OVA BILJKA DONOSI 13.500 EVRA PO HEKTARU: Prinosi traju skoro 40 GODINA, Srbi je MASOVNO SADE!

Nije lako odlučiti se za ulaganja u višegodišnje voćne zasade posebno zbog dugog perioda koji treba da prođe da bi se ostvarila zarada, ali kada dođe prvi značajniji rod uloženo počinje progresivno da se vraća.

Tako je i sa podizanjem zasada leske. Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.

Srbija ima veoma povoljne uslove za gajenje ove kulture – odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje leske. Leska uspeva i daje odlične prinose u ravnici i u brdskim uslovima, dok na većim nadmorskim visinama i na siromašnijim zemljištima daje nešto slabije rezultate.

Gajenje leske ne zahteva toliko ručnog rada koliko druge voćne vrste. Pored redovne zaštite, đubrenja, neophodnog navodnjavanja i postavljanja ograde zbog zečeva i srndaća, najznačajnije operacije se svode na rezidbu, uklanjanje izdanaka, održavanje zasada i sakupljanje lešnika.

U savremenim, intenzivnim zasadima, gotovo sve ove mere se izvode mašinski, izuzev rezidbe koja traži najviše ručnog rada.

Troškovi podizanja jednog hektara leske su znatno manji nego troškovi podizanja jednog hektara jabuke ili kruške. Prvi prihodi se mogu očekivati u četvrtoj, petoj godini, a u kasnijim godinama prihodi se progresivno uvećavaju. Prosečan period eksploatacije lešnika je oko 40 godina.

Stabilna cena lešnika, bez većih oscilacija, kao i velika potražnja, neki su od razloga ekspanzije ove kulture. Takođe, državne subvencije za podizanje zasada, kao i za investicije u mehanizaciju i u sisteme za navodnjavanje su od pomoći, kao i sredstva iz IPARD programa koja su neki proizvođači lešnika već koristili.

Površine pod leskom udvostručene u proteklih pet godina

Prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod leskom skoro su pa udvostručene u proteklih pet godina – od 2018. godine, kada je bilo 4.363 hektara pod ovom kulturom do 2023. godine u kojoj je zabeleženo 8.592 hektara. Duplirane površine su rezultirale i skoro udvostručenim prinosima pa je tako 2018. godine ukupan prinos lešnika u našoj zemlji iznosio 5.427 tona, da bi se 2023. godine taj prinos uvećao na 10.190 tona, što je i dalje daleko od domaćih potreba za ovim voćem.

Shodno navedenom, leska spada u perspektivne voćarske kulture. Imajući u vidu činjenicu da zbog svih prednosti koje pruža gajenje leske na našim prostorima i dalje se očekuje povećanje površina na teritoriji čitave Srbije.

U Srbiji se cena očišćenog lešnika u otkupu kreće od 600 do 800 dinara po kilogramu, što znači da prinos od dve tone očišćenog lešnika po hektaru omogućuje zaradu od 10.000 evra po hektaru (po ceni od 600 dinara za kilogramu), ili nešto više od 13.500 evra ako je reč o ceni od 800 dinara.

Bonus video:

(Espreso/Agronews/Preneo D.M.)