PRIJAVE TRAJU DO 24. MAJA: Stiže nova pomoć od države

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 23. februara je raspisalo je poziv za dobijanje IPARD sredstava za izgradnju objekata – hladnjača, skladišta, farmi, kao i nabavku sadnica i podizanje zasada voća, plastenika, staklenika.

U okviru poziva za Meru 1 - investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava - iz IPARD 3 programa opredeljenih za ovu godinu, poljoprivrednici će moći da dobiju 41 milion evra, a mogućnost prijave za dobijanje ovih sredstava biće otvorena sve do 24.maja.

Kako objašnjava ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, procedura za dobijanje ovih sredstava je masksimalno uprošćena.

“Maksimalno je uprošćeno i pojednostavljeno apliciranje i maksimalno je ubrzan rok u kom administracija treba da odgovori. Ideja nije da se to razvlači godinama, već da se što pre potroši novac. Dobili smo 288 miliona bespovratnih sredstava iz EU, 90 miliona je obezbedila država. Poljoprivrednici imaju na raspolaganju 380 miliona evra i sa onim delom učešća koji oni treba da daju dolazimo do investicije od 600 miliona evra”, objašanjava Tanasković.

Šta obuhvata Mera 1 IPARD 3 programa?

Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u izgradnju objekta, izgradnju objekta sa opremanjem tog objekta, podizanje novog ili obnavljanje postojećeg višegodišnjeg proizvodnog zasada voća, podizanje novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala voća, kao novog matičnog zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala grožđa. Investiije u nabavku opreme, takođe mogu biti predmet ovog javnog poziva, ali samo u okviru investicije u izgradnju objekata, odnosno investicije u podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.

Po ovom Javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 4.809.728.000,39 dinara. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, ili proizvođač sertifikovanih organskih proizvoda, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, ili je investicija vezana za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Šta je IPARD program?

IPARD fond je instrument evropske pomoći za zemlje koje još uvek nisu ušle u Evropsku uniju, ali su pred vratima, kao što je Srbija. EU ovaj novac daje kako bi pripremila zemlje koje su u procesu pristupanja da se pridruže jasno definisanoj takozvanoj Zajedničnoj agrarnoj politici Evropske unije koja predstavlja set jednakih pravila za sve i koja prodrazumeva zajednični agrarni budžet. Kada jedna zemlja uđe u EU, ona dobija svoj “deo kolača” u zajedničkom agrarnom budžetu kako bi se dodatno ulagalo u agrarnu politiku zemlje.

IPARD fond koji EU omogućava Srbiji je, u praksi, novac kojim evropski blok želi da nas pripremi za buduće zajedničko agrarno delovanje. Srbija je postala deo ovog procesa kroz IPARD II 2014-2020 programa, kada nam je EU odobrila 175 miliona evra, što je novac koji je mnogim poljoprivrednim gazdinstvima obezbedio nove objekte, mašineriju, zasade, zemlju itd.

U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program.

Ko može da konkuriše za ova sredstva?

Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.

Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.

Ono što je zanimljivo jeste da je akcenat dodatne podrške na IPARD III program na osobama mlađim od 40 godina, o čemu je i sama ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković nekoliko puta govorila.

“Poljoprivrednici treba da znaju da mogu da dobiju samo više, nikako manje. Mladi su itekako prepoznati u IPARD-u prilikom bodovanja u smislu posebnog dodatka”, ističe Tanasković.

Svi korisnici moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

Koliko je para moguće dobiti?

Pitanje količine novca koje jedno poljoprivredno gazdinstvo može da dobije jedno od onih koje najviše zanimaju svakog poljoprivrednika koji planira da konkuriše za pomoć-

Prema informacijama o projektu, uz dobru primpremu prilikom konkurisanja za Mere 1 iz IPARD III projekta za poljoprivredu, moguće je ostvariti minimalno 20.000 evra, a maksimalno million evra u okviru jednog javnog poziva i do 2 miliona evra u okviru programskog ciklusa, što je, moglo bi se oceniti, dovoljno dobar razlog za detaljno bavljenje ovom tematikom. Najviši povraćaj koji se može dobiti je 75 odsto prihvatljive vrednosti investicije.

Ne samo IPARD

Iako IPARD fondovi važe za izdašnu pomoć poljoprivrednicima, Tanasković ističe da nije samo ovaj fond dostupan poljoprivrednicima, već ima i brojnih drugih koji bi im pomogli da unaprede svoj posao.

“Što pre pokrenemo to i što pre damo novac. pre ćemo zavrteti celu priču u vezi sa poljoprivredom i to je super stvar, jer to treba da se koristi i namenjeno je malim i srednjim poljoprivrednicima. I ne samo IPARD. Još uvek je otvoren konkurs konkurentne poljoprivrede koji je namenjen malim prerađivačima, konkurs koji oni zovu 50-40-10 gde im država bespovratno daje 50 odsto sredstava, za 40 odsto im je obezbeđen kredit i njihovo učešće je 10 odsto. U tom trenutku mogu da kupe bilo šta od opreme ili da se prošire i da na bilo koji način dopune svoju preradu. U ovom trenutku su u fokusu mali prerađivači do 20.000 evra”, govori Tanasković.

Prema njenim rečima, Srbija ima neverovatan potencijal da održi konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava koji doprinose na teritoriji naše zemlje.

“Država se stalno trudi da oni mogu da se tehnološki unaprađuju da bi mogli da održe konkurentnost jer imamo osnova za to, imamo neverovatan potencijal. Neke druge zemlje koje se nikada nisu bavile poljoprivredom, sada pokušavaju da podignu poljoprivredu i da se zaštite u smislu hrane, a mi koji smo rođeni na plodnoj zemlji ćemo, bez sumnje, tek koristiti naše potencijale”, ističe ministarka poljoprivrede.

