MALINE ĆE BITI SKUPLJE: Evo šta kažu najnoviji podaci za cenu CRVENOG ZLATA

Malinari imaju čemu da se nadaju, bar kada je o otkupnoj ceni ovog voća reč. Iako je statistika za prošlu godinu sumorna, koja kaže da je izvoz opao za trećinu, u odnosu na 2021. godinu, poljoprivrednici imaju vere da će zaraditi više u mesecima koji slede.

Projekcija je da će cena sveže maline biti najmanje 350 dinara po kilogramu. U cilju poboljšanja celokupne situacije, predstavnici Udruženja "Naše voće Srbija", koje okuplja male hladnjačare i uzgajivače maline, organizovaće sastanak u Arilju 6. februara. Pozvani su i predstavnici Vlade Srbije.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je tokom prošle godine nastavljen trend pada izvoza maline iz Srbije, i u tonaži i u deviznoj vrednosti, koji je zabeležen i tokom 2022. godine. Sa vrednošću od oko 280 miliona evra, izvoz 2023. godine za trećinu je manji nego 2021. godine. U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kome je tradicionoalno prednjačila malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.

Kako bi na vreme organizovali početak sezone "crvenog zlata", Udruženje "Naše voće Srbija" početkom februara će tokom sastanka saslušati sve predloge planova za rad, od svih koji posluju u sektoru.

- Svima je je poznato kakav je značaj maline u Srbiji i njeno učešće u bruto domaćem proizvodu i koliko je malina u poslednjih pet decenija podigla nivo života stanovnika ruralnih regija u Srbiji. Svi moramo dati maksimum u budućem radu da otklonimo sadašlje poremećaje na tržištu u sektoru malinarstva. Na sastanak se pozivaju i predsednici opština u kojima se intezivno gaji malina, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković sa svojim kabinetom, da predstavi mere razvoja u voćarstvu, a posebno onih koje su za malinu dostupne u 2024. godini. Poziv je upućen Kabinetu Predsednika Srbije, Zadružnom savezu Srbije, kao i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu - stoji u saopštenju malih uzgajivača.

Prema rečima predsednika Udruženja malinara Dobrivoja Radovića, u poslednja tri meseca prethodne godine više od 60.000 tona ovog voća izvezeno je u druge zemlje. Sama proizvodnja bila je između 50.000 i 60.000 tona, te je tendencija rasta izvoza odlična, kada se porede prethodne sezone. Reper je neopravdano 2021. godina, kada je virus korona harao celim svetom. Potražnja za malinom zbog lekovitih vitamina bila je izuzetna, i tada je izvoz iz Srbije iznosio 99.861 tona, i tada je vredeo najviše - za kilogram do 420 dinara.

- Posle Čilea i Meksika, koji su lideri u proizvodnji, mi smo odmah iza Poljske i Ukrajine. Kada se govori o kvalitetu, na daleko boljoj poziciji smo, jer se berba obavlja mehanički, a ostale zemlje koriste mašine i ta malina je za industrijsku proizvodnju. Rast potražnje evropskog tržišta ide na gore, cena zamrznute maline porasla je od kraja decembra na oko 240 dinara, koliko se kretala i cena sveže maline tokom 2022. godine. U narednim mesecima očekujemo povećanje cene sveže maline do 350 dinara po kilogramu, imajući na umu inflaciju i rast potrošačke korpe - kaže Radović.

Naš sagovornik podseća da je tokom sezone 2022. zbog rasta otkupne cene bila ugožena stabilnost poljoprivredne proizvodnje. Hladnjačari su tada tvrdili da je cena previsoka, da su imali niže od izvoznika, i da ne mogu da prodaju malinu. Međutim, tada je vrednost po kilogramu, koja se kretao u rasponu od 500 do 600 dinara, bila realna, smatra on.

Sistemsko rešenje

Prema sudu agroekonomiste Žarka Galetina, malina se u posednjih nekoliko godina vraća na scenu poljoprivrede i glavni je izvozni adut naše zemlje. Ipak, odnos sa hladnjačarima opteretio je proizvođače, jer su nasleđene zalihe koje nisu imale kupca.

- Ova važna karika treba da bude jaka i nesporazum među njima treba sistemski rešiti. Kada bi proizvođači malina bili suvlasnici hladnjača, podelili bi tržišne rizike - smatra stručnjak.

- Vlada Srbije je tada donela odluku da za kredite izvrše reprogram i da uz garanciju obezbedi sredstva svakoj hladnjači koja nije prodala voće 300 dinara po kilogramu. Inspekcija je kontrolisala na šta su sredstva potrošena, i ima nekih koji su isplatili kredite, ali ima i zloupotrebe - podseća Radović.

Predsednik Udruženja kaže da je zaliha malina uglavnom ostala iz 2022. godine, ali o kolikoj količini je reč znaće se preciznije za dvadesetak dana. Za to vreme, apeluje na proizvođače i hladnjačare "da se dozovu pameti".

- Moramo da delamo kao partneri, jer nam je interes zajednički. Niko ne treba da licitira kolika će biti otkupna cena, naročito ne hladnjačari da nameću one cene u drugim zemljama, poput Poljske. Država treba da bude posrednik da se napravi povoljan ambijent za izvoz - zaključuje Radović.

Od januara do novembra 2023. godine Srbija je uvezla 3.232 tone smrznute i sveže maline, u ukupnoj vrednosti od 10,5 miliona evra.

Opao i uvoz

Iz Bosne i Hercegovine uvozili smo samo smrznutu malinu - 2021. godine 4.951 tona u vrednosti 22,22 miliona evra, sledeće 2022. godine 2.327 tona u vrednosti 11,45 miliona evra i od januara do novembra 2023. godine 1.450 tona u vrednosti 4,68 miliona evra, tako da je i uvoz maline iz BiH u Srbiju takođe opao.

Bonus video: IMA LI SPASA ZA MALINE I DRUGE USEVE? Dr Jeremić o važnosti pravilnih AGROTEHNIČKIH MERA: Ovo nam je POSEBAN IZAZOV

(Espreso/Novosti/Prenela: D.S.)