NA REDOVNU PENZIJU MOŽETE DA PRIMATE I DODATNIH 17.500 DINARA MESEČNO: Srbi se sve češće odlučuju na OVAJ POTEZ

Penzija koja se zaradi tokom radnog često veka nije dovoljna da podmiri osnovne životne potrebe, pa se pojedini građani okreću dobrovoljnom penzionom fondu ili životnom osiguranju. Koliko su ovi fondovi u današnje vreme sigurni i da li će penzije budućih korisnika obezvrediti inflacija, samo su neka od pitanja koja muče nešto više od 200.000 štediša za stare dane.

Osim inflacije, građane Srbije uzdrmale su i glasine o krizama u pojedinim privatnim penzionim fondovima, poput nemačkog, kao i prognoze o njihovom potencijalnom krahu.

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji funkcionišu na dva načina – ili sredstva uplaćuju građani sami za sebe ili to za njih čine poslodavci. Druga opcija koju biraju, kada znaju da im državna penzija neće biti dovoljna je životno osiguranje. Ovo rešenje pokriva i rizike od nesrećnih slučajeva, a ujedno je i štednja. Polisa štednog životnog osiguranja može, kasnije u životu, da se koristi kao dopuna penziji.

U Srbiji trenutno oko 217.000 ljudi uplaćuje privatnu penziju. Najviše je uplaćuju građani između 40 i 60 godina, a prosečna uplata se kreće oko 4.000 dinara mesečno. Kada se pogleda računica, ukoliko neko uplaćuje 20 i više godina privatnu penziju, u starosti može da očekuje dodatnih 17.500 dinara mesečno.

Naravno, kako iznosi koji se tokom radnog veka uplaćuju nisu fiksni, ova cifra može biti i mnogo viša.

VISINU PENZIJE BIRA PENZIONER

Kada je u pitanju penzija, uslov za isplatu ušteđenih sredstava definisan je Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i planovima. Prema njemu, korisnik stiče pravo na raspolaganje ušteđenim sredstvima sa najmanje 58, odnosno 53 godine ako je ugovor zaključen pre izmene Zakona, 17. maja 2011, a najviše 70 godina.Kao i uplata, tako je i isplata privatne penzije fleksibilna. Visinu i dinamiku isplate bira sam korisnik i može da je menja.

Takođe, prema podacima NBS, postoji i pozamašan broj ljudi u Srbiji koji uplaćuju novac u više penzionih fondova, pa samim tim imaju i veće isplate. Mnogima to uplaćuju firme, ali kada pogledamo zvanične podatke sve je više ljudi koji samostalno uplaćuju novac privatnim penzionim fondovima.

U istom izveštaju NBS, navodi se i podatak da građani Srbije, njih tačno 217.421 imaju sklopljeno 299.036 ugovora sa penzionim fondovima, i na računima u proseku imaju 266.100 dinara. Ukupna imovina penzinih fondova u Srbiji krajem 2022. godine iznosila je 48,26 milijardi dinara i u odnosu na 2021. godinu niža je 1,8 odsto.

Kako funkcionišu uplate u privatne penzione fondove?

Koliko novca i kojim tempom se uplaćuje je lična odluka. Limiti u većini fondova ne postoje i iskustvo pokazuje da ljudi uplaćuju oko 4.000 dinara mesečno u proseku. Takođe potrebno je istaći da mesečne uplate nisu obavezne te je i to na izboru korisnika usluge.

Što se tiče prinosa, za prošlu godinu NBS kaže 5,6 odsto, ali postoji jedno ali. Ove stope prinosa variraju iz godine u godinu. Tako smo imali primere da prinosi idu i do skoro 10 odsto, ali i da po neki mesec u godini, kao što je bio i slučaj u toku korone, oni odu u minus.

Bonus video:

(Espreso / Blic)