Kako se boduje?

Sistem bodovanja prilikom konkurisanja za bilo koja sredstva iz različitih fondova ume da izazove glavobolju onima koji planiraju da konkurišu, bilo da je u pitanju poljoprivreda ili neki drugi sektor.

Prema sistemu bodovanja u okviru ovog programa, najviše poena moguće je dobiti ukoliko se poljoprivredno gazdinstvo vlasnika koji konkuriše za investiciju nalazi u područijima sa otežanim uslovima rada.

Sledeći kriterijum po kojem se dobija nešto manje poena jesu investicije u skladištenje stajnjaka, tretman i upravljanje otpadnim vodama. U istom bodovnom nivou jesu i investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Ukoliko ste sertifikovani u organskoj proizvodnji, ili ste već korisnik Mere 4, ali i ukoliko imate završenu srednju ili višu školu, ili fakultet iz oblasti poljoprivrede ili veterine, takođe ćete dobiti određeni broj poenta koji će vas potencijalno odvesti do investicija uz pomoć kojih ćete unaprediti svoje poljoprivredno gazdinstvo.

Ako ste fizičko lice, mlađe od 40 godina, ili sarađujete sa naučno-istraživačkim organizacijama akreditovanim u Srbiji, ili ako se investicija se odnosi na izgradnju objekta takođe ste bliži dobijanju sredstva iz IPARD fondova.

Na kraju, poene je moguće dobiti i ako podnosilac zahteva još uvek nije registrovan kao primalac IPARD podrške ili ako je ženskog pola.

Koliko se ljudi bavi poljoprivredom u Srbiji?

Od poljoprivrede u Srbiji živi oko 1,15 miliona ljudi, a na nešto više od četiri miliona hektara zemljoradnjom i stočarstvom se bavi 508.000 domaćinstava, pokazali su rezultati prošlogodišnjeg Popisa poljoprivrede.

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi nešto manje od sedam miliona ljudi. Matematički posmatrano, gotovo svaki šesti stanovnik naše zemlje živi od poljoprivrede. S tim u vezi, i više su nego opravdane sve investicije koje država, zajedno sa investitorima, sprovodi u oblasti poljoprivrede.

U čemu je prednost IPARD fonda u odnosu na druge podsticaje u poljoprivredi?

Ovaj sveukupno izdašni fond koji će pomoći poljoprivrednicima da unaprede svoja gazdinstva ima višestruke prednosti.

Pre svega, poljoprivrednicima pruža finansijsku podršku za investicije u modernizaciju i unapređenje njihovih gazdinstava, što može rezultirati povećanjem produktivnosti i konkurentnosti na tržištu. Takođe, program podstiče razvoj domaće agroindustrije i otvara nove mogućnosti za plasman proizvoda na domaćem i stranom tržištu, ali i doprinosi podsticanju ekonomske aktivnosti.

Osim toga, jedna od najbitnijih prednosti IPARD programa jeste: pravna sigurnost. Naime, kod drugih mera subvencionisanja investitor sopstvenim sredstvima realizuje investiciju pa onda aplicira za povraćaj dela troškova. Ovde nema ikakvih garancija da će zahtev biti uspešan i da će se uopšte dobiti deo uloženog novca nazad.

Kod IPARD programa stvari funkcionišu tako što investitor prvo aplicira, pa onda tek nakon odobravanja projekta od strane IPARD agencije kreće sa realizujom investicije. Ovo donosi visok nivo pravne sigurnosti da će biti izvršen povraćaj dela investicije jer se od države dobije “papir” – rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj. Ovim rešenjem se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava. Od javnih poziva u 2021. godini, investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja ne dobija “samo papir” već ima mogućnost da avansno (pre početka realizacije investicije) dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.

Savet za poljoprivrednike koji konkurišu

IPARD projekti važe za složenije, budući da da podrazumevaju izradu poslovnog plana, sprovođenje procedure prikupljanja ponuda dobavljača i izvođača radova, kao i građevinske dozvole ako je o izgradnji objekata reč, stoga je neophodno na vreme krenuti sa pripremama.

Ipak, poljoprivrednici ne treba da strahuju od ove procedure, savetuju iz Uprave za agrarna plaćanja. Kako ističu, potrebno je dobro se informisati o uslovima, pametno odabrati formu podrške i do detalja, dugoročno isplanirati svoju investiciju.

„IPARD program se sprovodi u skladu sa jasno definisanim uslovima i uspostavljenim procedurama koje su odobrene od strane EK, kao i u skladu sa zakonskim regulativama naše zemlje. Na prvi pogled ta pravila deluju strogo, ali su transparentna, jasna i što je najvažnije predvidljiva. Naši poljoprivrednici ne treba da strahuju od toga - neka se dobro informišu o uslovima, pametno odabru formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Uprava za agrarna plaćanja im stoji na raspolaganju za sve informacije. Takođe, za podršku se mogu obratiti poljoprivrednim stručnim službama“.

Prema njihovim rešima, Ministartvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će nastaviti da ulaže velike napore kako bi sredstva iz IPARD fonda dospela do krajnjih korisnika i kako se postigao cilj i svrha IPARD programa.

„To je podrška podrška poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, kao i stanovništvu ruralnih područja u Republici Srbiji, da postepeno povećavaju svoje kapacitete i potencijale, ali i modernizuju i unaprede produktivnost sektora poljoprivredne proizvodnje i prerade“.

Podsetimo, naprednom periodu poljoprivrednike očekuju i Mere 3, 7 i 1 koje će obuhvatati drugačiji tip pomoći za gazdinstva.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Prenela: N.J)