ESPRESO RAČUNICA: Evo koliko NOVCA vam treba za pripremu POSNE TRPEZE za BADNJI DAN, cene OTIŠLE u NEBESA!

Badnji dan i veče provode se u krugu porodice, u svom domu, a najvažniji običaj je da se svi članovi okupe za trpezom koja je uvek posna.

Običaj je da se izjutra polazi po badnjak, a da žene ostaju kod kuće i pripremaju večeru i hranu za Božić.

Na Badnji dan se unosi badnjak, simbol zdravlja i izobilja. Takođe, na trpezi se moraju naći određene namirnice koja imaju svoju simboliku.

Od jela se sprema pasulj, riba, posna pita i služi se kiseli kupus. U nekim krajevima se služi i pečena bundeva.

Veruje se da se pasulj jede za duše pokojnika, pa se on na trpezi nalazi kako bismo se povezivali sa precima.

Neizostavan deo trpeze su med i orasi, suve šljive i jabuke.

U toku dana domaćica stavi u jedno sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha, jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.

Prodavci na pijacama su već sada izneli širok asortiman orašastog i suvog voća, dok ribarnice obiluju raznim vrstama ribe.

Na tezgama su badnjaci i pšenica a cene su od 150 do čak 1.000 dinara za veći badnjak. Žito u saksiji je 200, a slama do 150 dinara.

Što se tiče hrane na trpezi, za Badnje veče će se služiti posna hrana jer se tada i završava božićni post.

Posni pasulj i pečena ili pržena riba su neizostavni deo. Ove godine kilogram šarenog pasulja košta od 350 (cena u marketima) do 500 dinara (cena na pijacama u Beogradu).

Cena ribe oscilira, naročito za vreme posta kada poskupi i do 50 odsto.

Kilogram šarana u marketima košta 600, dok je pastrmka za 100 dinara skuplja.

Cena kilograma sveže pastrmke u ribarnicama je 990, dok je orada 1.480 dinara. Kada je reč o ceni soma, zamrznuti košta 1.100 dinara, dok je šaran iz Srbije pripremljen 1.800, a svež 1.500 dinara.

Što se tiče deserta, obično se poslužuje suvo i sveže voće, orasi i sitni kolači.

Cena suvog voća je prošle godine skočila od 50 do 100 dinara, zavisno od vrste.

Na beogradskim pijacama ono itekako drži cenu, pa tako za samo 100 grama suvih šljiva ili smokvi morate izdvojiti čak 300 dinara.

Suvo grožđe i urme mogu se naći po ceni od 500 dinara po kilogramu.

Tu su i suve višnje, breskve i sušena dunja, sve koštaju isto - 1.000 dinara za kilogram, što iznosi 100 dinara za 100 grama ovog ukusnog voća. Za sušene kajsije, treba platiti 1.250 dinara po kilogramu.

Šta ne smete raditi na Badnje veče i Božić:

• Na Badnje veče se ne izlazi iz kuće, niti se kome šta daje i pozajmlje
• Ne spava se dok badnjak ne pregori
• Jedu se orasi samo za posnom trpezom, ne ostalih dana Božića
• Za Božić se ne jedu pačetina, ćuretina i piletina, jer, kako se veruje, živina zemlju baca iza sebe
• Kada se unosi slama, ne nose se prljave čarape, već se obuvaju čiste
• Ne rade se teški poslovi
• Pazi se šta se radite, jer se veruje da će se to raditi cele godine

Cene namirnica za posnu trpezu

• Suve šljive, 100 g 230-300 dinara
• Suva kajsija, kg 1.250 dinara
• Suve smokve, 100 g 200-300 dinara
• Suvo grožđe, 100 g 100 dinara
• Urma, 100 g 100-150 dinara
• Orasi, 1 kg 1.200- 1.700 dinara
• Banane, 1 kg 170-210 dinara
• Jabuke, 1 kg 100-160 dinara
• Pomorandže, 1 kg 100-200 dinara
• Budneva, parče 100 dinara
• Sitni kolači, 1 kg 1.000 dinara
• Pasulj, 1 kg 350- 500 dinara
• Šaran, 1 kg 700 dinara
• Pastrmka, 1 kg 600 dinara
• Pita 1 kg 700-900 dinara
• Vino, buteljka 700 dinara
• Rakija, litar 1.000 dinara
• Sokovi 600 dinara

Kada se podvuče crta, priprema trpeze za Badnje veče, za četvoročlanu porodicu, izaći će minimalno 8.200 dinara.

