NIJE SVE U STANDARDU: Srpkinja koja živi u NORVEŠKOJ otkriva kako IZGLEDA život preko i koliki su UKUPNI TROŠKOVI!

Norveška je poznata po odličnom životnom standardu zbog čega i mnogi naši sugrađani razmišljaju da se presele tamo.

Međutim, u vezi sa tim postoje mnoge zablude, a jedna Srpkinja koja živi u toj zemlji detaljno je objasnila koliki su zaista troškovi i koliko može mesečno da se uštedi.

Ona je na Tik Toku objavila video u kojem je taksativno navela sve prosečne mesečne troškove.

- Uzela sam prosečnu platu koju u Norveškoj ima osoba koja završi fakultet i napravila okvirnu računicu. Živim na severu Norveške, pa sam na osnovu toga i uradila projekciju troškova. Plata je ovde za one koji imaju sedmi stepen obrazovanja u proseku 3.000 evra. Kirija za jedan stan, recimo, garsonjeru od nekih 30-40 kvadrata je oko 800 evra. Računi ovde nisu puno skupi - struja je oko 50 evra. Prevoz je, takođe, oko 50 evra i sa još nekim troškovima, to je okvirno oko 200 evra - ispričala je ona.

Troškovi za hranu, takođe, ispadnu oko 500 evra, ali za one, kaže, koji ne jedu puno mesa.

- Znači, kada ovo pogledate, možda vam ostane sa strane oko 1.500 evra mesečno. Plus, svake godine imate dva puta godišnje povraćaj poreza, naravno prve godine ga nemate, ali svake naredne imate dva puta godišnje povraćaj poreza, a i u junu redovno dobijate "ferijepenger" - novac za odmor. To znači da, ako vam je plata 3.000 evra, u junu nećete dobiti toliko nego oko 5.000 evra. Znači, oko 2.000 evra dobijate na konto poreza koji vam se odbijao cele godine. To je da ne morate od svoje plate da odvajate za odmor, nego u principu u junu dobijete novac za odmor - ispričala je ona naglasivši da su ovo troškovi za samo jednu osobu.

Međutim, prilikom razmišljanja o preseljenju u Norvešku ne treba samo uzeti u obzir plate već i sam način života koji se dosta razlikuje nego u Srbiji.

Kako izgleda živeti u ovoj zemlji je na društvenim mrežama često pričala i farmaceutkinja Bojana, koja živi na jugu ove zemlje. Ona je svojim pratiocima savetovala da ne očekuju balkanski život samo sa više novca.

- Pozitivne strane življenja ovde su što ljudi imaju poverenje jedni u druge, ovde policija ne nosi oružje, nemaju stresa ni blizu onom našem sa Balkana, osecate se sigurno u svakom smislu... Ne mislim da su Norvežani hladan narod, samo nakon posla idu svojoj kući, porodici, treniraju, prave kasni ručak/večeru i gledaju u svoj tanjir. Ovde dvorišta nemaju ogradu, prozori nemaju zavese, a opet možete šetati goli i niko vas neće pogledati. Oni žive svoj život i puštaju druge da žive. Meni se dopadaju. Nakon nekoliko sati provedenih na poslu sa divnim kolegama, i meni treba mir, vožnja biciklom i šetnja pored reke, mora, malo da ćutim i napunim baterije - ispričala je Bojana na svom blogu Miris hedonizma.

Negativne stvari su, navodi, velike razlike u zdravstvu. Za skoro sve se mora imati recept, babica vodi trudnoću, a imaju i oni liste čekanja, pogotovo za psihologa. Nedostaje im, kaže, medicinskih sestara, ne zato što nemaju novca da zaposle neophodni kadar, nego nemaju ljude:

- Tako da mi Balkanci onda u tome treba da vidimo pozitivnu stranu, krenemo da učimo jezik, i eto šanse za poslom. Proces sređivanja papira kao i svaki drugi koji ima veze sa papirima je naporan, komplikovan i dosadan. Mnogo prevođenja i overavanja papira, što sa vas, što za članove porodice. Ali to je neophodno ako želite da se preselite u drugu zemlju. Uvek je dobro znati jezik zemlje u koju dolazite da živite, za neke poslove je i neophodan. Ali opet uvek postoji mogućnost da radite i na engleskom ako je u pitanju neki restoran, ili IT sektor.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Prenela: J.N.)