KOJA KATEGORIJA ZAPOSLENIH IMA PRAVO NA SKRAĆENO RADNO VREME: Evo kako se ono određuje, PAŽLJIVO PROČITAJTE!

Pre uvođenja skraćenog radnog vremena za zaposlene kod određenog poslodavca neophodno je sprovođenje stručne analize kojom nadležni organ procenjuje utvrđuje stepen rizika i to na sledeći način:

1) ako se neki posao smatra teškim, napornim i za zdravlje štetnim,

2) da na tom poslu, i pored mera zaštite na radu, postoji povećano štetno dejstvo uslova rada na zdravlje zaposlenog

3) da iz tog razloga, radno vreme zaposlenih na tim poslovima mora biti kraće od zakonom određenog.

Nepuno radno vreme

Nepuno radno vreme postoji uvek kada se sa zaposlenim ugovori radno vreme kraće od punog radnog vremena. To znači da ako je kod poslodavca puno radno vreme 40 časova nedeljno, onda je svaki rad kraći od tog rad sa nepunim radnim vremenom. Ako je kod poslodavca puno radno vreme 36 časova nedeljno, što jeste moguće, onda je rad kraći od 36 časova nedeljno nepuno radno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj način ostvari puno. Rad kod više poslodavaca na opisani način postiže se zaključivanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca navodeći u njima obim radnog vremena (u ovom slučaju nepuno), što predstavlja obavezan element. U ovom slučaju ugovoreno radno vreme kod više poslodavaca u zbiru ne sme da prelazi 40 sati nedeljno.

Radni staž kod punog i nepunog radnog vremena

Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez obzira na to da li je radnik zaposlen na puno ili nepuno radno vreme, radni staž se uvek računa kao da je u pitanju puno radno vreme, što proizilazi iz činjenica da se računaju isključivo dani, meseci i godine, a nikad sati. U staž se uključuje vreme provedeno u radu, odnosno vreme za koje su plaćeni doprinosi za radnika.

Radnik nema obavezu da obavesti poslodavca da je zaključio ugovor sa nepunim radnim vremenom sa drugim poslodavcem, ali je u praksi to najčešće slučaj.

Navedeno zasnivanje radnog odnosa podrazumeva, iako zakon to strogo ne predviđa, da se sa zaposlenim mora postići dogovor o rasporedu radnog vremena na taj način da ne dolazi do preklapanja. Takođe, moguć je i problem sa ostvarivanjem određenih prava iz radnog odnosa, kakvo je na primer pravo na godišnji odmor, jer zaposleni mora da uklopi rasporede kod dva ili više poslodavaca, što u praksi može da bude teško izvodljivo.

Obaveza poslodavca je da radniku koji je zaposlen na nepuno radno vreme obezbedi iste uslove rada koje imaju ostali zaposleni angažovani na istim ili sličnim poslovima.

Radnik ostvaruje sva prava iz radnog odnosa koja imaju i radnici zaposleni na puno radno vreme, s tim što neka od prava može da ostvari srazmerno vremenu provedenom na radu.

Bonus video:

(Espreso/Infostud/Milan Predojević/Preneo D.M.)