Običaji za Badnje veče

Podsetimo, najveći broj rituala za Badnji dan se obavlja tokom večeri. U toku dana domaćica je već u neko sito stavila različite vrste žitarica, suvog voća i jabuka i sve se to postavlja u vrhu stola na kojem se večera. U nekim krajevima se sito stavlja ispod stola, a u nekim pored ogništa. Tim žitom se posipa badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak u kuću , kucajući na vrata, a ostali ukućani ga pitaju „Ko je?“. On im odgovara da badnjak dolazi u kuću i pozdravlja ukućane sa „Srećno vam Badnje veče“, na šta mu oni odgovaraju „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Dok nosi badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a ostali ukućani idu za njim i oponašaju zvuk pilića. On obilazi svaki ugao doma bacajući u svaki po jedan orah što se smatra žrtvom precima. Preostali orasi i lešnici se stavljaju u slamu ispod stola i najčešće se jedu sa medom, dok orahe iz uglova niko ne uzima.

Nakon unošenja badnjaka, domaćin unosi i slamu koju rastresa svuda po kući, a najviše na mesto gde će biti postavljena večera. I dok nosi slamu, domaćin kvoca, a ostali pijuću. Preko nje se stavlja stolnjak, jer se večera na podu, a stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami. Trećeg dana Božića, ova slama se odnosi u obor, štalu ili ambar, a njome su se obavijale i voćke kako bi bolje rodile.

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Prema predanju, kada se stavi na ognjište prema njemu se ponaša kao prema živom biću: kiti se zelenim granama, ljubi, poliva vinom i žitom. Ponegde se zasečeni kraj badnjaka maže medom koji čobani ližu govoreći: „Kako mi za badnjakom tako ovca za jaganjcima, krava za telcima…“

Običaj nalaganja badnjaka na vatru je veoma star. Deca grančicama raspaljuju vatru izazivajući varnice izgovarajući „Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica“.

Za Badnje veče je takođe karakteristično da se mesi česnica, odnosno badnjački kolač, bez kvasca sa orasima, premazan medom. Česnica se ne seče već lomi rukama. U svrljiškom karju se pravi badnjački obredni hleb „njiva“ na kome je ukras urađen u obliku zmije. Koja je povezana sa kultom mrtvih, ali ima veze i sa plodnošću godine. Na Kosovu i Metohiji se za Badnji dan spremao poseban kolač koji se iznosio na kućni prag i ritualno nudio vuku. Vuk je, inače, posebno poštovano mitsko biće u starih Srba.

Obredni hlebovi koji se mese badnjega jutra su u tesnoj vezi sa magijskom verovanjima u vezi plodnosti. Badnja večera je posna, ali je trpeza veoma bogata. Ona treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila bogata i plodna. Nekim jelima se pridavao i magijski značaj, pa su ta jela bila obavezna. To su med, luk (ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).

Večera bi trebalo da protekne u miru i tišini. Slama koja se raznosi po kući, jelo na podu i raznošenje oraha po ćoškovima deo su kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju domaći pokojnici, jer se smatra das u svi preci sa ukućanima, pa je večera zato tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja već samo donosi, a čak se i ne čisti po kući.

Tokom Badnje noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu, Božiću. Tokom noći se pazi kada će badnjak da pregori, a onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina. Sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Vodi koja se zahvati u badnjoj noći, pre izlaska sunca, takođe se pridaje magijsko značenje. U nekim krajevima se ona zove „jakova voda“. Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju sa dobro jutro vodice i srećan ti Božić.

Po pravilu je zahvataju devojke a njome se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja ih poliva. Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za koga će se udati.

Narodna verovanja i običaji

Patos kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.

- Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

- Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.

- Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

- Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

- Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda, piše Kurir.

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

Bonus video:

(Espreso/ Pripremila M.L.)