na uplatnicu.

OSNOVICA ZA UPLATU

U 2024. godini najniža osnovica osiguranja je 40.143 dinara, a osiguranici koji se za nju opredele mesečno će uplaćivati 9.634 dinara. Na drugom kraju lestvice je maksimalna osnovica koja iznosi 573.470 , a ona osiguraniku donosi mesečnu obavezu uplate od 137.632 dinara. Između minimalne i maksimalne postoji još 11 različitih osnovica dostupnih za izbor. Ukoliko se u toku trajanja osiguranja neko odluči da promeni osnovicu osiguranja, to je moguće učiniti podnošenjem odgovarajućeg zahteva.

Osnovica može da se promeni najranije od dana podnošenja takvog zahteva, pa je i o tome potrebno voditi računa. Osobe osigurane na ovaj način treba redovno da izmiruju doprinose. Ukoliko se doprinosi ne plate u roku od šest meseci od dana dospelosti, osiguraniku se utvrđuje prestanak osiguranja sa danom do kada su doprinosi redovno uplaćeni.

Koliko traje samostalna uplata doprinosa?

Naknadne uplate po isteku navedenog roka ne uzimaju se u obzir. Dobrovoljno obavezno osiguranje traje sve dok se rešenjem ne utvrdi njegov prestanak, najčešće po zahtevu samog osiguranika. Prestanak osiguranja može se utvrditi i po službenoj dužnosti, u slučaju da osiguranik stekne svojstvo osiguranika po nekom drugom osnovu ili u slučaju neredovnog plaćanja doprinosa. Podnošenje zahteva za penziju smatra se i zahtevom za prestanak dobrovoljnog osiguranja, s tim što će se u tom slučaju ceniti uslov za utvrđivanje prava, kako se ne bi osiguranje prekinulo pre nego što osiguranik navrši dovoljno staža za ostvarivanje prava na penziju.

Svaki osiguranik koji sam uplaćuje doprinose može u organizacionim jedinicama Fonda da zatraži proveru uplaćenih doprinosa, kako bi znao do kog datuma su plaćeni, odnosno da li postoji dug po tom osnovu.

Bonus video:

(Espreso/Biznis.Kurir.rs/Glas osiguranika/Prenela: N.J)