PRODATA NAJSKUPLJA NJIVA U SRBIJI: Oboren rekord, a od cene će VAM SE ZAVRTETI U GLAVI

Najskuplje plaćena njiva nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u seocetu Rumenka. Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), to poljoprivredno zemljište u Rumenki prodato je u četvrtom kvartalu prošle godine za 50 evra po metru kvadratnom.

- Parcela je površine nešto manje od dva hektara, tačnije 19.970 metara kvadratnih, i za nju je plaćeno 998.500 evra. To znači da hektar košta 500.000 evra. To je najskuplja oranica koja je ikada prodata u Srbiji. Do ove prodaje najskuplji hektar plaćen je 400.000 evra, a nalazio se u Kaću kod Novog Sada - naveo je RGZ.

Vladimir Rafajlović iz poznate novosadske agencije za nekretnine navodi da je ovde verovatno reč o zemljištu za koje može da se izvrši prenamena.

- Ono se nalazi u industrijskoj zoni, a vodi se kao poljoprivredno zemljište. Ovakvo zemljište je skupo jer njemu može da se promeni namena. Poljoprivredno zemljište kome ne može da se promeni namena najskuplje je u Bačkoj. Cene skaču i u Sremu, gde je zemljište pogodno za vinogradarstvo i voćarstvo. U ovim predelima Vojvodine je najkvalitetnija zemlja, pa se cene kreću od 15.000 do 30.000 evra po hektaru. Najjeftinije zemljište je u Banatu, jer je i najgoreg kvaliteta - navodi Rafajlović.

Najskuplja njiva otišla za 3,5 miliona evra

U poslednjem kvartalu 2023. godine najskuplje prodata njiva je u opštini Vrbas i za nju je novi vlasnik platio 3,5 miliona evra, saopštio je RGZ. - Budući vlasnik je tu sumu platio za 249 hektara - naveo je RGZ.

- Ponude zemljišta na tržištu je nedovoljno, a budući da je ono ograničen resurs, zainteresovanih za kupovinu je zaista mnogo - kaže ovaj menadžer agencije iz Novog Sada.

Srpski prosek

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U ovoj grani radi ukupno 1.150.653 ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018, kada je Republički zavod za statistiku radio anketu u poljoprivredi.

- Naše zemljište je degradirano. Humusa, tj. organske materije u njemu je sve manje. Imamo veoma malo stočarstva. Nemamo organskog đubriva. U Vojvodini je nekada humusa u zemljištu bilo i do pet procenata. Sada ga je manje od tri odsto. Da bi se procenat humusa povećao za jedan posto, potrebno je i do 100 godina. Ne treba zaboraviti i da u Srbiji ima dosta neobrađenog zemljišta. To sebi ne smemo da dozvoljavamo, jer to ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje - navodi Dragana Latković, predsednica UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

I Bil Gejts kupuje njive

Kod nas kao i svetu, vlada trend kupovine zemljišta.

- Bil Gejts je prošle godine kupio 250.000 hiljada hektara zemlje. Svetska populacija se povećava i ulaganje u zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs mnogi prepoznaju kao dobru investiciju - naglašava Milan Prostran. Sagovornik navodi da se sa smanjenjem slobodnog poljoprivrednog zemljišta povećava njegova cena.

- Najkvalitetnije zemljište u Srbiji nalazi se u okolini Bečeja i Srbobrana. Ima raznog zemljišta koje se prodaje - od bara, pašnjaka do utrina - kaže ovaj stručnjak.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Informer/Prenela T.Š.)