KOLIKO KOŠTA SLAVSKA TRPEZA ZA SVETU PETKU? Espreso donosi RAČUNICU za POSNU SLAVU, priprema PREMAŠILA i MINIMALAC!

Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi.

Sveta Petka je kod Srba veoma poštovana svetiteljka koja se smatra zaštitnicom žena, kao i čuvarkom siromašnih i bolesnih.

Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja.

Takođe, Sveta Petka je svetiteljka zaštitnica mnogih domova u kojima se praznuje kao slava.

U velikom broju domaćinstava ova slava će se obeležiti kao posna, a Espreso je izračunao koliko novca je potrebno izdvojiti za njenu pripremu.

Nakon svih poskupljenja koja su nas zadesila u poslednje vreme, računica pokazuje da je za pripremu posne slave potrebno izdvojiti više novca nego za pripremu mrsne.

Vernici koji spremaju posnu slavu za najviše 20 gostiju treba da kupe oko 15 ili 20 kilograma ribe - pastrmke, šarana ili oslića. Takođe, popularna je i morska riba poput orade i lososa.

Kilogram fileta oslića u marketima u proseku košta 1.500 dinara, dok se u ribarnici mogu pazariti i za 950 dinara.

Šnicle šarana su 1.200 dinara, dok se kilogram pastrmke u ribarnici može pazariti za oko 700 dinara.

Mnogi se opredeljuju za praktičniju opciju, pa doplate uslugu pečenja ribe. Tako pečena pastrmka i šaran u ribarnicama koštaju do 2.000 dinara, a negde čak i više.

Kilogram pečenog oslića u beogradskim ribarnicama je 1.500, dok su brancin i orada 3.200 dinara.

Ljubitelji dimljene ribe za ovaj specijalitet na slavskoj trpezi će izdvojiti od 3.690 do 5.990 dinara.

Cenovnik za posnu slavu

Slavska sveća 350 dinara

Žito 400 dinara

Slavski kolač (kupovni) 500 dinara

Hleb (10 vekni) 800 dinara

Pita posna (2 kg) 1.200 dinara

Rolati posni (3 kg) 3.000 dinara

Pasulj (2,5 kg) 1.000 dinara

Kiseli krastavci (2 kg) 400 dinara

Krompir (5 kg) 450 dinara

Riblja čorba (5 kg) 2.500 dinara

Sarma posna (40 kom.) 4.000 dinara

Pržena riba (15 kg) 30.000 dinara

Sitni kolači (3 kg) 5.000 dinara

Torta (3 kg) 3.000 dinara

Piće 10.000 dinara

Naravno, najskuplji je dimljeni filet lososa dok je nešto povoljniji dimljeni filet pastrmke.

Pojedine ribarnice prodaju i riblje čorbe i pripremljene krompir salate. Litar riblje čorbe od lososa se može pazariti i za 590 dinara, kao i kilogram neizostavne salate na svim posnim slavama.

Dakle, samo za ribu na slavskoj trpezi (za 20 osoba) treba izdvojiti oko 29.000 dinara i više.

Osim ribe, na trpezi će se naći i posne sarmice, rolati i salate. Za pripremu posne sarme treba izdvojiti oko 4.000, dok su rolati oko 3.000 dinara.

Naravno, tu je i desert. Za tortu treba izdvojiti najmanje 3.000 dinara, dok tri kilograma posnih kolača košta oko 5.000 dinara.

I nabavka pića je značajna stavka na spisku, a za sokove, vino i druga alkoholna pića treba izdvojiti najmanje 10.000 dinara.

Slavska sveća je oko 350 dinara.

Nikako ne treba zaboraviti žito koje košta oko 400 dinara (pola kilograma).

Dakle, da podvučemo crtu- za pripremu posne trpeze domaćinstvo mora da izdvoji minimum 62.000 dinara.

Datumi najvećih slava u jesen i zimu (do kraja godine)

Oktobar

27. Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)

31. Sveti evanđelist Luka

Novembar

08. Sveti Dimitrije (Mitrovdan)

16. Sveti Georgije (Đurđic)

21. Sveti arhanđel Mihailo (Aranđelovdan)

24. Sveti Stefan Dečanski (Sv. Mrata)

Decembar

04. Vavedenje presvete Bogorodice

17. Sveta Varvara

19. Sveti Nikola

Običaji za Svetu Petku

Narodna verovanja kažu da se na 27. oktobar ne sme prati veš, šiti, raditi težak posao a pogotovo to ne treba da rade žene.

Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Ali, kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća..

Javlja se i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvecene njoj. Ta se voda naziva adžijama.

Njome u ponoć treba ugasiti i svecu koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.

