OVE USLOVE SRBI MORAJU DA ISPUNE ZA POSAO U AUSTRIJI: 3 stavke donose OBEĆAVAJUĆIH 25 BODOVA, evo kako se RANGIRA!

U Austriji je u ovom času oko 230.000 praznih radnih mesta, zbog čega je ta zemlja već počela da lobira u našem regionu za dolazak ljudi. Poziv je namenjen pre svega stručnjacima u IT industriji, u oblasti elektrotehnike i ugostiteljstva, gde beleže manjak obrazovanih, a kako dosadašnje iskustvo pokazuje veliko interesovanje Srba za rad u toj zemlji, treba očekivati i veliki odziv naših građana.

- Austrija pred kraj svake godine da generalnu listu nedostajućih zanimanja. Tu listu definiše austrijsko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Oni se dosta orijentišu na zanimanja kao što su prava, ekonomija, trgovina; manje ih je zainteresovano da se tehnički obrazuju, u tom smislu ima puno studenata koji dolaze iz drugih država. Naša zajednica na tehničkim univerzitetima je vrlo brojna. Prosto, to su neki univerziteti koje oni ne tako rado studiraju.

Ovde recimo postoji i nedostatak nastavnog kadra, ali se podrazumeva da govorite nemački jezik. Nedostatak je zdravstvenih radnika, veliki nedostatak medisinskog osoblja u bolnicama, naročito koje se bavi negom starih, i tu umeju da naprave previd koji se odnosi na poznavanje jezika - kaže Nada Knežević, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji, u razgovoru za Telegraf Biznis.

Kaže i da se za poslednje navedeno zanimanje beleži značajan deficit radnika, te da je Austrija nedavno potpisala ugovor sa Filipinima, u nameri da te ljude dovedu, kao što su, kaže, za vreme korone bile dovođene medisinske sestre i negovatelji iz Bugarske i Rumunije.

Kaže i da je srpskim radnicima - kojih je u toj zemlji, velikoj srpskoj dijaspori, prema državljanstvu oko 97.000 - za prijavu za posao, tj. rad u inostranstvu, nepodhodno da pribave sledeće: izvod iz knjige rođenih, potvrdu da nisu osuđivani, potvrdu o školskoj spremi, o poznavanju jezika...

Rangiranje prijavljenih

Kako objašnjava, postoji bodovni sistem, na osnovu koga se prijavljeni rangiraju.

- Do novembra prošle godine bodovali su se samo znanje engleskog i nemačkog, međutim, sad je već uvedena jedna dodatna olakšica. Sad se boduje dokazivo znanje srpskog, bosanskog, španskog. Dakle, ako dokažete da dobro govorite srpski, što nije problem ako dolazite iz Srbije, onda je to još pet bodova. Za univerzitetsku diplomu dobijete 10 i za savršeno znanje nemačkog jezika C2 nivo, isto 10. I još znate srpski, što je 25 ukupno, vi ste na ozbiljnom putu da to pitanje rešite - navodi pojedinosti i primer.

U vezi sa velikim odzivom srpskih radnika, Knežević navodi prošlogodišnji podatak.

- Po radnim dozvolama '22. godine broj srpskih državljana koji su se iselili u Austriju bio je 5.400. Ti ljudi su dobili radnu boravišnu dozvolu. Računa se da ima još 2.000, 2.500 ljudi koji dolaze, naročito sezonski radnici. To će se nastaviti - ocenjuje.

Iako je broj Srba u toj zemlji veliki, a uprkos statističkim podacima - i ne sasvim precizno određen, postoje i otežavajuće okolnosti za radnike koji dolaze iz Srbije.

Knežević najpre navodi da su se Srbi doseljavali u nekoliko talasa, te da od '65. kada se beleže prvi doseljenici, u Austriji odrasta već treća, četvrta generacija njihovih potomaka, te da je tu na delu "igra brojkama" u vezi sa pitanjem državljanstva. Neki od nedavno doseljenih Srba već su morali da se opredele za jedno od dva državljanstva - austrijsko ili srpsko, a neki su iz praktičnih razloga, kao što je nasleđe, odabrali da zadrže svoje matično. Takođe, srpska zajednica, dodaje direktorka predstavništva PKS u Austriji, ima pripadnike na području nekadašnje Jugoslavije.

- Broji i ljude iz BiH, zatim iz Hrvatske, ali Bosanci su npr. sa bosanskim pasošem, kakvi se i pojavljuju u statistici - objašnjava.

Srbi se bore sa predrasudama

Dalje, u vezi sa spomenutim otežavajućim okolnostima spominje predrasude.

