Kupila sam naočare za tri dolara na Aliekspresu! ZAŠTO MI JE STALA ČUKA KADA SAM ISTE VIDELA U JEDNOM BG BUTIKU!

- 2.100 dinara - rekla je slatka cura, koja je u tom trenu izgubila sve moje simpatije.

Rekoh "hvala najlepše", a mislim se "jel' ti mene za.ebavaš, sestro rođena".

Kao da iste, i to tri para, neću polomiti na moru kad se zaletim na ležaljku i sednem na njih (svake godine barem jedne moje sunčane naočare prođu tako).

Gledam, pitam se - ko je ovde lud? I posle "Suzana, sram te bilo nisi patriota! Sram te bilo, zašto ne kupuješ domaće? Kakav si ti to Srbin???"

Vala - nikakav.

Nastavim dalje. Svratim u jednom šoping centru do tezgice na kojoj se prodaju maske za telefone. Gumeni meda za ajfon, dve i po hiljade. Isti na Aliju i Ebay-u je plafon pet dolara. Silikonske zaštitne maske 1.200 dinara na tezgici ovog šoping mola. Na Ebay-u - dolar, dva.

Znači, čekaj. Ta slatka seka koja prodaje maskice za dnevnicu, istu zaradi prodajom jedne maskice. Jer - nabavna cena nema šanse da bude više od dva dolara.

Da se razumemo - sve je to "Kina".

Možda će sad da se pronađe neko mudar i kaže - vidi ovu kupuje od Kineza.

Ali, jbg. Volim sebe da zovem "samo jednim bednim piskaralom", a takvi poput mene nemaju neke "vau" plate, ma šta vi mislili. Tako se nema za "Police" sunčane naočare, a ponekad ni za te kineske iz srpskog butika koje koštaju dva soma.

Priznali vi to ili ne, mnogi se "busaju" često pozajmjenim novcem, ili još grđe - roditeljskim.

Ali realnost je malo surovija. U Srbiji je život ljudi koji rade za prosečnu platu - puko snalaženje, jurnjava, kupovina po akcijama ili kod Kineza.

Tako je sa praškom za veš, mesom, ali i patikama iz Beča, ili cvikama sa Alija. Ko zna zna, ko ne zna - nek' ga deru.

Jer...

Welcome in Serbia - wonderland :)