A od kolača koji je isekla, ili domaćica ili žena gost koja je prva stigla, treba da sačuvati mrve. Posle ponoći ih valja posuti po tavanu kuće ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, kaže tradicija, i dodaje da će devojke koje sačuvaju mrvice, pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki, te noći videti i svoju sudbinu, i budućeg muža u snu.

ISTORIJA

Rođena je sredinom 10. veka, a prešla u nebeski svet u prvoj polovini 11. veka. Poreklo joj je slovensko, najverovatnije srpsko. Njenu biografiju, do duše vrlo kratku, napisao je patrijarh bugarski Evtimije krajem 14. veka, punih tri i po veka nakon njene smrti.

Iz tog kratkog spisa saznaje se da je rođena u okolini Carigrada, u grčkom gradiću na obali mora (Epivatu, kasnije Bojados pod vlašću Turaka; danas Selimpaša).

Iz tog spisa takođe saznajemo da je rano ostala bez oba roditelja, pa je sa 19 godina krenula u Carigrad gde su je prihvatili rođaci.

Dalje se navodi kako je njeno pokloničko putovanje u 21. godini života, u Svetu zemlju i Jerusalim, preraslo u trajnu želju da se ne vrati kući, kod svojih u Carigrad, nego da iz Jerusalima nastavi dalje, preko reke Jordana, na istočnu teritoriju prekrivenu pustinjama i oazama, ali i nastanjenu beduinskim stanovništvom, gde se, uz pomoć beduina 'arapa, smestila ili u neku pećinu ili neku kolibu koja joj je mogla pružiti zaštitu od dnevne vreline i noćne hladnoće.

Svetu Petku Bog je sačuvao da ne bude kidnapovana od strane lokalnih razbojnika, tzv. "Pustinjskih pasa". Narodi pustinje su je poštovali kao strankinju koja ih je najbolje razumela.

Petka – Paraskeva je, po nalogu anđela, takođe napustila pustinju, oazu, kolibu ili pećinu i vratila se na jugoistok Evrope, ponovo u predgrađe Carigrada, u svoj rodni Epivat.

Narod je u njoj prepoznao svetu ženu, pustinjakinju, koja se vratila njima da ih duhovno obogati, pa su se i tu u Epivatu, prihvatili brige o njoj. Tako je ona od odlaska u pustinju do povratka u Epivat, bila lišena brige, pa se mogla neprestano moliti i misliti na Boga.

Beduini su je zvali "an hatu" – plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino prorokovoj, tj. Muhamedovoj ženi). A to je naziv koji je dat Paraskevi od pustinjskog naroda, kao strankinji koja ih je najbolje razumela. Plemena su pričala o njoj, a sa pripadnicima plemena se i vratila do Jerusalima, i do primorske luke Haife (Tel Aviva), a odatle brodom (galijom) do Carigrada.

Umrla je u dobi od oko 70 godina i sahranjena u Epivatu. Posle 30 godina njene mošti su otkopane netljene i prenete u lokalnu crkvu.

Sveti Sava, vraćajući se iz Svete zemlje, svratio je do Carigrada, pa postoji mogućnost da se tom prilikom u Epivatu, poklonio moštima svete Petke. Potom je otišao bugarskom patrijarhu i caru u Trnovo gde je i umro.

Moguće je da je tom prilikom ispričao o moštima svete Petke koje su počivale u crkvi primorskog gradića Epivata, jer je ubrzo posle dolaska Save u Trnovo, bugarski car poslao delegaciju da pregovara sa crkvenim zvaničnicima u Epivatu da se Paraskevine mošti prenesu u Trnovo u Bugarsku.

To se i zbilo odmah zatim, pa je Paraskeva tu počivala vek i po, pre nego što je srpska vazalna kneginja Milica, Lazareva Žena, u vreme Turaka, prenela iz trnova u Srbiju mošti svete Petke. Njen sin Stefan, despot, Lazarević smestio je mošti u Beograd 1402. godine, ali je nakon jednog veka, sultan Sulejman iz Beograda vratio mošti u Carigrad, odakle su mošti posle 100 godina prenete u Rumuniju (Moldovlahiju), u grad Jaši, gde su i danas i gde su usmerena mnoga poklonička putovanja iz Srbije, piše Mondo.

Pojedini poklonici iz Srbije broje svoje posete Jašiju: 5 puta, 8 puta, 10 puta… Svake godine se u Jašiju šije novi pokrov i stavlja preko moštiju sv. Petke, a prethodni pokrov se skida i poklanja nekoj crkvi. Tako je Stubal 2000. godine dobio pokrov iz Jašija i u Stubalskom manastiru se iznosi svakog petka u 17 časova.

Bonus video:

(Espreso / Marina Letić)