"PORESKI DUG ZASTAREVA AKO...": Stručnjak za Espreso otkrio može li da se izbegne plaćanje, 1 stvar se mora uraditi

"Državi ne duguj" glasi prvi deo čuvene krilatice Vuka Karadžića kojom se vode mnogi građani Srbije.

Oni koji se, pak, ne drže ove stare izreke i izbegnu plaćanje "na mostu", na "ćupriji" itekako plate kada kucne čas da država potreži svoje.

Poslednjih godina gotovo je nemoguće izbeći plaćanje poreskog duga, a nije retkost da porez bude naplaćen retroaktivno i pet godina unazad.

Ipak, prilikom poreskih dugovanja građani i privrednici se neretko oslanjaju na zastarevanje poreskih obaveza u roku od pet godina.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, razlikuje se relativna i apsolutna zastarelost.

Poreski savetnik Milan Trbojević za Espreso kaže da poreski dug može da zastari i objašnjava da postoje dva roka.

- Poreski dug zastareva nakon pet godina ako nije obračuna ili nije poslata opomena za dug. Ako naprimer bude poslata opomena onda se prekida period od pet godina i kreće da kreće ispočetka. Drugi rok za zastarevanje je deset godina kada je apsolutna zastarelost, ako nije naplaćen svakako zastareva bez obzira da li je slata opomena, pokušana naplata i slično, napominje stručnjak za Espreso.

Poreski savetnik napominje da se apsolutna zastarelost ne odnosi na doprinose.

- Apsolutna zasratelost je kada istekne deset godina od nastanka poreskog duga i ako nije u tom periodu naplaćen, on zastareva. Ovo se odnosi samo na porez ili neku taksu, doprinosi ne mogu zasterevati, naglašava Trbojević.

Ko, kada i kako briše zastareli dug?

Trbojević napominje da poreski obveznik u slučaju zastarelosti dugovanja mora sam da podnese zahtev za brisanje duga zbog zastarelosti.

- Kada prođe period od 10 godina potrebno je podneti zahtev državnom organu kod koga je dugovanja da zbog apsolutne zastarelosti dug obriše. Retko se dešavalo, bar u prošlosti, da se dug obriše automatski. Uvek je to bila incijativa osobe koja ima taj dug. Možda se ova praksa promeni u budućnosti, kaže naš sagovornik.

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje poreza zastareva u roku od pet godina od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje. To znači da ako je porez trebalo, na primer, utvrditi u 2015. godini, rok zastarelosti počinje da teče od 1. januara 2016. godine, a zastarelost nastupa istekom 31. decembra 2020. godine.

Primer:

Poreski obveznik je u oktobru 2015. godine blagovremeno podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Kako nadležni poreski organ nije u 2015. godini doneo rešenje o utvrđivanju poreza na prenos apsolutnih prava, 1. januara 2016. godine počeo je da teče rok zastarelosti za utvrđivanje ovog poreza. Ukoliko poreska uprava do 31. decembra 2020. godine ne donese rešenje o utvrđivanju poreza na prenos apsolutnih prava, niti preduzme bilo koju drugu radnju u cilju utvrđivanja predmetnog poreza, nastupa zastarelost prava na utvrđivanje tog poreza. Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, poreski obveznik treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti.

U slučajevima kada se poreska obaveza ne utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa, već obveznik sâm utvrđuje poresku obavezu (samooporezivanje) zastarelost takođe počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik trebao da utvrdi poresku obavezu, piše na sajtu paragraf.rs

Sve efikasnija evidencija poreskih dugovanja

Poreski organi su sve revnosniji kada je u pitanju slanje opomena, a najzaslužniji za to je novi softver koji efikasnije vodi evidenciju.

- Od 2011. godine bila je promena softvera za proćenje poreskog dugovanja kod Poreske uprave i od tog trenutka je dosta bolja evidencija i propusti u opominjanju za dugovanje. U poslednjih nekoliko godina to je još efikasnije i ako imati neki dug, posle par dana će stići opomena i ako i tada ne platite, uslediće blokada računa, napominje poreski savetnik Milan Trbojević za Espreso.

Mogućnost plaćanja duga na rate

Pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza imaju i fizička i pravna lica, preduzetnici ili paušalci.

U zavisnosti od visine duga, Poreska uprava može odobriti broj rata (najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci).

U slučaju fizičkog lica, dug može biti odložen ukoliko iznosi najmanje deset odsto oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje.

Bonus video:

(Espreso/ Pripremila Marina Letić)