DANAS POČINJU PRIJAVE ZA JEDINSTVENO TRŽIŠTE RADA "OTVORENOG BALKANA": Prvi korak - KREIRANJE ID BROJA

Od 5. marta građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj "Otvorenog Balkana". To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište rada na kojem su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija, sa ukupno 11 miliona radnika. Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.

Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koja nedostaju srpskom tržištu, dok na primer ekonomista i pravnika imamo više nego što nam treba.

"Situacija je takva da je cena minimalca u Srbiji najveća, mi imamo oko 400 evra, Makedonci i Albanci oko 350, svi ti ljudi ako imaju motivaciju da se prebace, potrebne su im veće plate tako da treba videti kakvi će im se uslovi ponuditi i kako će se kretati to stanovništvo", kaže Miloš Turinski iz "Infostuda".

Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.

"U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici", kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.

Manje administrativnih barijera kod sezonskih poslova

Manje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja.

"Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji", rekao je Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu.

Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci.

"U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezala unutrašnje trežište i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska, stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao", napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.

Bonus video:

(Espreso / RTS / Biljana Radulović / Prenela: J.N.)