"Kada su godišnjice koje obeležavaju Prvi svetski rat, mi smo ubice prestolonaslednika. Nije prijatna situacija", kaže.

Dodaje da su Austrijanci opredeljeni i povodom pitanja rata tokom devedesetih, te da se Srbi percipiraju isključivo kao krivci.

- Vrlo je teško doći na tržište, ali ako si uporan, ako imaš dobar kvalitet i ako poštuješ ono što radiš, zagarantovan ti je uspeh. To kažem svima koji ovde dođu, bez obzira da li se radi o maloj ili velikoj firmi: 'Moraš se naoružati strpljenjem da ćeš dve godine slušati ne'. Tu predstoji ozbiljno ulaganje i u znanje i u kontakte, ali posle dve godine vidi se svetlo na kraju tunela. Rad na imidžu je nešto što donosi rezultate - ističe reči podrške.

Napominje, da bi se radilo u Austriji, mora postojati ikakav vid dozvole, te da to važi i za sezonske radnike. Napominje i da su nekada za strance važila drugačija pravila, ali da se zbog favorizovanja, od njih odustalo.

- Bilo je ključno da ljudi koji dođu na rad moraju da budu bar 10 odsto više plaćeni nego što branša u koju dolaze ima garantovane plate. Ako sam ja mašinski inženjer, mene poslodavac ne može da plati manje npr. od 2.900 evra; može koliko god preko toga, ali to je zagarantovana minimalna plata za moju kvalifikaciju. Time je bilo dokazivano da takav profil radnika ne može da se nađe na ovakvom tržištu, tako da se to više ne radi - objašnjava dodajući da je jedan od problema u Austriji taj što postojeća radna snaga ne pokazuje spremnost da migrira iz jednog dela države u drugi.

Kao primer navodi spomenuto traženo ugostiteljstvo.

- U Beču ima dovoljno kuvara, ali u Tirolu ne.

Kada je saradnja Srbije i Austrije postala značajna?

U vezi sa saradnjom Srbije i Austrije, kaže da se u periodu od pre oko pet godina podigla na jedan značajan nivo.

- U ekonomskim pokazateljima uvek je bitan momenat kada se dosegne trgovinska razmena koja prevazilazi milijardu evra. Mi smo tu čarobnu granicu prešli pre četiri, pet godina, zavisno čiju statistiku posmatramo - ističe.

Dodaje i da razmena naglo raste.

- Mi smo prema austrijskoj statistici gotovo dostigli razmenu od dve milijarde prošle godine, što je veliki uspeh. Poznate su cifre za prvih šest meseci ove godine - austrijski izvoz raste, naš nešto pada - ali ako se sve nastavi ovim tempom, postoji šansa da zadržimo taj nivo robne razmene. Za prvih šest meseci bilo je 897 miliona, a obično je druga polovina godine nešto intenzivnija, naročito dva meseca pred kraj godine - kaže Knežević.

Podseća i da je Austrija bila veliki investitor u Srbiju početkom 2000. godine, te da je trajalo desetak godina.

- I nemačke kompanije koje su u to vreme investirale, često su koristile Austriju kao polugu za uspostavljanje saradnje, jer se Austrija percipira kao država koja dobro poznaje region i mentalitet poslovanje itd. Poslednje četiri godine, sticajem političkih ili drugih nekih faktora, Nemačka snažno direktno investira u Srbiju, tako da ta poluga nije dominantna - navodi.

Dodaje da je Austrija najviše investirala u sektoru usluga: osiguranja, banke, telkomunikacije; kao i da se posle "perioda korone" pojavljuju investicije u proizvodnju, najčešće u preduzeća u porodičnom vlasništvu.

I srspke firme žele na austrijsko tržište

Navodi i da je interesovanje srpske privrede za širenje na austrijsko tržište veliko, te da poslednjih pet godina postoji trend da firme koje dobro posluju u Srbiji, u regionu bivše Jugoslavije, prave iskorak ka tržištima EU.

- Često se odluče da poslovanje počnu u Austriji. Ako dobro prođem u Austriji, onda ću moći u Nemačku, a ako bude i to dobro, ima prostora za širenje... Mnogi ljudi misle da je velika zajednica prednost. Ako ste pekar ili poslastičar, kroz zajednicu ćete postati brzo prepoznati. Isto ako ste lekar. Ali ako se bavite IT branšom ili poslovima iz istraživanja biodiverziteta, to nije od pomoći - objašnjava.

Sagovrnica na čelu je Privredne komore Srbije u Austriji od 2018. godine. Prethodno je radila kao ekonomski savetnik u Beču. Pri ambasadi je bila angažovana na poslovima iz oblasti privrede.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf Biznis, Bojana Petrović)